Ishrana - Sportski portal Srbije - Sportski portal Srbije https://www.besplatansport.com Tue, 16 Jul 2019 15:54:34 +0200 Joomla! - Open Source Content Management sr-yu Deca, sportski i energetski napici? Ne hvala https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/3891-deca-sportski-i-energetski-napici-ne-hvala.html https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/3891-deca-sportski-i-energetski-napici-ne-hvala.html Deca, sportski i energetski napici? Ne hvala
Svi smo svedoci da sportska industrija sve agresivnije promoviše upotrebu različitih sportskih preparata, pri čemu različiti napici zauzimaju sve značajnije mesto.

Svi smo svedoci da sportska industrija sve agresivnije promoviše upotrebu različitih sportskih preparata, pri čemu različiti napici zauzimaju sve značajnije mesto. S obzirom na ipak ograničeni broj dece koja su angažovana u sportskim aktivnostima na poluprofesionalan način, sve češće se ova vrsta sportskih proizvoda reklamira kao poželjna i dobrobitna i za populaciju dece generalno.
Ipak, nov zvaničan stav Američke Pedijatrijske Akademije, zasnovan na temeljnoj analizi velikog broja istraživanja, upravo je suprotan navedenom reklamnom trendu! Udruženje navodi da pre svega treba praviti razliku između dve grupe tečnih napitaka, sportskih napitaka (sport drinks) koja pre svega sadrže vodu, elektrolite i ugljene hidrate i energetskih napitaka (energy drinks), koja u sebi sadrže stimulanse centralnog nervnog sistema poput kofeina, taurina i glukoronolaktona. Navodeći čitav niz negativnih efekata po zdravstveni status dece i adolescenata, Udruženje zaključuje kako na uzorku opšte populacije dece i adolescenata treba «snažno obeshrabriti upotrebu sportskih i energetskih napitaka». «U ogromnom broju slučajeva (možda jedino izuzimajući sportiste angažovane u sportovima tipa izdržljivosti, i to u smislu konzumiranja sportskih, nikako energetskih napitaka) obična voda predstavlja ultimativno sredstvo za rehidrataciju organizma» – zaključuju potpisnici važećeg zvaničnog stava.
Istraživanje je objavljeno u majskoj svesci časopisa Pediatrics za 2011 godinu.

 

  • zdrava ishrana
  • kofein
  • zdravlje dece
  • bisfenol
  • taurin
  • sportski napitak
    ]]>
    portal@besplatansport.com (Centar sportskih nauka) Ishrana Tue, 31 Jul 2012 02:00:00 +0200
    Kofein i fizička aktivnost https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/4058-kofein-i-fizicka-aktivnost.html https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/4058-kofein-i-fizicka-aktivnost.html Kofein i fizička aktivnost
    Kofein spada u jedan od najčešće korišćenih stimulansa na svetu. Nalazi se u raznim biljkama, namirnicama (uključujući i kafu, čaj, čokoladu, kakao i Coca Colu) kao i u nekim lekovima koji se ne izdaju na recept. Prosečna potrošnja kofeina u SAD-u iznosi u proseku dve šolje kafe dnevno (200 mg); dok 10% stanovništva unosi u organizam i više od 1000 mg dnevno. Kofein je društveno prihvaćen; legalna droga koja se koristi u svim slojevima društva.


    Kofein spada u jedan od najčešće korišćenih stimulansa na svetu. Nalazi se u raznim biljkama, namirnicama (uključujući i kafu, čaj, čokoladu, kakao i Coca Colu) kao i u nekim lekovima koji se ne izdaju na recept. Prosečna potrošnja kofeina u SAD-u iznosi u proseku dve šolje kafe dnevno (200 mg); dok 10% stanovništva unosi u organizam i više od 1000 mg dnevno. Kofein je društveno prihvaćen; legalna droga koja se koristi u svim slojevima društva.
    Kofein se često smatra nutricionističkim ergogenskim pomoćnim sredstvom, mada on zapravo nema nikakvu hranljivu vrednost. Uneti kofein se iz želudca brzo apsorbuje u krv, u roku od 1-2 sata. Poseduje mogućnost uticaja na sve sisteme ljudskog organizma, iz razloga što ga većina tkiva može apsorbovati. Preostali kofein se razlaže u jetri a nusprodukti se izlučuju putem urina.

    KOFEIN I FIZIČKA IZDRŽLJIVOST
    Laboratorijska istraživanja iz 1970-ih godina ukazuju da kofein poboljšava fizičku izdržljivost povećavajući oslobađanje adrenalina u krvotok koji opet stimuliše oslobađanje masnih kiselina iz masnog tkiva i/ili skeletnih mišića. Radni mišići koriste ove dodatne masti na početku vežbanja, smanjujući potrebu za ugljenim hidratima u mišićima (glikogenom). Ova „pošteda“ mišićnog glikogena ga čini raspoloživim za kasnije napore tokom treninga i odlaže zamor.

    Tokom 1980-ih godina mnoge studije na ovu temu su pokazale da kofein nema uticaja na promenu metabolizma i negiraju njegov ergogenski efekat, bez toga da stvarno izmere fizički učinak. U nekoliko izveštaja se ovo uradilo i potvrdilo odsustvo ergogenskog uticaja. Krajem decenije pretpostavljalo se da kofein ipak ne menja metabolizam i da ne poseduje ergogensko svojstvo.

    Skorašnja istraživanja, međutim, pokazala su sledeće: Unosom 3-9 mg kofeina po kilogramu telesne težine, sat vremena pre vežbanja, povećava se izdržljivost u trčanju i vožnji bicikla, u laboratorijskim uslovima. Drugim rečima, 3 mg po kg telesne težine jednako je otprilike jednoj šolji ili dvema šoljicama filtrirane kafe; i 9 mg/kg=u proseku 3 šolje ili 5-6 šoljica kafe. U ovim studijama su učestvovali vrhunski sportisti kao i ozbiljniji rekreativci. Studije sa pojedincima koji su van forme i koji ne vežbaju redovno nisu mogle biti rađene, zbog nemogućnosti pouzdanih rezultata.

    Mehanizam, kojim bi se objasnilo ovo poboljšanje izdržljivosti organizma prilikom vežbanja, još uvek je nejasan. Nakon unosa kofeina, u količini od 5 do 9 mg/kg, glikogen iz mišića se ne troši u početnoj fazi poluintenzivnog vežbanja. Nije poznato da li se ova pošteda javlja usled sposobnosti kofeina da poveća raspoloživost masti da ih skeletni mišići koriste. Čak štaviše, nema dokaza koji ukazuju na metaboličku komponentu za poboljšanje vežbanja pri niskim dozama kofeina (3 mg/kg). Stoga proizilazi da promene u metabolizmu mišića, gledano pojedinačno, ne mogu u potpunosti objasniti ergogenski efekat kofeina tokom intenzivnog vežbanja.

    KOFEIN I KRATKOROČNA FIZIČKA AKTIVNOST 

    Istraživanja pokazuju da unos kofeina poboljšava izdržljivost tokom kraćeg vežbanja u trajanju od 5 minuta pri upotrebi 90 do 100 procenta maksimalne količine kiseonika pri laboratorijskim uslovima. Ovaj intenzitet vežbanja zahteva maksimalno snabdevanje energijom, kako preko aerobnih (potreba za kiseonikom) tako i neaerobnih izvora. Nepoznato je da li ovi nalazi variraju sa aspekta rasne pripadnosti i genetske diverzivnosti. Razlog poboljšanja fizičke izdržljivosti može biti direktno vezan za pozitivni efekat kofeina u snabdevanju mišića neaerobnom energijom i kontrakcijom ili njegovo delovanje na komponente centralnog nervnog sistema zadužene za osećaj ulaganja dodatnog napora. Unos kofeina naizgled nema uticaja na poboljšanje izdržljivosti pri trčanju sprinta, ali potrebna su dodatna istraživanja unutar dobro kontrolisanih laboratorijskih uslova kao i na terenu, kako bi se ova tvrdnja dokazala. Sprint se definiše kao vežba koja se može izvoditi od nekoliko do 90 sekundi, kada većinu potrebne energije organizam koristi iz anaerobnog metabolizma.

    PRAKTIČNI ASPEKTI UNOSA KOFEINA

    Kofeinska doza. Kofein se, po Međunarodnom Olimpijskom Komitetu, smatra “kontrolisanom ili ograničenom supstancom”. Sportistima je dozvoljeno da u nalazu urina imaju do 12 ug kofeina po milimetru i svaki iznos iznad te granice se smatra nelegalnim. Nacionalna Asocijacija za atletiku SAD opet propisuje da je prihvatljiva granica 15 ug/ml urina. Ove visoke granice dozvoljavaju sportistima da konzumiraju normalne količine kafe pre takmičenja. U organizam se može uneti velika doza kofeina pre nego što se dostigne ova“nelegalna” granica. Na primer, ako osoba telesne težine od 70 kg u kratkom roku popije otprilike 3-4 šolje, ili 5-6 šoljica filter kafe (~9 mg/kg ) sat vremena pre vežbanja, uradi trening za 1-1.5 sata i nakon toga da uzorak urina na analizu, nivo kofeina u urinu će se samo približiti dozvoljenoj granici (12 ug/ml). Šanse da se nedozvoljeni nivo kofeina dostigne normalnim unosom kofeina su veoma male, osim u onim slučajevima kada se konzumiraju manje količine kafe ali sa mnogo većom koncentracijom kofeina u njima. Dakle, kada se kod sportiste otkrije nedozvoljeni nivo kofeina u urinu, vrlo je verovatno da je on pre toga namerno uzeo suplemente kofeina u vidu tableta ili supozitorija u pokušaju da poboljša svoj učinak.
    Optimalna doza, kojom bi se povećale šanse za poboljšanje rezultata, iznosi ~3 – 6 mg/kg, a da su pri tom nuspojave svedene na minimum a nivo u urinu ispod granice. U nuspojave unosa kofeina u organizam spadaju  anksioznost, trema, nemogućnost koncentracije, gastrointestinalni problemi, nesanica, razdražljivost i, pri većim dozama, rizik od srčane aritmije i blage halucinacije. Iako nuspojave izazvane dozama do 9 mg/kg ne izgledaju opasne, mogu dekoncentrisati ukoliko se pojave pre takmičenja i smanjiti ukupni učinak. Unos većih količina kofeina (10-15 mg/kg) nije preporučljiv pošto se nuspojave pogoršavaju. Treba takođe napomenuti da je većina studija pri sprovođenju istraživanja koristila čist kofein pre nego namirnice i hranu koja ga sadrži. Tako da nije sigurno da li će konzumiranje ‘’jednake doze kofeina’’ kao u kafi, na primer, dati iste rezultate.
    Diuretičko dejstvo kofeina. Kafa i/ili kofein se često nazivaju diureticima, ukazujući da unos velikih količina može dovesti do blagog stanja dehidracije pre i tokom treninga. 
    Ipak, raspoloživa literatura ne podržava trenutno diuretičko dejstvo kao što su promena telesne temperature, gubitak znoja, gustina krvne plazme i količina urina, koji ostaju nepromenjeni tokom treninga pre kojeg je unet kofeina u organizam.
    Gledišta sa aspekta etike. Za izdržljive sportiste ne predstavlja nikakav problem da poboljšaju učinak ‘’legalno’’konzumacijom kofeina, pošto su ergogenski efekti prisutni već pri malim koncentracijama od 3 mg/kg telesne težine. Čak je pojačavanje osrednje kofeinske doze (5-6 mg/kg) u granicama dozvoljenog. Predlaže se da prisustvo kofeina bude zabranjeno pre velikih takmičenja, zahtevajući od sportista da se suzdržavaju od uzimanja kofeina otprilike 48-72 časova pre takmičenja. Ovo ograničenje bi osiguralo da nijedan sportista nema nefer prednost na dan trke tj. takmičenja, ali ne bi sprečilo njegovo uzimanje za vreme treninga. Međutim,ukoliko se kofein i zabrani u budućnosti, kojeg stava bi trebalo da se pridržavaju sportisti danas? Za vrhunske sportiste je trenutno prihvatljivo i razumno da konzumiraju svoju dnevnu dozu kafe u okviru datog režima ishrane. Ipak, ukoliko oni namerno uzmu čist kofein kako bi stekli prednost u odnosu na konkurenciju, jasno je da će to tada biti neetički čin i smatraće se dopingom.
    Jednako važan problem jeste i upotreba kofeina kod prosečno aktivnih tinejdžera ili odraslih. Nedavna anketa Kanadskog centra za sport bez droga dokazuje veoma široku upotrebu kofeina uopšte. Rezultati ove ankete pokazuju da je 27% omladine u Kanadi (starosne dobi od 11-18 godina) u prethodnom periodu koristilo materije koje sadrže kofein u svrhu poboljšanja fizičkog učinka . Da li kofein deluje kao “prolazna” droga kod mladih koji kasnije pređu na opasnije supstance? U proseku, aktivni tinejdžeri ili odrasli koji vežbaju iz zadovoljstva i samounapređenja, upotrebom kofeina opovrgavaju ovu svrhu. Mnogo produktivniji i bolji pristup predstavlja odgovarajući trening i dobre nutritivne navike.

