Back BesplatanSport.com

20 GODINA RADA SOKOLA U SUBOTICI 1. DEO

(1 Glas)
20 GODINA  RADA SOKOLA U SUBOTICI  1. DEO

            
 Posle Ujedinjenja 1918. Bunjevci su najviše doprineli usponu sokolskog pokreta u Subotici. Dr. Babijan Malagurski, jedan od pokretača Sokolstva u Subotici, kupio je o svom trošku sve potrebne gimnastičke sprave za vežbače. Prvi starešina sokolskog društva Subotica bio je dr. Frano Skenderović, a podstarešina Antun Bešlić.  U redovima sokola u Subotici bilo je Bunjevaca, Srba, Madžara, Nemaca i Slovaka. (1)
Na inicijativu beogradske radio stanice i zauzimanjem starešine Sokolskog društva  Subotica  Koste Petrovića, sokoli u Subotici priredili su prvo radio-veče u Jugoslaviji 1930, koje je prenošeno preko radio stanica u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani. Nenad Rojić je sa svojom suprugom izvodio pesme stare Vojvodine. Pre početka umetničkog dela programa govorio je starešina subotičkog sokolskog društva i istakao : “... Često se čuje mišljenje, da je Sokolstvo u našoj nacionalnoj državi u mnogome izgubilo od značenja, koje je imalo pre svetskog rata. Neobavešteni misle i danas, da je Sokolstvo samo gimnastička ili omladinska organizacija.  ...  Zato sada, kada otvaram ovo sokolsko radio veče, kličem svima : Doviđenja na Vidovdan u Beogradu, Zdravo!“ Posle govora starešine zbor sokola otpevao je “Poleti sivi Sokole”. Sokolski tamburaški zbor odsvirao je više tačaka. Č. Tadirov izazvao je buru smeha pripovedanjem bačvanskih zgoda i nezgoda. On je pevao nekoliko bačvanskih šalajki praćen za klavirom od Dr. Đurišića. Ristić je otpevao “Časti Reca ...” praćen sokolskim  tamburaškim zborom. Braća Terzini pevali su rejtanske pesme. Arkadije i Đoka svirali su na harmonici a gajdaš Stevanović na gajdama. Subotički sokoli dobili su sa mnogih strana pohvale za priređeno radio veče. "(2).
Sokoli u Subotici proslavili su 5. marta 1932. 100-godišnjicu rođenja Tirša u gradskom pozorištu. Na programu su bile 4 muzičke tačke,  „Svečana reč o bratu Miroslavu Tiršu” i sokolski skeč. Sve muzičke tačke izvela je sokolska muzika. Članovi sokolskog orkestra sa kapelnikom na čelu nisu prezali ni od kakvih napora da bi dostigli maksimum. Izveli su : „Marš Masarikove župe”; marš iz „Prodane neveste”; potpuri „Za moje prijatelje” od Sedlačeka i na kraju Sokolski marš. O Tiršu je govorio zamenik starešine dr. Čović. Govorio je o Tiršu kao  čoveku, kao sokolu i kao filozofu. Skeč „Uspomene naše bake” preveden je sa češkog i podešen za domaće prilike. Bakina priča bila je ilustrovana vežbama dece, naraštaja i članova, i na kraju sa dve žive slike. Deca su vežbala sa 12 drvenih kvadrata na kojima je bilo po jedno „100” i po jedno slovo iz Tirševog imena. Deca su ređala kvadrate praveći sa njima razne skupine tako da se uvek moglo pročitati „Tirš 100”. Muzika je posle tačke svirala jugoslovensku i češkoslovačku himnu. Posle muzičke tačke priredba je završena  Sokolskim maršem. (3)
Sokolsko društvo Subotica početkom tridesetih godina 20 veka radilo je na osnivanju seoskih sokolskih četa u okolini Subotice. U četama je velika pažnja bila posvećena prosvetnom radu. Taj rad se delio na nacionalni rad na prosvećivanju sela kao i na obuci u modernom obrađivanju zemljišta i održavanju higijene u selu. Odbor za sokolske čete u saradnji sa učiteljima osnovao je 8 seoskih četa. Rad seoskih četa obuhvatao je sve grane narodnog, prosvetnog, zdravstvenog i privrednog života. Do 1935. održano je 58 predavanja. Većina predavanja bila je iz oblasti prosvete, a 6 predavanja održano je iz poljoprivrede, s praktičnim i stručnim uputstvima. Posredovanjem Sokolskog društva Subotica preko župe, Kraljevska banska uprava u Novom Sadu darovala je četama 500 komada sadnica breskvi i oko 80.000 jabuka. Na molbu sokolskog društva banska uprava naredila je upravi svog rasadnika na Paliću  da sa svojim stručnim osobljem u 10 praktičnih predavanja na terenu pouči članove četa u sađenju, kalemljenju i oplemenjivanju divljih sadnica. Četa Bikovo osnovana je 1930. Prvi starešina bio je Veca Tonković, a  učitelj Ivan Turato, rodom  iz  Omišlja, bio je načelnik-tajnik-prosvetar čete. Četa je imala 57 članova i knjižnicu sa 60 knjiga. Primala je „Sokolski glasnik“, „Sokolsku prosvetu”, „Sokolsko selo”, „Novosti”.


