Sportski portal Srbije

Značaj učestvovanja u sportskim aktivnostima dece je dobro poznat već decenijama. Povećani nivo fizičke aktivnosti pre svega ostvaruje niz dobrobiti na zdravstveni status dece. Takođe, postoje dobre pretpostavke da učešće u sportskim aktivnostima ima i veliki psihosocijalni efekat. Ipak, da bi se ovi efekti i ostvarili, izgleda da je od nemalog značaja i kvalitet sportskog okruženja u kome se deca nalaze, pri čemu treneri igraju značajnu ulogu.

Svake godine ronioci iz raznih država u okruženju  odaju počast polaganjem venca na pramac potonulog kolosa davnijih vremena. Kao najveća pomoračka tragedija na Sredozemlju zaslužuje veliku pažnju jer opominje, uči, pomera granice, zbližava ljude i posle smrti živi jedan novi drugačiji život. Sada kao olupina a onda kao ponos engleskih graditelja brodova.

Posle Prvog svetskog rata  na Kosovu i Metohiji sokolska društva obnovila su svoj rad. Od 5 do 9 septembra 1928. održan je u Skoplju VI pokrajinski slet JSS. Sletu je prisustvovalo mnoštvo članova JSS, čehoslovački sokoli, delegati Lužičkih Srba, poljskog i ruskog sokolstva. Tom prilikom sokoli su posetili Kosovo polje, gde je izvršena zakletva Sokolstva i pročitana deklaracija  Sokolstva u kojoj se isticalo : „ ... Svih tih dugih, teških, burnih pet stoleća teče u istoriji našeg naroda jasna i moćna besprekidna struja idealizma i požrtvovanosti, koji su nam dali Mladu Bosnu, koji su nam rodili silne junake i doprinosili ogromne žrtve, koji su proživeli tragediju  Albanskih Gora, koji su pre deset godina prodrli i slomili solunski front ...”. (1)

U  svom  prosvetnom  radu  u  međuratnom  periodu  Savez  Sokola  Kraljevine  Jugoslavije koristio  je  nove  medije, radio i  film. Na inicijativu beogradske radio stanice i zauzimanjem starešine Sokolskog društva  Subotica  Koste Petrovića, sokoli u Subotici priredili su prvo radio-veče u Jugoslaviji 1930, koje je prenošeno preko radio stanica u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani. Nenad Rojić je sa svojom suprugom izvodio pesme stare Vojvodine. Pre početka umetničkog dela programa govorio je starešina subotičkog sokolskog društva i istakao : “... Često se čuje mišljenje, da je Sokolstvo u našoj nacionalnoj državi u mnogome izgubilo od značenja, koje je imalo pre svetskog rata. Neobavešteni misle i danas, da je Sokolstvo samo gimnastička ili omladinska organizacija.  ...

Sokolska župa Beograd sarađivala je sa Akcionim odborom za zimsku pomoć u Beogradu. Sakupljanje pomoći za sirotinju  1937. vršeno je u Beogradu prvi put.  Na poziv Akcionog odbora zimske pomoći Sokolska župa Beograd učestvovala je u prikupljanju pomoći za beogradsku sirotinju. Prvog dana akcije 24.januara 1937. po košavi i mrazu od minus devet stepeni sokoli su krenuli sa dvoje vatrogasnih kola i šest kola sa upregnutim konjima.

Srpski sokoli su sarađivali sa srpskim zadrugama u Austro-Ugarskoj pre Prvog svetskog rata. Posle rata Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije radio je na osnivanju zadruga. U svom radu sledili su reči kralja Aleksandra: „Danas više nego ikada treba da je svakom jasno, da je zadrugarstvo najzdraviji oblik privrednog održanja i društvenog napretka.

Milka Svet. Vulović vraćala je 1899. 4 pitomice Beogradskog ženskog društva, posle završenog školovanja, njihovim roditeljima na Kosovu. U susretu sa nacionalnim radnicima i srpskim konzulom u Prištini, uverila se  o teškom stanju u kome su se nalazili Srbi na Kosovu. Na predlog i uz pomoć konzula pri povratku u Beograd osnovala je Odbor gospođa „Kneginja Ljubica”. Društvo „Kneginja Ljubica” je osnovala uz  saradnju sa Dafinom Protić, Milevom Konstantinović, Katarinom Spasić, Jelenom Stokić, Darinkom Lešjanin, Savkom Panić i Danicom Solarević.

 Predstavljamo vam mladu i uspešnu karatiskinju Marinu Jovanović. Marina je profesor fizičke kulture, nosilac preko sto medalja u karateu. Instruktor je grupnih fitnes programa, aerobika i tae bo – a, kao i trener karatea mlađim grupama. Na ovogodišnjem Kupu Srbije u karateu u Rumi osvojila je srebrnu medalju.