Više je nego jasno da živimo u zlatno doba nekretanja. Nikada u istoriji čovečanstva nije bilo toliko prilike za nekretanjem kao danas. I dok se za ovu strašnu epidemiju optužuju javni transport, savremene tehnologije i ostali faktori koji nesumnjivo značajno doprinose ovoj epidemiji kod odraslih osoba, malo ko razmišlja o obrazovnim ustanovama kao ozbiljnom promoteru nekretanja! Pri tome, sasvim je moguće da upravo na uzrastu školske dece počinju da se ispoljavaju negativni efekti nekretanja na biološki status dece ali i na definisanje modaliteta ponašanja koji će ih pratiti u kasnijem periodu života. Nedavno objavljena studija, sprovedena od strane grupe istraživača sa Univerziteta Viktorija, Britanska Kolumbija (Kanada), utvrđivala je nivo fizičke aktivnosti u toku boravka u školi.
Rezultati istraživanja pokazali su da i dečaci i devojčice ostvare tek nešto više od 6 min. umerene fizičke aktivnosti u toku časa fizičkog vaspitanja, sa jedva nešto više od 2% učenika koji zadovoljavaju minimalni dnevni nivo fizičke aktivnosti. Izgleda da  je školski sistem obrazovanja, pored unapređenja obrazovnog procesa, potrebno analizirati i sa aspekta promocije fizičke aktivnosti i zdravlja.    
Istraživanje je objavljeno u julskoj svesci časopisa British Journal of Sports Medicine  za 2011 godinu.