                                                                                      Značka Sokolskog sleta 1935

Četa Tavankut I – Centrala osnovana  1931. imala je 47 članova. Primala je „Sokolski glasnik“,  „Sokolsko selo” i  „Vojnički vesnik”. Četa je do 1935. učestvovala na 12 sokolskih priredbi.    Četa Tavankut II – Zlatni kraj osnovana je 1930. Imala je 68 članova. Vežbali su dva puta nedeljno. Biblioteka čete imala je  40 knjiga.    Primala je „Sokolski glasnik“, „Sokolsku prosvetu”, „Sokolsko selo” i   „Vojnički vesnik”. Do 1935. učestvovala je na 10 sokolskih priredbi.  Četa Tavankut III – Sv. Ana  osnovana je 1931. Četa je do 1935. učestvovala na 12 sokolskih priredbi. Imala je 47 članova.  Primala je „Sokolski glasnik“, „Prosvetu”, „Sokolsko selo” i   „Vojni vesnik”. Imala je knjižnicu od 20 knjiga. Na utakmicama za sokolske čete dobila srebrni venac od Sokolskog društva Subotica. Sokoli iz Subotice priredili su javan čas uz učešće članova svih seoskih  četa.
Sokolska četa Staro Ljutovo osnovana je 1932. Imala je 42 člana,  na utakmicama postigla je drugo mesto.  Primala je „Sokolski glasnik“, i „Sokolsko selo”. Četa Mali Bajmok osnovana je 17 marta 1934. Imala je 94 člana. Primala je „Sokolski glasnik“ i „Sokolsko selo”. Četa Mali Beograd osnovana je 1930. Imala je 63 člana. Nije imala svoju knjižnicu, ali je koristila Narodnu čitaonicu u selu.
Četa Tavankut IV – Vuković kraj imala je 70 članova. Osnovana je 9 decembra 1934. na inicijativu mesnog učitelja  Ivana Mutibarića. (4) Na osnivačkoj skupštini  iz Sokolskog društva Subotica bili su prisutni Ante Tadić, starešina društva i član uprave Lajčo Pozderović.  Kao gosti prisustvovali su Većeslav Omahen i Antun Prčić iz seoske čete Tavankut II  sa više članova uprave i vežbača. Skupština je održana u osnovnoj školi “Aleksa Šantić”. Bilo je prisutno oko 120 lica. Osnivačku skupštinu otvorio je  Ivan Mutibarić.  Govorio je o Sokolstvu, a naročito o potrebi osnivanja sokolske čete u tom kraju. Za privremenog predsednika zbora izabran je Lazo Ivković, a za privremenog zapisničara  Lajčo Pozderović. Zatim je govorio  starešina   Sokolskog društva Subotica,  Ante Tadić. U svom govoru istakao je potrebu osnivanja sokolskih četa, i značaj nacionalnog rada u njima, posebno ako su udaljena dva kilometra od granice. Zatim je govorio o osnivaču sokolstva dr. Miroslavu Tiršu. Pri pomenu kralja Aleksandra cela skupština je ustala i klicala :”Slava Mu!”. Svi prisutni su se upisali u četu. U Upravi čete bili su izabrani : starešina  Lazo Ivković; zamenik starešine Albe Pokorić; tajnik-prosvetar-načelnik   Ivan Mutibarić i blagajnik Ive Vuković. Revizori su bili Antun Poljaković i Mate Matić. Na kraju skupštine deca, članovi čete izveli su vežbu : “Neka živi Jugoslavija” od Jegera. (5)
Članovi seoskih četa učestvovali su na pokrajinskim sletovima u Sarajevu i Zagrebu 1934. kao i na proslavi tridesetogodišnjice Karlovačkog sokola 1934. i drugim sokolskim priredbama.  Prosvetni odbor Sokolskog društva Subotica organizovao je idejnu i prosvetnu školu. U idejnoj školi predavano je  o istoriji češkog i jugoslovenskog sokolstva, o ideologiji Sokolstva, o velikim ličnostima Sokolstva i organizaciji Saveza SKJ. Idejna škola bila je organiziovana za nove članove sokola, a prosvetna za celokupno članstvo, naraštaj, đake i zanatlije. U prosvetnoj školi predavano je o Istri, o sokolskoj štampi, o prvoj pomoći, ... .(6) U Subotici je 24 marta 1935. zasađena Slovenska lipa. Sokoli su zasadili prastaro slovensko znamenje na severnoj granici kao opomenu i upozorenje da će tu i ostati. Sokoli su postavili lipu kao granični stub na severnoj međi. Slovenska lipa trebala je da bude zborno mesto onoga časa, kada sokoli budu zamenili svoje crvene košulje, surim koporanima, da bi i delom dokazali, da je svaki pedalj zemlje neprikosnoven. Svečanost sađenja Slovenske lipe protekla je skromno, u znaku žalosti za kraljem Aleksandrom. Predsedništvo sletskog odbora, svi delegati severnih sokolskih župa i svo članstvo Sokolskog društva u Subotici okupilo se na letnjem društvenom vežbalištu, odakle su krenuli na Eriov trg pred Gradsku kuću, gde je u malom parku bilo određeno mesto za sađenje lipe. Na tribini bili su: predstavnici bana, komandant Potiške divizijske oblasti, gradski senator Poljanović, ostali predstavnici vlasti, ustanova i korporacija iz Subotice. Savez sokola predstavljao je dr. Ignjat Pavlas, član Uprave Saveza SKJ, starešina Sokolske župe Novi Sad i predsednik Sletskog odbora. Severne sokolske župe zastupali su: dr. Jova Popović, zamenik starešine Sokolske župe Petrovgrad; dr. Dragan Kolačević, član uprave Sokolske župe Bjelovar; Mihajlo Dojčinović, tajnik Sokolske župe Maribor; dr. Nikola Pervaz, tajnik Sokolske župe Novi Sad zastupao je Sokolsku župu Varaždin; Milovan Knežević, zamenik starešine Sokolske župe Novi Sad; Branko Čipčić, zamenik starešine Sokolske župe Beograd i dr. Ivo Jelavić, zamenik starešine Sokolske župe Osijek. Svečanost je otvorio podpredsednik Sletskog odbora ing. Kosta Petrović. Izrazio je zahvalnost sokola civilnim i vojnim vlastima, kao i korporacijama i svima koji su prisustvovali svečanosti. Nenad Rajić, starešina Sokolskog društva Subotica, pozvao delegate župa da zasade lipu. Lipu su doneli sokoli i sokolice Sokolskog društva Subotica. Lipu je primio dr. Ignjat Pavlas i sa ostalim predstavnicima severnih župa zasadio je uz zvuke vojničke molitve. Ovaj čin je posmatralo gologlavo oko 5.000 prisutnih. Dr. Pavlas je predao lipu na čuvanje gradskoj opštini, u ime koje je primio gradski senator Josip Poljaković, obećavši, da će Slovensku lipu čuvati kao znamenje slobode i jedinstva. (7) 