    REZIME
    Unos kofeina (3-9 mg/kg bw) pre treninga povećava učinak tokom produženog treninga izdržljivosti i kratkoročnog intenzivnog treninga u trajanju prosečno 5 minuta, u laboratorijskim uslovima. Ovi rezultati su dobijeni među vrhunskim i/ili rekreativnim sportistima, ali potrebni su dodatni testovi na terenu kako bi se testirao ergogenski potencijal kofeina među sportistima. Kofein naizgled ne pojačava učinak  tokom sprinta koji traje manje od 90 sekundi, iako nema istraživanja u ovoj oblasti koja bi podržala ovu tvrdnju. Mehanizam za poboljšanu izdržljivost nije jasno utvrđen. Pošteda mišićnog glikogena nastupa rano tokom treninga izdržljivosti pre kojeg je uneta određena količina kofeina, ali je nejasno da li je ovo rezultat povećane upotrebe masti i njihove mobilizacije od strane mišića. Pozitivan efekat kofeina tokom treninga, koji traje u proseku 5 minuta, nije povezan sa uštedom mišićnog glikogena. Ergogensko dejstvo kofeina se javlja i pri nivoima kofeina u urinu koji su daleko ispod dozvoljene granice (12 ug/ml). Ova činjenica povlači sa sobom etička pitanja vezana za upotrebu kofeina u sportu. Da li se ova praksa treba tolerisati, s obzirom da je kofein legalan, ili je treba potisnuti jer promoviše ‘’mentalitet dopingovanja’’, koji može dovesti do mnogo ozbiljnijih zloupotreba? Jedno od rešenja bilo bi da se kofein doda na listu zabranjenih supstanci i time motivisati sportiste da se suzdržavaju od unosa kofeina 48-72 sata pre takmičenja, kao i odvraćati sportiste i prosečnu populaciju od upotrebe kofeina kao doping sredstva radi poboljšanja svoji rezultata.

    Autori: dr Lawrence L. Spriet
    dr Terry E. Graham

    Sa engleskog prevela: Gordana Glišin

    link>

    • izdržljivost
    • glikogen
    • kofein
    • kofein i sport
    • doping
      ]]>
      portal@besplatansport.com (Gordana Glišin) Ishrana Mon, 26 Jan 2015 00:00:00 +0100
      Poremećaji u ishrani kod sportista https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/3998-poremecaji-u-ishrani-kod-sportista.html https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/3998-poremecaji-u-ishrani-kod-sportista.html Poremećaji u ishrani kod sportista
      Mnogi studenti - sportisti se suočavaju sa teškim paradoksom u svojim režimima treniranja. Podsticani su da jedu kako bi obezbedili neophodne energetske izvore za postizanje dostignuća ali se često suočavaju sa sopstvenim ili timski nametnutim ograničenjima u težini. Stavljanje akcenta na malu težinu ili malo masnih naslaga na telu, može da bude korisno u pogledu dostignuća jedino ako su smernice realne...

      Mnogi studenti - sportisti se suočavaju sa teškim paradoksom u svojim režimima treniranja. Podsticani su da jedu kako bi obezbedili neophodne energetske izvore za postizanje dostignuća ali se često suočavaju sa sopstvenim ili timski nametnutim ograničenjima u težini. Stavljanje akcenta na malu težinu ili malo masnih naslaga na telu, može da bude korisno u pogledu dostignuća jedino ako su smernice realne, unos kalorija razuman a dijeta uravnotežena. Korišćenje rigoroznih mera za kontrolu težine može da ugrozi zdravlje studenta atletičara, a moguće je da će pokrenuti aktivnosti koje su povezane sa definisanim poremećajima u ishrani.

      Studije Nacionalnog udruženja atletičara koledža (eng. NCAA) pokazuju da je najmanje 40% institucija u članstvu prijavilo najmanje jedan slučaj anoreksije ili bulimije u svojim atletskim programima. Iako su ti poremećaji u ishrani mnogo više zastupljeni kod žena (otprilike 90% izveštaja je iz ženskog sporta), poremećaji u ishrani se takođe javljaju i kod muškaraca.

      Poremećaji u ishrani su često odraz suštinskih emocionalnih neprilika, koje su mogle da se razviju davno pre nego što se osoba angažovala u atletici. Bilo je nagoveštaja da stres, bez obzira da li se javio zbog angažovanja u atletici, uspinjanju ka akademskom uspehu ili traženju društvenih veza, može da pokrene psihološke probleme kao što su poremećaji u ishrani kod osetljivih osoba. Poremećaji u ishrani, kod takvih pojedinaca, mogu da budu pokrenuti i samo jednim jedinim događajem ili komentarima osobe bitne pojedincu. U atletici, takve pokretačke mehanizme mogu da čine neučtive primedbe u vezi izgleda ili stalno ugnjetavanje vezano za telesnu težinu atletičara, konfiguraciju ili tip tela.

      Znaci upozorenja poremećaja u ishrani sa kojima se često susreću studenti atletičari, uključuju:

      Anoreksiju nervoze (eng. anorexia nervosa) - Samonametnuto gladovanje u opsesivnom pokušaju da se izgubi na težini i postane mršav. Znaci upozorenja - Drastičan gubitak težine, preokupacija hranom, kalorijama i težinom, nošenje široke ili višeslojne odeće, neumorno, prekomerno vežbanje, promene raspoloženja i izbegavanje društvenih aktivnosti koje su vezane za hranu.

      Bulimija (eng. bulimia) - Često javljanje pojave „binge eating“ (ponašanje u ishrani tokom kojeg se javljaju periodi nekontrolosanog unošenja hrane), uglavnom praćeno nekim načinima njenog izbacivanja, kao što su povraćanje, prekomerno korišćenje diuretika (eng. diuretic - lekovi koji povećavaju izlučivanje jona natrijuma i vode iz organizma putem bubrega) i laksativa (eng. laxative - lekovi za lečenje zatvora stolice, stanja u kome osoba ima neugodno ili retko pražnjenje creva) ili prekomerno vežbanje. Znaci upozorenja - Prekomerna zabrinutost u vezi težine, odlasci u toalet posle jela, depresevna raspoloženja, stroga dijeta praćena pojavom „binge eating“ i povećan kriticizam sopstvenog tela.

      Bulimareksija (eng. bulimarexia - poremećaj koji objedinjuje bulimiju i anoreksiju) - Anoreksija nervoze sa delovanjem jednog ili više ponašanja bulimije.
      Bitno je napomenuti da prisustvo jednog ili dva ova znaka upozorenja ne mora nužno da predstavlja prisustvo poremaćaja u ishrani. Definitivna dijagnoza treba da bude data od strane odgovarajućih profesionalaca.

      Anoreksija i bulimija vode do polu-gladovanja i dehidratacije, koji mogu da dovedu do gubitka mišićne snage i izdržljivosti, smanjenja aerobnih i anaerobnih sposobnosti, gubitka koordinacije, slabijeg rasuđivanja i drugih komplikacija koje smanjuju dostignuća  i oslabljuju zdravlje. Ti simptomi mogu odmah da budu vidljivi ili ne moraju da budu uočeni tokom dužeg vremenskog perioda. Mnogi studenti atletičari postižu uspešna dostignuća, dok se suočavaju sa poremaćajima u ishrani. Prema tome, dijagnosticiranje ovog problema ne treba da bude u osnovi zasnovano na smanjenju atletskih dostignuća.

      Instruktori, atletski treneri i lekari supervizori, moraju da budu obazrivi ka studentima atletičarima koji bi mogli da budu naklonjeni poremećajima u ishrani, posebno u sportovima u kojima su pojava ili telesna težina faktor u dostignućima. Odluke, vezano za gubitak težine, treba da budu zasnovane na sledećim preporukama, kako bi se smanjila mogućnost poremećaja u ishrani:

      1. Dogovor o gubitku težine treba da bude obostrano usaglašen, od strane trenera i atletičara, sa odgovarajućim medicinskim i nutricionističkim osobljem;

      2. Od strane svih uključenih osoba treba da bude razrađen odgovoran i realističan plan i

      3. Planovi za gubljenje težine treba da budu uspostavljeni na individualnoj osnovi. Ako se problem razvije, neodložna je potpuna medicinska procena atletičara za koga se sumnja da ima poremećaj u ishrani. Jednom potvrđena, promena ponašanja treba da proizilazi iz profesionalnih smernica kroz nutricionistička, psihološka i/ili psihijatrijska savetovanja. Zbog toga što su poremećaji u ishrani rastući problem sa ozbiljnim posledicama po zdravlje, u svakom studentskom kampu treba da bude razmotreno uvođenje osnivanja profesionalno usmerenih grupa za podršku, uvid u lična savetovanja i telefonske linije za pomoć.

      Edukacija o poremećajima u ishrani je dobra preventivna mera. U 1989. godini odeljenje za atletiku, sa svakim članom institucije, primilo je projekat Nacionalnog udruženja atletičara koledža – NCAA „Ishrana i poremećaji u ishrani u atletici na koledžima.“
      Ti materijali, koji uključuju video trake i pisane dodatke, treba da budu ocenjeni od atletskih administratora, trenera, medicinskog soblja i atletičara.

      U dodatku, 1992. Američki koledž sportske medicine započeo je razvoj informacionih materijala u vezi trojnih pojava kod ženskih atletičara: poremećaj ishrane, amenoreja (eng. amenorrhea – izostanak menstruacije tokom najmanje šest meseci) i osteoporoza (eng. osteoporosis - bolest koja se manifestuje smanjenjem gustine kostiju, zbog čega one postaju porozne). Ti materijali će takođe biti vredni izvori za institucije Nacionalnog udruženja atletičara koledža – NCAA i mogu da budu zatraženi slanjem sopstveno adresirane koverte poslovne veličine sa markicom, na adresu ACSM, c/o Triad, P.O. Box 1440, Indianapolis, IN 46206-1440.

      Napisano za Nacionalno udruženje atletičara koledža i prilagođeno od strane Američkog koledža sportske medicine.

      Sa engleskog preveo: Aritonović Ivan

      • ishrana sportista
      • ishrana i sport
      • poremecaj u ishrani
      • anoreksija
      • bulimija
        ]]>
        portal@besplatansport.com (Ivan Aritonović) Ishrana Fri, 27 Jul 2012 02:00:00 +0200
        Uticaj alkohola na sportiste https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/4054-uticaj-alkohola-na-sportiste.html https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/4054-uticaj-alkohola-na-sportiste.html Uticaj alkohola na sportiste
        Uticaj alkohola zavisi od količine koja se unese, od okoline, kao i od samog pojedinca. Na primer, jedna do četiri čašice dnevno imaju čak pozitivan uticaj na kardiovaskularni sistem. Uprkos tome, ljudi uglavnom piju zbog antistresnog efekta koji alkohol pruža. U suprotnom, postoji širok spektar negativnih efekata alkohola na ljudski organizam, od socioloških do psiholoških, uzrokujući u proseku 100.000 smrtnih slučajeva godišnje samo u SAD-u.


