Sportski portal Srbije

Ako vam je trčanje naporno ili vam za fitnes treba previše organizacije vremena, šetnja je rekreacija koja nije zahtevna, a i doneće vam koristi kao ni jedna druga. Pre svega, ljudsko telo je stvoreno za hodanje. Kada biste samo znali koliko vam bar pola sata šetnje koristi, uveli biste je u svakodnevan život bez polemike. Ovo su samo neke od dobrobiti za šetače... Pola sata šetnje dnevno za 50% smanjuje rizik od dijabetesa, a za 25% od moždanog udara.

Svrha ovog istraživanja je procena fizičke aktivnosti učenika i učenica osnovnih škola u Novom Sadu, uzrasta 11 godina. Uzorak je činilo 185 ispitanika (90 dečaka i 95 devojčica). Podaci su prikupljeni anketiranjem, a kao instrument je korišćen modifikovani Bekeov upitnik. Procenjivane su fizičke aktivnosti vezane za školu – nastavu fizičkog vaspitanja, sportske aktivnosti i aktivnosti u slobodnom vremenu. Za sve prikupljene podatke izračunata je frekvencija, dok je značajnost razlika u uključenost i vrstu fizičke aktivnosti učenika prema polu utvrđena Hi-kvadrat testom.

Učestvovanje u redovnoj fizičkoj aktivnosti je široko prihvaćeno kao preventivna mera za očuvanje i unapređenje zdravstvenog statusa čitave populacije, bez obzira na uzrast, pol, etničku pripadnost ili socioekonomski status. Ipak, nivo fizičke aktivnosti je i dalje nizak sa posledičnim porastom čitavog niza oboljenja u svim uzrasnim kategorijama, uključujući i decu.

Sistemska hipertenzija je najčešće kardiovaskularno stanje koje je zapaženo kod sportista. Dijagnoza hipertenzije je zasnovana na stalnom prisustvu u nivou ili iznad nivoa krvnog pritiska, koji se dobija rutinskim merenjem sfingomanometrom u najmanje dva odvojena slučaja. Vrednosti iznad 140/90 mm Hg se smatraju hipertenzijom kod osoba starijih od 18 godina.

Vrhunski sport predstavlja dodir granica ljudskih sposobnosti. Opterećenja kojima su sportisti podvrgnuti ponekad zaista dostižu neverovatne razmere što može dovesti do povreda koje predstavljaju pravu noćnu moru za svakog sportistu. Povrede skočnog zgloba predstavljaju najčešće povrede u košarci i postoji veliki interes košarkaške javnosti za procedurama koje bi mogle da smanje incidencu ove «dosadne» vrste povreda.

Kao i kod kifoze, reč je o krivini kičmenog stuba u sagitalnoj ravni, s tim što je ispupčenje (konveksitet) okrenut unapred. Lordotično loše držanje, kao i sam deformitet lordoza, uglavnom je lokalizovano u vratnom i slabinskom delu kičmenog stuba. Može se zaključiti da takva stanja kičmenog stuba postoje ako je ispupčenje (konveksitet) u vratnom delu preko 3–4 cm, a u slabinskom preko 4–5 cm.

Već duži vremenski period je poznat pozitivan uticaj fizičke aktivnosti na čitav niz oboljenja, od dijabetesa i hipertenzije, preko većeg broja kardiovaskularnih oboljenja pa sve do nekih oblika maligniteta i mentalnih bolesti.

Skoliotično loše držanje i skolioza za razliku od prethodnih, kifoze i lordoze koje nastaju u sagitalnoj ravni, formiraju se u frontalnoj ravni, odnosno nastaju krivine koje u pravilno oformljenog kičmenog stuba ne postoje. Iskrivljenja se mogu javiti na obe strane, levo ili desno, a najčešće u obe strane kao kompenzatorno nastajanje skolioze.