 Saša Nedeljković                    
član  Naučnog  društva za  istoriju  zdravstvene  kulture

Napomene :
 1. M. Radojčin, „Za Jugoslaviju i jugoslovenstvo”, Bunjevci u sokolskom pokretu Subotice između dva rata, „Bunjevačke novine“, Subotica, 31. decembar 2006, br. 18,  str.27
2. „Prvo sokolsko radio-veče”,  „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1. maja 1930, br. 9, str. 6,7;
3. M.B.N, „Svečana akademija u slavu Tirša”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 10 marta 1932, br. 11,  str. 6;
4. M. Čičovački, „Rad naših sokolskih četa”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 18 januara 1935, br. 4, str. 4;
5. M.Č. „Nova Sokolska četa u Tavankutu  IV”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1 januara 1935, br.1, str. 5;
6. M. Čičovački, „Rad naših sokolskih četa”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 18 januara 1935, br. 4, str. 4; M.Č.„Rad prosvetnog odbora”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1 januara 1935, br.1, str. 5;
7. M.B.N, „ Svečanost sađenja Slovenske lipe u Subotici ”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 5 aprila 1935, br. 15, str. 3, 4; 

Pin It
Saša Nedeljković

Saša Nedeljković, istoričar, rođen je 1962. u Beogradu. Diplomirao 1998. na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na Grupi Istorija. Naslov diplomskog rada bio je ,,Oko sokolovo 1936-1941”. Saradnik Srpskog biografskog rečnika Matice srpske. Član Prosvetnog odbora Sokolskog saveza Beograd od 2001, član Uredništva časopisa ,,Oko sokolovo” i Sokolske biblioteke. Učestvovao 2002. kao član Organizacionog odbora u pripremi izložbe “Svi naši jubileji telesnog vežbanja-sporta 1857-2002 g”. Od 2005. izvršni urednik projekta digitalne kolekcije “Sokolska knjižnica” na Internetu (Projekt Rastko, Global Cultural Network) www.rastko.org.rs Član društva ,,Sveti Sava”, Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije i Udruženja za negovanje vazduhoplovnih tradicija. Učestvovao…

2014-11-18
utorak, 18 novembar 2014 00:00

Ostavi komentar

Podrži i ti naš rad u stvaranju besplatnog sporta u Srbiji. Klikni na dugme Like Page

X Zatvori