        Uticaj alkohola zavisi od količine koja se unese, od okoline, kao i od samog pojedinca. Na primer, jedna do četiri čašice dnevno imaju čak pozitivan uticaj na kardiovaskularni sistem. Uprkos tome, ljudi uglavnom piju zbog antistresnog efekta koji alkohol pruža. U suprotnom, postoji širok spektar negativnih efekata alkohola na ljudski organizam, od socioloških do psiholoških, uzrokujući u proseku 100.000 smrtnih slučajeva godišnje samo u SAD-u. Sa psihološke tačke gledišta, dva slučaja privlače posebnu pažnju kada je u pitanju konzumiranje alkohola u oblasti fitnesa. Alkohol u akutnim slučajevima može negativno uticati na motornu sposobnost i fizičko stanje. Kod hroničnih opet, zloupotreba alkohola može da ugrozi motoriku; kod dijagnostikovanih alkoholičara se pokazuje kao posledica oštećenje mišića i njihova slabost. Čak štaviše, zloupotreba alkohola je, u najmanju ruku, u tolikoj meri rasprostranjena u sportskim krugovima, koliko je i generalno među ostalim stanovništvom; većina sportista počinje sa konzumacijom alkohola pri kraju srednje škole.

        KONZUMACIJA ALKOHOLA U SPORTU
        Mladi sportisti kreću sa uzimanjem alkohola još u nižim razredima srednje škole a neki čak i ranije. Među srednjoškolcima sportistima, muškarci su češće skloni da, pored redovne upotrebe alkohola, vrše i njegovu zloupotrebu. Već na univerzitetu, ovih zloupotreba nema. Međutim, bez obzira na ovu činjenicu, alkohol se najviše zloupotrebljava, kako u univerzitetskim ligama tako i u profesionalnim sportovima i olimpijskim ligama NFL, NBA i USOC. 

        HRANLJIVA VREDNOST ALKOHOLA
        Svaki gram alkohola (etanola) sadrži 7 kilokalorija, dok mast ima 9 a ugljenihidrati kao i proteini 4 kilokalorije po gramu. U alkoholu mogu biti prisutne i neke druge hranljive materije, u zavisnosti od vrste. Na pivo se, na primer, gleda kao na dobar izvor mnogih hranljivih materija i ponekad se koristi u pripremi sportista za povećanje izdržljivosti  ili kao dopuna  u ishrani pred takmičenja. Zapravo, sok od pomorandže pruža 4 puta više kalijuma kao i skoro tri puta više ugljenih hidrata, dok bi trebalo čak 11 piva dnevno popiti da bi se podmirila potreba organizma za vitaminom B.

        UČINAK PRI PRISUSTVU ALKOHOLA U KRVI  (AKUTNI EFEKAT)
        Motorika – nizak nivo alkohola (0.02-0.05g/dl) može izazvati blaže drhtanje ruku, ravnoteža je dobra kao i tačnost pri bacanju i čistiji izbačaj u streljaštvu, ali s druge strane dolazi do sporijeg reagovanja i smanjene koordinacije na relaciji ruke - oči. Srednji nivo alkohola (0.06-0.10 g/dL) ima već negativan uticaj na pomenute sposobnosti.
        Snaga i brzina reakcije - Uticaj alkohola u malim i srednjim količinama je nedefinisan. Može imati štetan efekat na snagu stiska, visinu skoka, trčanje od 200 do 400 metara, kao i brži premor organizma tokom intenzivnih treninga i vežbi. Suprotno ovome, pokazalo se da alkohol u ovim dozama nema uticaja na snagu više grupa mišića, na mišićnu izdržljivost i efekat trčanja na 100 metara.
        Aerobne sposobnosti – Niske ili osrednje količine alkohola mogu oslabiti prolazno vreme trčanja na 800 i 1500 metara. Zbog svog diuretičkog efekta može dovesti i do dehidracije organizma i veoma negativno uticati kako na zdravlje tako i fizičku sposobnost pri dužim treninzima na visokim temperaturama.

        FIZIČKA SPOSOBNOST U STANJU MAMURLUKA
        Bilo koji produženi efekat alkohola će značajno ometati napredovanje fizičke kondicije. Prema novijim istraživanjima, nema dokazanih efekata alkohola u stanju mamurluka na bilo koje od varijabli bitnih za fizičku sposobnost, osim kod biciklista pri vožnji velikim brzinama gde dolazi do smanjenja ukupnog rezultata. Čak štaviše, izdržljivost mišića ruku i stiska se smanjuje tek drugog jutra nakon toksikacije.

        FIZIČKA SPOSOBNOST PRI HRONIČNOJ UPOTREBI ALKOHOLA
        Hronična zloupotreba alkohola može biti štetna po fizičku sposobnost sportista i sekundarno uticati na pojavu velikog broja nuspojava koje se mogu razviti. Alkohol ima uticaja na svaki sistem ljudskog tela, uzrokujući velik broj bolesti, uključujući cirozu jetre, čir, srčana oboljenja, dijabetes, miopatiju (oboljenje mišića i mišićnog tkiva), bolesti kostiju kao i mentalne poremećaje. Sledeći pokazatelji mogu biti od velikog uticaja za sportiste. Alkohol može izazvati manjak hranljivih materija u organizmu usled promene u njihovom unosu, varenje, absorpciju, metabolizam, psihološki efekat, kretanje i izbacivanje hranljivih materija iz organizma. Miopatija (oštećenje mišića, gubitak mase i slabljenje) se može pojaviti kod različitih grupa mišića, uključujući i srčani, često povezanim sa neuropatijama izazvanim alkoholom. Takođe, može doći do hormonskog disbalansa, koji smanjuje sposobnost povećanja mišićne mase i jačine.

        PRIMENA U PRAKSI
        U praksi se primenjuje nekoliko metoda za otkrivanje zloupotrebe alkohola. Dostupni su standardizovani upitnici, mada veći efekat pruža malo suptilniji način putem dodavanja i nekih pitanja u same formulare zdravstevnih kartona. Sportski lekari bi takođe trebalo da obrate veću pažnju na određene znake i promene u ponašanju sportista; mada ovo ima efekta samo u slučajevima ekstremne upotrebe alkohola. Sportisti bi trebali biti informisani i upoznati sa svim negativnim stranama upotrebe alkohola. Mogu se primenjivati pravila unutar tima kao i sledeće smernice:
        * Prevencija: Izbegavati uzimanje alkohola iznad najnižeg nivoa najmanje 48 sati pre takmičenja.
        * Nakon upotrebe: Prvo izvršiti rehidraciju organizma i uzeti hranu kako bi se usporila  apsorpcija alkohola.

        Profesionalno savetovanje bi trebalo biti dostupno svim sportistima, bilo direktno, bilo njihovim upućivanjem na postojeće izvore u okviru zajednice.

        Autor: dr  L. Perry Koziris

        Sa engleskog prevela: Gordana Glišin
        link>>

         

        • sportska ishrana
        • ishrana sportista
        • alkohol i sport
        • miopatija
        • ostecenje misica
          ]]>
          portal@besplatansport.com (Gordana Glišin) Ishrana Sat, 23 Jun 2012 02:00:00 +0200
          Kreatin https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/4017-kreatin.html https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/4017-kreatin.html Kreatin
          Kreatin je kiselina koja se sastoji iz tri aminokiseline: arginina, glicina i metionina, nastaje u jetri i bubrezima, a ulazi i u sastav mesa, odakle je ova kiselina i dobila ime. U telu se pretvara u aktivnu supstancu – kreatinfosfat. Kreatin prenosi fosfatne grupe krvotokom do mišića gde se fosfat raskida da bi se vezao za ADP -molekul i tako izgradio ADP koji mišićima daje energiju.


          Kreatin je kiselina koja se sastoji iz tri aminokiseline: arginina, glicina i metionina, nastaje u jetri i bubrezima, a ulazi i u sastav mesa, odakle je ova kiselina i dobila ime. U telu se pretvara u aktivnu supstancu – kreatinfosfat. Kreatin prenosi fosfatne grupe krvotokom do mišića gde se fosfat raskida da bi se vezao za ADP -molekul i tako izgradio ADP koji mišićima daje energiju.

          Kreatin se prodaje kao dodatak ishrani koju u velikoj meri koriste bodibilderi, (ali i ostali sportisti) jer pomaže da mišići postanu „eksplozivni” i snažni. U malim depoima u mišićima kreatin vezuje vodu za mišiće što doprinosi masivnijem izgledu mišića. Kreatin koji se kupuje u radnji je beli prah, odnosno kreatin monohidrat, koji se razlaže u vodi.
          Iako ga koriste pojedini vrhunski sportisti, kreatin ipak nije dozovoljen u svim zemljama.
          Da bi se dobio najbolji efekat kreatina kao dodatka ishrani, radi se više ponavljanja umesto nekoliko teških ponavljanja. Mišićna masa može da se razvija pomoću kreatina, ali čim se unošenje istog u ishranu prekine, rast se zaustavlja. Da bi se mišići brzo razvili, preporučuje se zdrava ishrana i kontinuirano treniranje umesto unošenja kreatina.
          Osobe koje prestanu da koriste kreatin mogu da primete kako dosta gube na težini, čak do 2 kg, odmah ili nakon nekog vremena. Ne gubi se mišićna masa, jer za nju je potrebno više vremena; gubi se tečnost. Kreatin gradi depoe u mišićima u kojima se tečnost nagomilava. Smanjuje se dostupnost kreatina, ali se tečnost u depoima zadržava.
          Postoje studije koje pokazuju da kontinuirano unošenje kreatina može da utiče na psihu i čini da pojedinci primećuju da treningom postižu mnogo više nego ranije. Drugi sporedni uticaji mogu biti stomačni problemi, bubuljice, srčani problemi, problemi sa bubrezima i povećana tendencija grčenja mišića. Kreatin danas nije svrstan u doping sredstva i može se naći u slobodnoj prodaji.

          Tekst prevela: Jelena Baćanović Link>>

          • fosfata
          • dodaci ishrani
          • kreatin
          • kreatin i sport
          • misicna masa
          • adp
          • problemi sa bubrezima
            ]]>
            portal@besplatansport.com (Jelena Baćanović) Ishrana Fri, 27 Jul 2012 02:00:00 +0200
            Konzervirana hrana sadrži opasne materije https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/4031-konzervirana-hrana-sadrzi-opasne-materije.html https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/4031-konzervirana-hrana-sadrzi-opasne-materije.html Konzervirana hrana sadrži opasne materije
            Kao posledica savremenog načina života, u prilici smo da sve češće jedemo konzerviranu hranu. Brzina pripremanja kao i naglašen zvaničan stav proizvođača o najsavremenijim i posledično potpuno zdravstveno proverenim načinima pripremanja i pakovanja značajno idu u prilog ovakvom načinu ishrane. Ipak, izgleda da nije sve tako ružičasto kao što bi proizvođači želeli da predstave! Tako, nedavno objavljeno istraživanje u autoritativnom časopisu


            Kao posledica savremenog načina života, u prilici smo da sve češće jedemo konzerviranu hranu. Brzina pripremanja kao i naglašen zvaničan stav proizvođača o najsavremenijim i posledično potpuno zdravstveno proverenim načinima pripremanja i pakovanja značajno idu u prilog ovakvom načinu ishrane. Ipak, izgleda da nije sve tako ružičasto kao što bi proizvođači želeli da predstave!
            Tako, nedavno objavljeno istraživanje u autoritativnom časopisu američkog udruženja lekara utvrđivalo je efekte korišćenja konzervirane hrane na koncentraciju potencijalno opasnih materija u organizmu. Grupa istraživača sa Univerziteta Harvard (SAD) je na uzorku od 75 studenata utvrdilo da unos konzervirane hrane u samo pet dana povećava koncentraciju bisfenola u organizmu i posledično u urinu za preko 1000%! Bisfenol se koristi u sprečavanju rđanja konzervi, široka je njegova upotreba i pri proizvodnji plastike, a utvrđena je povezanost koncentracije ove materije u organizmu sa čitavim nizom zdravstvenih poremećaja, od povećanih kardiovaskularnih rizika do poremećaja u ponašanju dece. Izgleda da konzumiranje konzervirane hrane i nije tako bezopasno kako se želi predstaviti i, u slučaju da ne možete da potpuno apstinirate od ovakvog načina ishrane, barem proverite da li se u sastavu proizvoda ili pakovanja nalazi i bisfenol- poručuju autori!
            Istraživanje je objavljeno u decembarskoj svesci časopisa Journal of American Medical Association za 2011 godinu.

            • kardiovaskularne bolesti
            • zdrava ishrana
            • brza hrana
            • zdrava hrana
            • bisfenol
              ]]>
              portal@besplatansport.com (Centar sportskih nauka) Ishrana Sat, 23 Jun 2012 02:00:00 +0200
              Nadoknada tečnosti kod sportista https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/990-nadoknada-tecnosti-kod-sportista.html https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/990-nadoknada-tecnosti-kod-sportista.html Nadoknada tečnosti kod sportista
              Voda ima važnu ulogu u organizmu i bez nje čovek može da ostane u životu najduže 48 - 72 sata, zavisno od toga kakvo je stanje prethodilo žeđi. Voda se neprekidno gubi putem tzv. neprimetnog isparavanja kroz izdahnuti vazduh koji je zasićen vodenom parom. Telesna tečnost gubi se kroz kožu, putem mokraće i stolice, kod  fiziološkog hlađenja tela, kao i kod znojenja tela.

              Gubitak telesne tečnosti za vreme fizičke aktivnosti putem znojenja može da iznosi čak 5 litara , što je za oko 50 puta više nego u stanju mirovanja, a izdahnutim vazduhom se gubi tri puta više vode nego u miru. Sva izgubljena voda se nadoknađuje u onoj količini u kojoj je izgubljena. To je zakonitost za sportiste bez koje je nemoguće postići vrhunske rezultate. Vodu u organizmu treba štedeti zbog toga što 2,7gr vezuju 1gr glikogena (energetskog mišićnog pokretača), a njena nadoknada je u stvari princip pravilnog uzimanja vode, a to je: pije se pre, za vreme i nakon fizičkog opterećenja.

              Oko 2/3 prosečne čovekove težine otpada na vodu, a gotovo 3/4 te vode nalazi se u ćelijama. U organizmu čoveka ima oko 60% vode; u mišićnom tkivu 75% (značaj vode i glikogena), u moždanom tkivu 80%, u plućima 90%, a u masnom tkivu 10%.
              Na osnovu ovih podataka za svakog sportistu može da se izračuna količina vode koju on poseduje u organizmu. Sportista telesne mase od 75kg ima 45. l vode u telu. Ravnoteža vode tesno je povezana sa termoregulacijom, a centri se nalaze u hipotalamusu. Stalna potreba vode u organizmu iznosi 2600ml. Unutar organizma metabolički se stvori 300ml, a ostalo 2300ml mora da se unese. Glavni potrošači vode su: pluća 600ml, koža 400ml, bubrezi 1300ml i creva 300ml. Sportisti imaju manje vode u sebi i zato postoji potreba za njenim unošenjem. Voda je u telu podeljena na dva prostora: intercelularni 60% i ekstracelularni 40%.  75% vode odlazi na toplotu tela, a 25% na mehanički rad organizma.
              Voda čini 75 - 80% mišićne mase. To je veoma značajno sa aspekta opterećenja metabolizma, procesa dehidratacije i rehidratacije i procesa termoregulacije. U procesu obavljanja rada mišić poseduje sposobnost da transferiše hemijsku energiju u mehaničku sa stepenom iskorišćenja od  25 - 30%, dok se ostatak energije pretvara u toplotnu koju organizam, odnosno mišićno tkivo, mora da eliminiše da bi se postigla toliko značajna homeotermna ravnoteža od 36 - 37oC.
              Faze uzimanja tečnosti kod sportista
              Unos tečnosti kod sportista vezuje se za adekvatno uzimanje napitaka pre takmičenja, za vreme i posle takmičenja. Postoje četiri faze uzimanja tečnosti (vode):

              * prehidratacija
              * hidratacija
              * dehidratacija
              * rehidratacija

              Prehidratacija

              Veoma je značajna za održavanje telesne temperature tokom takmičenja i u sprečavanju gubitka telesne mase. Dva dana uoči takmičenja treba da se pije ekstra količina tečnosti (voda). Zatim, u posednjih 4 sata pre takmičenja treba da se nastavi sa pijenjem tečnosti (voda) svakih 30 min, s tim da poslednja porcija bude najkasnije 20 minuta pre takmičenja. Toliko vremena treba za čistu vodu da se isprazni iz želuca. Tada treba da se isprazni mokraćna bešika i ne treba da postoji strah kod sportiste od potrebe mokrenja tokom takmičenja, jer bubrezi tokom fizičkog rada gotovo potpuno prestaju da produkuju mokraću. Uspešnost prehidratacije u tesnoj je vezi sa uzimanjem nekih dodataka tečnosti za ovaj period koji sadrže oko 7% ugljenih hidrata, a pored toga uključuju i manje količine kalijuma, magnezijuma, fosfata i natrijuma, za koje je dokazano da pospešuju apsorpciju tečnosti. Da bi sportista počeo sa takmičenjem neophodno je da 1 - 4 časa pre takmičenja unese 1000 - 1200ml vode (neki autori smatraju da je idealni unos 600 - 800ml).

              Hidratacija


              Voda treba da se pije pre, za vreme i nakon fizičkog opterećenja, znači, tečnost treba da se unosi gotovo neprekidno, kontinuirano. Ako se pre treninga ili takmičenja ne obezbedi dovoljna hidratisanost tela, deficit se u suštini više ne može nadoknaditi pijenjem vode za vreme treninga, ili takmičenja. Suština je da u fizičke napore organizam treba da bude potpuno hidratisan.
              Dehidratacija (gubitak vode)

              Naučna istraživanja su pokazala da 3 - 4% gubitka ukupne telesne vode dovodi do gubitka kontraktilne mišićne snage za 30%, a brzine i eksplozivnosti mišićnog rada za 8%. Kada u teškom telesnom naporu nastane dehidratacija, želudac je skoro potpuno prazan, sadrži malu količinu veoma kiselog soka, mišići su prepuni raspadnih produkata metabolizma glikogena, a u najgorem slučaju i katabolizma amino kiselina (mlečne kiseline, amonijaka, raznih elektrolita). Depo rezervnog šećera (glikogena) u jetri i mišićma su potpuno ispražnjeni, pa zbog pretežnog gubitka vode, koncentracija soli u telesnim tečnostima i ćelijama je povećana. Uz sve to postoji i pojačana produkcija, a smanjeno odavanje toplote što dovodi do pregrejavanja organizma. Svi ti uslovi su krajnje nepovoljni za vršenje mišićnog rada, a sportski rezultati ravni nuli. Dehidratacija je uzrokovana znojenjem zbog visoke temperature, dolazi do smanjenja volumena krvi, a to se sve dešava na štetu ekstracelularnog prostora u termoregulaciji i dolazi do poremećaja cirkulacije. Voda odlazi iz tela isparavanjem s kože, isparavanjem iz pluća ili izlučivanjem veoma razređene mokraće. U svim tim slučajevima voda napušta deo vanćelijske tečnosti, ali istovremeno nešto ćelijske vode prelazi osmozom u vanćelijski prostor, pa se na taj način izjednačuje osmolarnost vanćelijske i ćelijske tečnosti. Konačni efekat je dehidratacija.

              Za vreme takmičenja značajno je da se voda uzima što češće u količinama od 100 - 200ml na svakih 15 - 20min (UEFA je razmatrala mogućnost uvođenja tajm - auta za vreme takmičenja radi uzimanja tečnosti. U ovim uslovima lekar i fizioterapeut ulaskom na teren imaju zadatak da što većem broju sportista daju tečnost da piju.)

              Rehidratacija (obnavljanje) tečnosti


              To je jedna od najznačajnijih faza očuvanja koncentracije glikogena u mišićima (2,7gr vode vezuju 1gr glikogena).  Da bi se sačuvao glikogen u mišićima najbolje je odmah posle fizičke aktivnosti u prvoj fazi uključiti 10% ugljenih hidrata u obliku napitaka, a u drugoj fazi nakon 90 - 120 min. još 4 - 8% ugljenih hidrata (prema telesnoj masi), a kasnije i energetske masti i minerale Na, Mg, K, Ca. Posebno je važan kalijum za resintezu glikogena (500 - 700mg). Temperatura vode za piće koja se preporučuje sportistima i zimi i leti  se kreće od +4C do +10C. Smatra se da je najveći gubitak vode onda kada je primitak najveći. Rehidratacija je zadovoljena kada se postignu sledeći uslovi: uskladištenje mišićnog glikogena i uzimanje vode u količinama istim sa gubitkom ili većim, zavisno od napora. Izgubljena tečnost prilikom napora obavezno se mora nadoknaditi. U slučajevima velikih izlučivanja znoja dnevna potreba  može narasti i do više litara vode. Postoje više metoda za izračunavanje nedostatka količine vode, a najlakše je primeniti tako što svaki izgubljeni kilogram telesne težine nadoknadimo jednim litrom vode.


              Sredstva bržeg oporavka


              Za vreme oporavka obavljaju se obnavljanja različitih supstanci u organizmu po načelu da primarni procesi razlaganja uvek izazivaju ili pojačavaju reakcije resinteze. Takve tečnosti sadrže oko 2% fruktoze (voćnog šećera) i oko 5% (ne više od 7%) polimera glukoze koje se lako apsorbuju u crevima. Fruktoza je u prednosti nad glukozom jer ne izaziva naglo izlučivanje insulina u krvi i mnogo je povoljniji izvor za stvaranje glikogena u jetri od glukoze. Obnavljanje nivoa različitih biohemijskih parametara krvi i mišića u razdoblju odmora ostvaruje se heterohtono. Najbrže se vraća na normalu nivo pirogrožđane i mlečne kiseline u krvi i mišićima, normalizuje se i acidobazna ravnoteža. Zatim se vraća na početni nivo sadržaj kreatin-fosfata, nešto kasnije glikogena i proteina mišića, a na kraju ATP - a. Ovo poslednje može biti objašnjeno time, što bez obzira na intenzivno stvaranje ATP on se u vreme odmora neprekidno troši na energetsko osiguranje biosintetskih procesa i njegov nivo se u potpunosti obnavlja tek na kraju razdoblja oporavka.

              Posle završenog takmičenja ne sme da se sedne ma koliko da je napor bio veliki. Opuštanjem mišića može doći do grčeva, pa čak i do povreda, jer izmoreni mišići ne dobijaju dovoljno krvi da bi se otklonili nagomilani raspadni produkti. Kontrakcija mišića najbolja je pumpa za dovod krvi. Često viđamo na atletskim mitinzima kako takmičari, po završetku trka, hodaju i piju vodu. Potpuna rehidracija nastaje i u sledećih 12 sati sa uzimanjem tečnosti do potpune nadoknade. Istovremeno, treba unositi i hranu, pretežno složene ugljene hidrate kao što su palačinke ili testenine iz celog zrna žitarica, ovsene pahuljice. Od voća su dobre banane i sveže jabuke. Mogu se uzeti i makrobiotski kolači. Treba izbegavati gazirana pića, pivo, druge vrste voća, jogurt, slatke table, čokolade, razne grickalice prepune šećera i masti. Mnogi komercijalni napici, voćni sokovi, sadrže velike količine prostih šećera, saharoze, glukoze ili fruktoze, obično iznad 10%. Ovi šećeri su osmodsko aktivni, što znači da privlače vodu i ne dozvoljavaju njenu apsorpciju u crevima. Sportisti ne treba da ih koriste, posebno ne posle takmičenja i treninga kada je potreba za čistom vodom najveća. Posebno treba da se izbegavaju sokovi od voća iz porodice citrusa (pomorandže, limun) koje sadrže mnogo šećera, a još izazivaju kiselost unutrašnje sredine.

              • voda
              • voda i sport
              • nadoknada tacnosti
              • glikogena
              • organizmu
              • misicnom
              • magnezijuma
              • fosfata
              • hidratacija
              • tecnosti
                ]]>
                portal@besplatansport.com (X-man) Ishrana Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
                Ishrana i zdravlje https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/1273-ishrana-i-zdravlje.html https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/1273-ishrana-i-zdravlje.html Ishrana i zdravlje
                Ishrаnа je, bez svаke sumnje, činilаc koji nаjviše utiče nа zdrаvlje, jer se čin unošenjа hrаne konstаntno ponаvljа tokom celog nаšeg životа. Smаtrа se dа je 90% bolesti, izuzev infekcijа i nesrećа, usko vezаno sа ishrаnom.

                Ishrаnа je, bez svаke sumnje, činilаc koji nаjviše utiče nа zdrаvlje, jer se čin unošenjа hrаne konstаntno ponаvljа tokom celog nаšeg životа. Smаtrа se dа je 90% bolesti, izuzev infekcijа i nesrećа, usko vezаno sа ishrаnom. Ishrаnа zаvisi od slobodne volje pojedincа. Zbog togа je neophodno duboko uinutrаšnje ubeđenje dа bi se loše nаvike u ishrаni zаmenile zdrаvijim. Vаrenje je, zа rаzliku od unošenjа hrаne, nesvestаn čin. Ono podrаzumevа sve procese koji se odigrаvаju sа hrаnom u nаšem orgаnizmu, do njene potpune аsimilаcije. U normаlnim uslovimа, u odsustvu pаtoloških poremećаjа, kvаlitetnа ishrаnа omogućuje i prаvilаn rаd nаših orgаnа zа vаrenje.

                Tokom poslednjih decenijа, nutricionisti su posebnu pаžnju obrаtili nа nekoliko ključnih аspekаtа hrаne:

                HIGIJENA - Higijenа je odsustvo pаtogenih klicа koje izаzivаju infektivne bolesti. Ne možemo se više zаdovoljаvаti mišlju dа je nekа nаmirnicа pogodnа zа korišćenje zаto što nemа pаtogenih klicа i nije toksičnа. Higijenа nаmirnice, iаko neophodnа, nije dovoljnа dа se utvrdi njen kvаlitet.

                KALORIJE - Dаnаs se znа dа višаk kаlorijа uglаvnom donosi probleme. Kvаlitetni i odgovаrаjući režim ishrаne ne može se meriti ukupnom količinom unetih kаlorijа. Nаmirnice koje sаčinjаvаju režim ishrаne znаčаjnije su od kаlorijа. To nije problem kvаntitetа, već kvаlitetа.
                Rаfinisаni ugljeni hidrаti, belo brаšno, beli pirinаč ... sаdrže isto kаlorijа kаo i brаšno ili integrаlni pirinаč, аli hrаnljivа vrednost ovih drugih mnogo je većа. Beli šećer imа prаktično isto kаlorijа kаo i smeđi šećer ili med, аli je siromаšniji u vitаminimа i minerаlimа. Posno meso i sojа - obezbeđuju približno istu količinu kаlorijа, аli nemаju isti uticаj nа zdrаvlje.

                PROTEINI - Premа informаciji jedne studijske grupe Svetske zdrаvstvene orgаnizаcije (SZO) o ishrаni, 0,75 (proteinа) g/kg težine dnevno dovoljno je zа odrаslu osobu. Dаnаs znаmo dа je preterаnа količinа proteinа usko povezаnа sа reumаtskim obolenjimа, osteoporozom, povišenom mokrаćnom kiselinom, i dovodi čаk do smаnjenjа životnog optimizmа. Premа tome, kvаlitet režimа ishrаne ne zаvisi, kаo što se mislilo, od količine proteinа i njihovog poreklа, već od rаznovrsne upotrebe zdrаvih nаmirnicа.

                UTICAJ NA RAST - Hrаnа bogаtа proteinimа i kаlorijаmа, kojа se deci dаje u rаzvijenim zemljаmа i utiče nа brži rаst, može dovesti do teških posledicа u pubertetu i kаsnijim periodimа životа: gojаznosti, povećаnog rizikа od dobijаnjа dijаbetesа i аteroskleroze.
                Otudа, to što neki režim ishrаne utiče nа brži rаst, ne znаči i dа je dobаr. Iаko je tаčno dа nizаk rаst može proizаći iz nedovoljne uhrаnjenosti, više je nego jаsno dа zаčuđujuće visok rаst nije uvek posledicа prаvilne ishrаne.

                VRSTE ISHRANE - Mesnа ishrаnа. Meso i ribа su osnovа ovog nаčinа ishrаne. Bogаtа proteinimа i mаstimа, tаkvа ishrаnа dovodi do negаtivnih posledicа po zdrаvlje: višаk mokrаćne kiseline i holesterolа, fermentаcijа u crevimа, veći rizik od dobijаnjа neke srčаne bolesti (infаrkt, аnginа pektoris) i rаkа.
                Striktno biljnа ishrаnа se sаstoji od nаmirnicа isključivo biljnog poreklа. Ovа ishrаnа sаdrži sve hrаnljive sаstojke. Ovаkаv nаčin ishrаne je nаjideаlniji i dаje nаjbolje rezultаte u sprečаvаnju i lečenju degenerаtivnih hroničnih bolesti kаo što su аteroskleroze (zаkrčenje krvnih sudovа, аnginа pektoris, infаrkt miokаrdа), reumаtske bolesti i rаk.

                Prаvilnа i zdrаvа ishrаnа pomаže pojedincu dа se lаkše suoči sа životnim poteškoćаmа i dа se zаštiti od mnogobrojnih telesnih i psihičkih bolesti.
                Zdrаvа ishrаnа u porodici omogućаvа prаvilniji fizički i duhovni rаzvoj dece i više rаdosti i ljubаvi u međusobnoj komunikаciji i zаjedničkom životu.

                Stručni sаveti u vezi sа ishrаnom pomoći će svаkom, а posebno onom ko poželi dа nešto promeni u svom životu i u ishrаni i omogućiti mu dа sаznа, odаbere i vrlo jednostаvno primeni neke od nаvedenih principа zdrаvog i prаvilnog nаčinа ishrаne.

                • ishrana
                • proteini
                • lose navike u ishrani
                • visak kalorija
                • belo brasno
                • beli pirinac
                • beli secer
                • soja
                • kalorijama
                • ishrana i zdravlje
                • gojaznost
                • biljna ishrana
                • zdrava ishrana
                  ]]>
                  portal@besplatansport.com (Marija Dželetović) Ishrana Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
                  Višnjičica rod rodila i KVS rizike smanjila! https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/1026-visnjicica-rod-rodila-i-kvs-rizike-smanjila.html https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/1026-visnjicica-rod-rodila-i-kvs-rizike-smanjila.html Višnjičica rod rodila i KVS rizike smanjila!
                  U sve većem broju popularnih časopisa koji se bave zdravljem često možemo da pročitamo o nekom novom «revolucionarnom» voću ili povrću kome se pripisuju gotovo mitološke sposobnosti lečenja mnogobrojnih oboljenja. Ovoj sada već višedecenijskoj tradiciji pripisivanja fantastičnih svojstava pojedinim «prirodnim lekovima» mogli smo svi da se nasmejemo u jednom sjajnom skeču čuvene humorističke emisije sa kraja 80-ih

                  U sve većem broju popularnih časopisa koji se bave zdravljem često možemo da pročitamo o nekom novom «revolucionarnom» voću ili povrću kome se pripisuju gotovo mitološke sposobnosti lečenja mnogobrojnih oboljenja.Ovoj sada već višedecenijskoj tradiciji pripisivanja fantastičnih svojstava pojedinim «prirodnim lekovima» mogli smo svi da se nasmejemo u jednom sjajnom skeču čuvene humorističke emisije sa kraja 80-ih godina prošlog veka («Staviš dva kestena u džep gde te boli, nosiš mesec dana i nećeš verovati… isto te boli!»). Ipak, izgleda da je istina negde između!
                  Tako, jedno nedavno objavljeno istraživanje je pokazalo da višnje u svom sastavu imaju specifičnu kombinaciju snažnih antioksidanasa koji značajno smanjuju kardiovaskularne rizike! Grupa istraživača sa Univerziteta Mičigen (SAD) je u trajanju od pet meseci hranila laboratorijske miševe uz dodatak praha dobijenim iz višanja. Obdukcija je nakon ovog period pokazala da su miševi koji su se hranili sa dodatkom višanja odlikovali značajno smanjenom incidencom prerane smrti (čak za 65%), taloženja lipida u aortnom luku i abdominalnoj aorti. Takođe, značajno je smanjena incidenca inflamatronih promena u aortama kod ove grupe miševa. Izgleda da se unosom specifične kombinacije antioksidanasa sadržanih u višnjama značajno smanjuju kardiovaskularni rizici, pre svega ateroskleroza! Autori ukazuju i na sasvim realnu pretpostavku da je moguć pozitivan uticaj inflamatornih reakcija u mišićnom sistemu, nakon intenzivne fizičke aktivnosti ili kao posledice artritisa!
                  Istraživanje je objavljeno u aprilskoj svesci časopisa FASEB Journal za 2011 godinu.

                  • ishrana
                  • kardiovaskularnim
                  • kesten
                  • visanja
                  • visnjicica
                  • lipida
                  • aortnom luku
                  • aortama
                  • ateroskleroza
                  • sport i ishrana
                  • pravilna ishrana
                  • prirodni lekovi
                    ]]>
                    portal@besplatansport.com (Centar sportskih nauka) Ishrana Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
                    Visoka prevalenca nedostatka vitamina D kod mladih sportista https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/1064-visoka-prevalenca-nedostatka-vitamina-d-kod-mladih-sportista.html https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/1064-visoka-prevalenca-nedostatka-vitamina-d-kod-mladih-sportista.html Visoka prevalenca nedostatka vitamina D kod mladih sportista
                    Suplementacija u sportu predstavlja trend koji ne zastareva već više od 50 godina. U svakodnevnom kontaktu sa sportistima svih uzrasta možemo se uveriti da velika većina njih koristi neki sportski suplement od kog očekuju da dovede do povećanja mišićne mase, izdržljivosti, bržeg sagorevanja masnih naslaga ili jednostavno poboljšanog zdravstvenog statusa (vitamini i minerali).

                    Suplementacija u sportu predstavlja trend koji ne zastareva već više od 50 godina. U svakodnevnom kontaktu sa sportistima svih uzrasta možemo se uveriti da velika većina njih koristi neki sportski suplement od kog očekuju da dovede do povećanja mišićne mase, izdržljivosti, bržeg sagorevanja masnih naslaga ili jednostavno poboljšanog zdravstvenog statusa (vitamini i minerali). Takođe, različita istraživanja ukazuju da na uzorku vrhunskih sportista između 80 i 99% njih redovno koristi neki dodatak ishrani.  I dok se u skoro svim popularnim pa i naučnim časopisima uglavnom razmatra potreba za unosom dodatnih količina proteina, kreatina, sagorevača masti i sličnih suplemenata, nešto ređe se govori o potrebi predohrane određenim vitaminima (isključujući možda vitamin C koji već dugi niz godina iz neznanih razloga igra ulogu ultimativnog čuvara zdravlja). Ovo je posebno naglašeno za vitamin D, uprkos jasnim dokazima da pozitivno utiče na sportsko postignuće (brzina, apsolutna i eksplozivna snaga) i na smanjenu incidencu respiratornih infekcija na uzorku sportista. Na sreću, nedavno objavljeno istraživanje malo je promenilo sliku o zastupljenosti vitamina D u naučnim radovima.
                    Grupa istraživača sa Univerziteta u Jerusalimu (Izrael) utvrđivalo je prevalencu nedostatka vitamina D na uzorku mladih sportista. Iznenađujuće, rezultati su pokazali da čak 73% ispitanika ima manjak vitamina D, koji je uz to povezan i sa nedostatkom gvožđa. Prevalenca je dvostruko veća kod mladih sportista angažovanih u sportovima koji se sprovode u zatvorenim prostorima i naročito u zimskom periodu. «Izgleda da je umesto uobičajenog uzimanja proteinskih šejkova, kreatinskih preparata, sagorevača masti i sličnih suplemenata poželjno da mladi sportisti dodatno unose gvožđe i vitamin D, naročito u zimskim mesecima», zaključuju autori studije.
                    Istraživanje je objavljeno u septembarskoj svesci časopisa Clinical journal of Sports medicine za 2010 godinu.

                    • ishrana sportista
                    • sport i ishrana
                    • suplementacija
                    • suplementacija u sportu
                    • sportski suplement
                    • misicne mase
                    • vitamini
                    • minerali
                    • kreatina
                    • vitaminima
                    • vitamin D
                    • manjak vitamina
                      ]]>
                      portal@besplatansport.com (Centar sportskih nauka) Ishrana Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
                      Čokoladno mleko za brži oporavak i sintezu proteina! https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/1073-cokoladno-mleko-za-brzi-oporavak-i-sintezu-proteina.html https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/1073-cokoladno-mleko-za-brzi-oporavak-i-sintezu-proteina.html Čokoladno mleko za brži oporavak i sintezu proteina!
                      U savremenom sportskom treningu jedan od ključnih problema predstavlja oporavak sportista. Zaista, često smo u prilici da u popularnim sportskim emisijama, uvodnim ili završnim komentarima pred utakmicu ili drugo sportsko takmičenje nekoliko minuta slušamo rečenice tipa «Istorijska pobeda Đokovića nad Endi Marejem, ipak veliko je pitanje da li će Novak uspeti da se oporavi za finale»

                      U savremenom sportskom treningu jedan od ključnih problema predstavlja oporavak sportista. Zaista, često smo u prilici da u popularnim sportskim emisijama, uvodnim ili završnim komentarima pred utakmicu ili drugo sportsko takmičenje nekoliko minuta slušamo rečenice tipa «Istorijska pobeda Đokovića nad Endi Marejem, ipak veliko je pitanje da li će Novak uspeti da se oporavi za finale… » ili« Fantastična ekipa Fergusona mora pronaći način da se oporavi i potpuno spremno dočeka subotnji odlučujući meč u domaćem prvenstvu…».  Slična zainteresovanost postoji i u naučnim časopisima, gde je zavidan prostor skoro svake sveske posvećen upravo pitanju oporavka.

                      Tako, jedno nedavno objavljeno istraživanje grupe autora sa Univerziteta Teksas (SAD) nagoveštava mogući značaj jednog najčešće deci dobro poznatog napitka na oporavak i sportsko postignuće. Deset biciklista elitnog nivoa je u jednom testiranju izvodilo 3 sesije treninga sa 4 sata pauze između svake sesije, pri čemu su u svakom testiranju (ukupno 3) koristili jedan od tri suplementa u oporavku: čokoladno mleko, izokalorijski ugljeno-hidratni napitak i placebo. Rezultati istraživanja pokazali su da je sportsko postignuće u drugoj i trećoj sesiji značajno bolje kada su biciklisti koristili čokoladno mleko u odnosu na druga dve tretmana! Uz to, biohemijske analize pokazale su da se čokoladno mleko odlikuje i značajno boljim efektom na sintezu proteina u periodu oporavka! Umesto da razmišljate kom proizvođaču suplemenata da se priklonite i koji preparat za brzi oporavak da kupite, možda je bolje da skoknete do prve prodavnice i, poput deteta, sa vrata uzviknete «Litar čokoladnog mleka, molim»!
                      Istraživanje je objavljeno u majskoj svesci časopisa Journal of Strenght Training and Conditioning za 2011 godinu.

                      Centar sportskih nauka "CHESS"  www.chess.edu.rs

                      • ishrana sportista
                      • sport i ishrana
                      • suplementacija
                      • suplementacija u sportu
                      • sportski suplement
                      • cokoladno mleko
                      • sintezu proteina
                      • oporavak sportista
                        ]]>
                        portal@besplatansport.com (Slobodan Jovanovic) Ishrana Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
                        Prekomerna težina u trudnoći povećava rizik za gojaznost deteta https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/1149-prekomerna-tezina-u-trudnoci-povecava-rizik-za-gojaznost-deteta.html https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/1149-prekomerna-tezina-u-trudnoci-povecava-rizik-za-gojaznost-deteta.html Prekomerna težina u trudnoći povećava rizik za gojaznost deteta
                        Koliko smo samo puta doživeli situaciju da nam se prijateljica u toku trudnoće ugoji za pozamašan broj kilograma? Čini nam se da to nije ništa neobično, pa svi smo mnogo puta čuli poznatu maksimu po kojoj «trudnice moraju da jedu za dvoje u toku trudnoće»...

                        Koliko smo samo puta doživeli situaciju da nam se prijateljica u toku trudnoće ugoji za pozamašan broj kilograma? Čini nam se da to nije ništa neobično, pa svi smo mnogo puta čuli poznatu maksimu po kojoj «trudnice moraju da jedu za dvoje u toku trudnoće» i da je nekako zdrav izgled trudnice po našim predstavama upravo ona koja ima dobrih 20-ak kilograma više nego pre trudnoće! Ipak, najnovija istraživanja ukazuju da ovakav trend dobijanja koilograma u toku trudnoće ne samo da nije zdrav za organizam majke, već ostvaruje i dosta izražene negativne efekte po buduće zdravlje bebe!

                        Grupa istraživača sa Bostonske pedijatrijske klinike je sprovela veliko istraživanje koje je za cilj imalo da utvrdi vezu između porasta telesne mase majke u toku trudnoće i zdravstvenih rizika po dete. Istraživanje, sprovedeno na uzorku od fantastičnih 515.000 žena je utvrdilo da se žene u proseku ugoje za oko 15 kilograma u toku trudnoće, ali sa značajnom standardnom devijacijom! Tako, oko 12% žena se ugoji preko 21 kg u toku trudnoće i uz to žene koje se najviše ugoje imaju najveću šansu da rode dete sa velikom telesnom masom, za koju se od ranije zna da predstavlja riziko faktor od nastanka gojaznosti kasnije u toku života! Drugim rečima, žene koje se više ugoje u toku trudnoće povećavaju rizike od nastanka gojaznosti za novorođenče! Posebna vrednost ove studije je što je u obzir uzimala i genetsku predispoziciju. «Izgleda da prekomerna telesna masa majke utiče na intauterinu sredinu menjajući biološke funkcije deteta u smislu dobijanja telesne mase»- zaključuju autori.  
                        Istraživanje je objavljeno u junskoj svesci časopisa Lancet za 2010 godinu.

                        Centar sportskih nauka "CHESS"  www.chess.edu.rs

                        • ishrana
                        • telesne mase
                        • trudnoce
                        • u toku trudnoce
                        • nije zdrav
                        • gojenje u toku trudnoce
                        • gojaznost dece
                        • prekomerna tezina
                          ]]>
                          portal@besplatansport.com (Slobodan Jovanovic) Ishrana Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
                          Pivo za smanjenu incidencu respiratornih infekcija sportista https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/1157-pivo-za-smanjenu-incidencu-respiratornih-infekcija-sportista.html https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/1157-pivo-za-smanjenu-incidencu-respiratornih-infekcija-sportista.html Pivo za smanjenu incidencu respiratornih infekcija sportista
                          Opšte je poznato da fizička aktivnost rekreativnog ili profesionalnog nivoa pozitivno utiče i na imuni sistem ljudi. Zaista je veliki broj istraživanja koji ukazuju na činjenicu da su hronični efekti fizičke aktivnosti povezani sa smanjenom incidencom oboljevanja. Međutim, takođe je poznato da nakon pojedinačne epizode visokog nivoa fizičke aktivnosti dolazi do takozvanog efekta «otvorenog prozora», koja zapravo predstavlja

                          Opšte je poznato da fizička aktivnost rekreativnog ili profesionalnog nivoa pozitivno utiče i na imuni sistem ljudi. Zaista je veliki broj istraživanja koji ukazuju na činjenicu da su hronični efekti fizičke aktivnosti povezani sa smanjenom incidencom oboljevanja. Međutim, takođe je poznato da nakon pojedinačne epizode visokog nivoa fizičke aktivnosti dolazi do takozvanog efekta «otvorenog prozora», koja zapravo predstavlja akutni pad sposobnosti imunog sistema i nastanka inflamatorne reakcije organizma neposredno nakon velikog fizičkog opterećenja. U ovom periodu koji traje od nekoliko sati do nekoliko dana postoji značajna opasnost od oboljevanja sportista i rekreativaca, najčešće od infekcije gornjih disajnih puteva. Nedavno istraživanje, urađeno pod rukovodstvom istraživača sa Univerziteta u Minhenu (Nemačka), ukazuje na mogućnost smanjenja incidence oboljevanja u periodu nakon intenzivne fizičke aktivnosti unošenjem određene količine… bezalkoholnog piva!

                          Uzorak od 277 aktivnih trkača je podeljen na dve grupe ispitanika koje su tri nedelje pre i dve nedelje nakon Minhenskog maratona konzumirale dve vrste napitaka - placebo ili bezalkoholno pivo bogato polifenolima. Rezultati istraživanja su pokazali da se grupa koja je konzumirala 1,5l dnevno bezalkoholnog piva odlikovala značajno slabijim inflamatornim odgovorom nakon trke. Uz to, ova grupa je imala tri puta manju učestalost infekcija gornjih disajnih puteva nakon trke. «Izgleda da bezalkoholno pivo bogato polifenolima ima izraženo antiinflamatorno dejstvo na uzorku testiranih sportista i da ga treba koristiti ne samo kao sredstvo za rehidrataciju, već i poboljšanje imunog sistema organizma»-zaključuju autori.
                          Istraživanje je objavljeno online 8 juna 2011 u časopisu Medicine & Science in Sport and Exercise.

                          Centar sportskih nauka "CHESS"  www.chess.edu.rs

                          • pivo i sport
                          • sportska ishrana
                          • ishrana sportista
                          • imunog sistema
                          • inflamatorne infekcije
                          • oboljevanja sportista
                          • sport i zdravlje
                          • disajnih puteva
                          • polifenolima
                            ]]>
                            portal@besplatansport.com (Slobodan Jovanovic) Ishrana Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
                            Osnovni principi pravilne ishrane https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/1272-osnovni-principi-pravilne-ishrane.html https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/1272-osnovni-principi-pravilne-ishrane.html Osnovni principi pravilne ishrane
                            Prаvilnа i zdrаvа ishrаnа dаnаs je jedаn od nаjvаžnijih problemа sаvremenog čovekа. Čovekovo zdrаvlje, produktivnost i rаspoloženje direktno su uslovljeni nаčinom ishrаne koji svаkodnevno primenjuje. Čovek dаnаs, s jedne strаne nаviknut nа pristupаčnost velike količine rаznovrne hrаne, i s druge podstаknut brzim nаčinom životа veruje dа sve ono što se nаlаzi nа tržištu predstаvljа zdrаvu i korisnu nаmirnicu.

                            Prаvilnа i zdrаvа ishrаnа dаnаs je jedаn od nаjvаžnijih problemа sаvremenog čovekа. Čovekovo zdrаvlje, produktivnost i rаspoloženje direktno su uslovljeni nаčinom ishrаne koji svаkodnevno primenjuje. Čovek dаnаs, s jedne strаne nаviknut nа pristupаčnost velike količine rаznovrne hrаne, i s druge podstаknut brzim nаčinom životа veruje dа sve ono što se nаlаzi nа tržištu (često proprаćeno primаmljivom reklаmom) predstаvljа zdrаvu i korisnu nаmirnicu. Ali, istinа je dаleko izа sаkrivenа. Još je poznаti grčki lekаr Hipokrаt rekаo: "Tvojа hrаnа biće tvoj lek". Sаvremenа medicinа je nаkon decenijа istrаživаnjа došlа do zаključkа dа je uzrok čovekovih bolesti uprаvo hrаnа koju jede ili onа koju ne jede.
                            Ukoliko želimo dа budemo i ostаnemo zdrаvi trebаlo bi dа se upoznаmo sа osnovnim principimа prаvilne ishrаne.

                            Preduslovi prаvilne ishrаne su snаbdevenost dovoljnom količinom hrаne i urаvnotežen unos zdrаvstveno isprаvnih nаmirnicа.

                            Usvаjаnje principа prаvilne ishrаne nаjčešće nije lаko, jer stečene nаvike se teško menjаju, аli usvаjаnje zdrаvih nаvikа je cenа zdrаvog životа!

                            Cilj plаnirаnjа urаvnotežene ishrаne jeste postizаnje energetske i biološke vrednosti i strukture ishrаne kojа unаpređuje zdrаvlje i sprečаvа obolevаnje.

                            * Prvi zаkon prаvilne ishrаne tretirа energetske potrebe čovekа. Supstаnce koje podmiruju te potrebe su ugljeni hidrаti, mаsti i proteini.

                            * Drugi zаkon tretirа specifične potrebe orgаnizmа. Premа ovom zаkonu u ishrаni morаju biti zаstupljene i sledeće mаterije: esencijаlne mаsne kiseline, esencijаlne аminokiseline, minerаlne mаterije, vitаmini i celulozne supstаnce.

                            * Treći zаkon tretirа pitаnje rаvnoteže kojа morа postojаti između pojedinih hrаnljivih mаterijа koje ulаze u sаstаv obrokа kаko bi oni bili energetski i biološki punovredni.

                            Dа bismo se hrаnili prаvilno, nаjvаžnije je dа se pridržаvаmo odgovаrаjućeg vremenа zа obrok, dа ne uzimаmo hrаnu nekontrolisаno, u svаko dobа, bez rаzmišljаnjа. Obroke ne trebа preskаkаti i ne sme se glаdovаti, jer tаdа dolаzi do uništаvаnjа određenih moždаnih ćelijа, nestаbilnosti CNS-а (centrаlnog nervnog sistemа),  smаnjenjа  otpornosti celokupnog orgаnizmа, oštećenjа pojedinih orgаnа.

                            Prаvilnа ishrаnа podrаzumevа (nа dnevnom nivou): uzimаnje obrokа u isto vreme i konzumirаnje minumum jedne nаmirnice iz svih 9 grupа (7 grupа i 2 podgrupe):

                            1. žitаrice
                            2. mleko i mlečni proizvodi
                            3. meso, ribа, jаjа
                            4. povrće
                            5. voće
                            6. mаsti i uljа
                            7. konditorski proizvodi (slаtkiši)
                            8. nаpici
                            9. zаčini

                            U toku dаnа trebаlo bi se pridržаvаti sledećih prаvilа:

                            *Imаti pet obrokа ( 3 glаvnа + 2 užine)
                            *Poštovаti vreme uzimаnjа obrokа:
                            Doručаk: 07h - 08h
                            Prvа užinа: 11h
                            Ručаk: 14h - 15h
                            Drugа užinа: 17h
                            Večerа: 19h - 20h

                            *Voditi rаčunа o termičkoj obrаdi nаmirnicа (kuvаno, bаreno, pečeno)

                            *Vršiti odаbir nаmirnicа (7 glаvnih grupа i 2 podgrupe)

                            *Biti fizički аktivаn (minimum 30minutа srednje brzog hodа dnevno)

                            *Adekvаtаn unos tečnosti (1,5l – 2l)

                            *Odmor i sаn (7 - 8sаti)

                            *Ne biti glаdаn i ne prejedаti se!
                            * Ne preskаkаti obroke

                            • ugljeni hidrati
                            • vitamini
                            • pravilne ishrane
                            • uravnotezene ishrane
                            • masti proteini
                            • esencijalne aminokiseline
                            • zitarice
                            • masti i ulja
                            • povrce
                            • ne preskakati obroke
                            • pravilna ishrana
                              ]]>
                              portal@besplatansport.com (Marija Dželetović) Ishrana Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
                              Dijeta kad je hladno https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/1427-dijeta-kad-je-hladno.html https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/1427-dijeta-kad-je-hladno.html Dijeta kad je hladno
                              Hladno, vlažno i vetrovito vreme, nepravilna ishrana, rashlađeno telo, podložno je prehladama i raznim bakteriskim i virusnim infekcijama. Hladnoću, drhtavicu izaziva loša cirkulacija, posebno su joj skone osobe sa kardivaskularnim problemima, hronični bolesnici, dijabetičari, osobe sa slabijim imunitetom, nedovoljno uhranjene i starije osobe.

                              1.KAKO JESTI ILI DRŽATI DIJETU ZIMI, KADA JE NAPOLJU HLADNO I VLAŽNO VREME? POGOTOVO KADA DUVA KOŠAVA.

                              2.KOJA NAS HRANA GREJE I ŠTITI OD ZIMSKIH BOLESTI?

                              Hladnoća i vlaga, promenljivo vreme, velike temperaturne razlike, izazivaju drhtavicu, hladne ruke i noge, razne bolove u mišićima i kostima, naročito zglobovima i lumbalnom delu kičme. Mnogi osećaju ukočenost vrata i ramena, glavobolje.

                              Zima je godišnje doba kada osećamo razne promene u telu, lekari upozoravaju da se hroničnim bolesnicima povećavaju problemi. Spazam ili grč krvnih sudova prouzrokuje zastoj cirkulacije u organizmu, tkiva se slabije hrane a usporeno je i izbacivanje štetnih metaboličkih materija.

                              Hladno, vlažno i vetrovito vreme, nepravilna ishrana, rashlađeno telo, podložno je prehladama i raznim bakteriskim i virusnim infekcijama. Hladnoću, drhtavicu izaziva loša cirkulacija, posebno su joj skone osobe sa kardivaskularnim problemima, hronični bolesnici, dijabetičari, osobe sa slabijim imunitetom, nedovoljno uhranjene i starije osobe. Zimi je manje sunca i dnevne svetlosti pa smo samim tim usporeniji, depresivniji, umorniji. Osetljivost na hladnoću i zimu je izražena simtomima kao umor, pospanost, drhtavica, prehlade, razne ifnekcije, problemi sa sinusima, bolovi u kostima i mišićima.

                              Telo se teško privikava na hladnoću pogotovo kada su jutra hladnija a u toku dana otopli. Sedimo u toplim prostorijama, pa izađemo tako ugrejani na hladnoću i vetar. Ako smo neadekvatno obučeni i u tesnoj obući i odeći sigurno ćemo osetiti probleme sa cirkulacijom bez obzira na godine i zdravstveno stanje. Osnovno je pravilo da telo treba umereno i stalno grejati spolja i iznutra. Zabluda je da tečnost ne gubimo zimi. Kada dišemo na hladnoći gubimo dosta tečnosti a i sedimo u ugrejanim prostorijama gde je obično suv vazduh i zato moramo piti dosta tečnosti. Tradicionalna kuhinja, recepti i izbor hrane su veoma dobro osmišljeni dugogodišnjom mudrošću naroda.

                              Važno je kroz hranu unositi vitamine i mineralne, a pravilnom ishranom ih sačuvati i tako telu obezbediti neophodne kombinacije hranljivih materija. Suvi i sveži začini će obogatiti ukus hrane i dodatno obogatiti hranu vrednim mineralima.

                              KUPUS - NISKOKALORIČNO POVRĆE SAMO 25 kcal na 100 gr. - AKO JE SVEŽ, A KISEO KUPUS IMA 18 kcal na 100 gr.

                               

                              • Kiseo ili sladak, kako više volite, povrće koje svi rado jedu, zimi se razna jela pripremaju od kiselog kupusa, prosto je neizostavan u zimskom jelovniku.
                              • Izvor C vitamina koji nam je zimi zaista neophodan. Smatra se kraljem hranljivosti. Iz porodice kupusa na pijaci možete naći prokelj, kelj, kineski kupus...
                              • Vitamin C poboljšava imuno funcije i brani organizam od infekcija i virusa
                              • Sulforafan stimuliše proizvodnju glutationa, jedinjena sa antioksadativnim karakteristikama
                              • Beta-karoten preventivno štiti srce i naše ćelije od određenih tipova kancera.
                              • Folat, važan B vitamin povoljno utiče kod razvoja ploda, snižava rizik od oboljenja srca i kancera.

                              Goitrogeni sirovi kupus sadrži ova jedinjenjenja koja mogu usporiti rad tiroidne žlezde. Ako imate uspren rad tiroidne žlezde izbegavajte kupus i povrće iz porodice kupusa, a ako imate ubrzan rad jedite više pogotovo svežeg kupusa.

                              Nesvarljiva vlakna pomažu da se ublaži zatvor. Ako imate problema sa varenjem i nadimanjem, obarite kupus i prvu vodu bacite, jedite manje količine rendanog ili seckanog kupusa. Jedite salate od slatkog ili kiselog kupusa, možete ga začiniti maslinovim uljem i dodajte začine po želji. O pripremi sarme na dijetalni način napisan je post.

                              POVEĆAJTE UNOS KUPUSA U SVOJOJ ISHRANI, PROBAJTE NEŠTO NOVO

                              1. kada pečete meso ili ribu u rerni koristite listove kupusa umesto folije, to isto možete uraditi i ako kuvate meso na pari, zamotajte meso u kupus i imate kompletan obrok
                              2. izrendajte kupus i nakiselu jabuku, dodajte ren
                              3. izvanredne kombinacije raznih vitaminskih salata (sigurno ste neke probali) gde je osnova kupus, dodajte sitno seckane orahe ili prepečeni susam, odličan obrok ne samo salata
                              4. izdinstajte kupus dodajte začine i izmešajte sa barenim krompirom

                              BELI LUK je poznat još Egipćanima koji su ga koristili za mnoga oboljenja, moderna nauka je dokazala da postoji mnogo razloga da ga koristimo. Mnogi ga izbegavaju jer deo jedinjenja sumpora ulazi u krvotok i posle toga se izdiše iz pluća ili kroz pore na koži. Grickanje peršuna i limuna može da pomogne.

                              • Ajoeni imaju antigljivčno dejstvo.
                              • Alicin ima antibaktreiske osobine (odgovoran i za oštar miris belog luka).
                              • Alil-sulfati sumporna jedinjenja koja inhibiraju rast tumora.

                              Ako želite da poboljšate korisne efekte belog luka nožem ga pritisnite dok je u opni, očistite i ostavite da odstoji desetak minuta pre nego što ga skuvate. Tako aktivirate alicin. Dosta je zastupljen u našoj ishrani a postoje i neki drugi zaboravljeni recepti koji se polako vraćaju više kroz inostrane kuhinje pogotovo italijansku i grčku. Talijani dodaju beli luk u hleb i peciva kao i začinske trave, Grci ga uvek kombinuju sa kiselim mlekom. Nekada se to koristilo i kod nas. Zaboravljena južnjačka pita Samsa se pravila sa kiselim mlekom i belim lukom.

                              BELI, CRNI ILI CRVENI LUK, PRAZILUK Odlični začini koji poboljšavaju ukus mesu i povrću, imaju atibakteriska i antivirusna svojstva, i izvanredno štite od virusa i gripa. Sarže antioksidante i preventivno štite od raka, snižavaju holesterol i tako posredno deluju na smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti.
                              Stranci obično prepoznaju našu kuhinju po luku, često kažu ako ima mnogo luka to je srpsko jelo, što i nije tačno. Luk se koristi u mnogim internacionalnim kuhinjama. Francuzi, Italijani i Grci ga koriste u velikim količinama.

                              KROMPIR Sadrži 76 kcal na 100 gr, slatki krompir koji sada može da se kupi i kod nas 114 kcal na 100 gr. Sadrži puno vitamina A i C neke vitamine B, kalijum, kalcijum, fosfor i gvoždje. Svi hranljivi sastojci su ispod kore. Dobro ga operite i kuvajte ili pecite u rerni sa korom. Mnogi ga izbegavaju jer smatraju da je visoko kaloričan. Naravno to važi za pripremu u koju se doda masnoća pomfrit, pekarski krompir ili ako se zalije sa dosta ulja. Spremite ga kako želite samo ga jedite, ipak izbegavajte da ga jedete sa mesom ali možete uz ribu.

                              SALATNE BILJKE I ZIMSKI ZELENIŠ SPANAĆ, BLITVA

                              Niskokalorične namirnice, zelena salata i druge vrste kojih ima u izobilju i u ovim zimskim danima od 20 do 24 kcal na 100 gr. (jesna salata u proseku teška 150gr), blitva i spanać maksimum 26 kcal. Blitva je veoma zastupljena u mediteranskoj kuhinji, naši susedi je koriste veoma dugo i uživaju u njenom izvanrednom ukusu. Kod nas se sve više koristi, ali ne dovoljno. Domaćice a i restorani je često prekuvaju i tako promene boju, ukus i unište kvalitetna svojstva.
                              Bogate su Beta karotenom pogotovo potočnica i endivija. Folatom jedna šolja obezbedjuje skoro polovinu dnevne potrebe koja pomaže u prevenciji kardiovaskularnih bolesti, kalijumom, inulinom koji štiti od raka i dijabetesa, vlakna koja potpomažu dobrom pražnjenju creva, vitaminima C i E. Zato uživajte u ukusima ovog čarobnog povrća.

                              SAVETI

                              1. Salatu dobro operite i osušite, možete je iseći i na rezance, izmešajte više vrsta salata, začinite limunom i maslinovim uljem, tako što ćete u činiji prvo napraviti dresing. Sipajte malo vode u koju ćete dodati kalijumovu so da se rastvori. Tada dodajte limun i maslinovo ulje. Možete po želji dodati jogurt, senf i začinske trave po želji. Tada spustite iseckanu zelenu salatu.
                              2. Jedite je pre jela kao predjelo, sigurnoćete pojesti manje ostalog jela.
                              3. spanać dobro operite i skuvajte kratko u šerpi u kojoj ima samo malo vode, veoma kratko. Boja treba da ostane prirodna zelena. Dodajte beli luk, masinovo ulje. Možete jesti tako ili dodajte nemasni jogurt ili nemasni sir umesto mleka i zaprške.
                              4. Blitva je sve zastupljenija u našem jelovniku. Odstranite bele delove i prvo njih barite jer im treba više vremena a na kraju dodajte listove jer je njima potrebno manje vremena da se obare.
                              5. Pravite čobe od blitve i praziluka, spanaća, niskokalorične, a izvanreno su okrepljujuće i zasićuju, pune su minerala i vitamina a veoma se lako i brzo spremaju.

                              ROTKVA ILI REPA CRNA, BELA, KINESKA, ZIMSKE ROTKVICE rotkva ima 30 kcal na 100 gr, rotkvice 18 kcal na 100 gr. Listovi rotkve koji su isto jestivi (još se veoma malo koriste u našoj kuhinji) 18 kcal na 100 gr.
                              Bogate su vitaminima A, C i K, manganom, kalijumom i folatima. Lizin koji sadrži bela repa esencijalna aminokiselina koja pomaže u prevenciji groznica - herpesa simplex i Giotrogene koji mogu smanjiti funciju tiroidne žlezde. Triptofan esencijalna amino-kiselina može pomoći da se uglaži anksioznost, depresija i nesanica. Izaberite manje plodove koje nemaju sa strane korenčice jer mogu biti tvrde i drvenaste. Jedite kao salatu, izrendane, kao dodatak drugim salatama a možete ih kuvati i peći.

                              SAVETI ZA PARVILNU ZIMSKU ISHRANU

                              1. piti dosta vode koja ima sobnu temperaturu, čajeve, limunade, dodajte cimet, karanfilić, valnilu u čajeve
                              2. jesti dosta supa i čorbi ne preterano tople jer mogu izazvati probleme digestivnog trakta, ali nikako hladnu hranu, salate treba da budu na sobnoj temperaturi pre konzumiranja
                              3. toplu kuvanu hranu sa dosta zimskog povrća, kupus, kiseo kupus, šargarepa, peršun, paškrnat, rotkva, ren, kelj, karfiol, brokoli, krompir, luk crni i beli
                              4. zimsku salatu, spanać, blitvu, praziluk, pripremajte na ražne načine, kao supe, čorbe, dodatke jelima, sa krompirom
                              5. vodite računa o dodavanju masnoće u jela jer se tu krije povećavanje kalorija u jelu
                              6. eksperimentišite, koristite nove recepte i kombinacije, duga je zima

                              Ima dosta pitanja i interesovanja za ovakve i slične teme. Česta su pitanja da li je zaista pileća supa zdrava, kako brzo i lako pripremiti ribu ili neki drugi zdrav, ukusan obrok, kako jesti ono što volimo a da smanjimo kaloriski unos. Narovno danas je veoma bitno i koliko neko jelo košta, hrana je skupa i da li zdrava ishana mora da bude skupa. Cenim vaše interesovanje i pitanja a u sledećim postovima pisaću o tim temama.

                              • dijeta
                              • folna kiselina
                              • beta karoten
                              • vitamin b
                              • ishrana zimi
                              • dijeta zimi
                              • kupus
                              • prokelj
                              • vitamin c
                              • folat
                              • beli luk
                              • alicin
                              • krompir
                              • blitva
                              • spanac
                                ]]>
                                portal@besplatansport.com (Branka Mirković) Ishrana Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
                                Dijeta sa supama i čorbama https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/1428-dijeta-sa-supama-i-corbama.html https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/1428-dijeta-sa-supama-i-corbama.html Dijeta sa supama i čorbama
                                Sigurno ste čuli za "kupus dijetu". To i nije prava dijeta već režim ishrane pre operacije na srcu, davne 1950 primenjen na jednoj klinici u Americi. 1990. su ga se neki gojazni pacijenti prisetili i neko vreme je stvarno bila hit. Danas u svetu postoje mnoge dijete koje propagiraju "supa dijetu". Naravno da postoje prednosti i mane takve dijete, a i svi smo različiti.

                                DIJETA SA SUPAMA I ČORBAMA ILI KAKO KONTROLISATI KALORIJE AKO ŽELITE DA DOSTIGNETE ILI ODRŽITE VITKAK STAS

                                Sigurno ste čuli za "kupus dijetu". To i nije prava dijeta već režim ishrane pre operacije na srcu, davne 1950 primenjen na jednoj klinici u Americi. 1990. su ga se neki gojazni pacijenti prisetili i neko vreme je stvarno bila hit.

                                Danas u svetu postoje mnoge dijete koje propagiraju "supa dijetu". Naravno da postoje prednosti i mane takve dijete, a i svi smo različiti. Naučnici su otkrili 21 tip gojaznih osoba i više mešovitih tipova tako da neka opšta dijeta nije dobra i ne odgovara svakome.

                                Bez obzira na koncepciju dijete moramo voditi računa o kalorijama, jer jedina je istina da slabimo ako unosimo manje kalorija.

                                Ako volite supe i čorbe a u ovo zimsko hladno vreme, su odličan obrok koji ne samo da će vas ugrejati nego je sigurno i zdrav i koristan za naš organizam.

                                Cena jedne porcije u zavisnosti od kombinacije od 70 do 150 din. po sadašnjim cenama na pijaci.

                                Supa je tečno jelo. Priprema se kuvanjem jedne ili više vrsta mesa, sa dodacima povrća. Internacionalno jelo, široko prihvaćeno koje svi rado jedu. Ukus i sastojci zavise od nacionalne kuhinje. Treba znati da Englezi pripremaju pileću supu potpuno isto kao i mi sa istim dodacima.
                                Čorba je turska reč. Reč je nastala i vezana je za čorbu od junećih škembića. Karakteristična je pre svega za Tursku i Balkan. U turkoj je postojao esnaf "čorbadžija". Mađari se ponose svojom gulaš čorbu, Talijani mineštrom. Istra ima svoj specijalitet Istarsku supu koja se pravi od vina i na kraju se dodaje prepečeni hleb. Francuzi imaju fantastičnu čorbu od luka. Postupak je da se meso iseče na kockice kao i povrće, a kasnije začini i zaprži.
                                Potaž je napravljen od povrća ili pečuraka. Francuzi ga veoma rado jedu. Postao je sastavni deo mnogih internacionalnih menija. Iseckano povrće se skuva, a kada je gotovo napravi se pire, po želji se dodaju pavlaka ili zaprška, sve dobro izmeša. Izgleda kao tečniji pire.

                                Radi poređenja 100 gr krekera ima 384 kcal, ili 100 gr. pahuljica 331 kcal, kukuruz odnosno kokice 100 gr. bez masnoće 386 kcal. sa masnoćom skoro 500 kcal slatke čokoladice tipa "mars" 446 kcal, kikiriki 100 gr. 582, suvo grožđe 100 gr. 289 kcal.

                                Dole ću navesti neke od namirnica i kalorisku vrednost na 100 g. koje uobičajeno koristimo za pravljenje supa, čorbi ili potaža.

                                Ideje i preporuke a vi izaberite po ukusu. Ako kuvate za porodicu, obogatite ukus sa nečim što vole, knedlama, režancima, pavlakom pogotovo ako imate stariju decu kojoj je potrebna jača ishrana i tako ne morate da kuvate odvojeno.

                                Savet:
                                Ako uobičajeno kuvate jaču i masniju supu zbog porodice brzo ćete odstraniti masnoću ako je procedite preko papirnog uloška za filter kafu dok je još topla i ne morate da čekate da je ohladite.

                                1. Pileća supa (u tanjir sipajte meso i povrće koje ste dodali) ako dodate nemasni jogurt ili sir od 0%mm i sitnije iseckate meso i povrće dobićete belu pileću čorbu
                                2. juneća ili teleća supa ili čovrba - ista priprema
                                3. riblja čorba - poštujte tradicionalni recept samo je ne zapržavajte, dodajte alevu papriku slatku ili ljutu po želji
                                4. čorba od pečuraka (možete dodati nemasni jogurt, nemasni sir ili supenu kašiku parmezana)
                                5. razne čorbe od povrća ili potaži (možete ih obogatiti jajetom, jogurtom ili sirom sa niskim procentom masnoće i tako dobiti kompletan obrok)
                                6. čorba ili potaz od graška
                                7. čorba od pasulja ili čorbasti pasulj, dodajte alevu papriku, luk crni i beli po želji zaljutite, ljutina stvara osećaj sitosti

                                Jedite je za ručak ili večeru po izboru kao kompletan obrok. Svakako u toku dana treba jesti sveže povrće i voće, dobro je pojesti neki nisko masni mlečni proizvod, tanko parče integralnog hleba.

                                Dobro izbalansiran obrok je ako ima proteina a bićete i duže siti sa povrćem. Kombinacije pravite sami prema toma šta volite. Eksperimentišite važno je da ne bude jednolično, jer to je jedan od razloga za odustajanje.

                                Na 100 g. sveže merene namirnice (kalorije zavise i od količine masnoće u tkivu mesa zato birajte mlađe meso)

                                Meso ili riba (proteini iz mesa)
                                1. pileće file 107 kcal
                                2. teleći file 109 kcal
                                3. juneći file 164 kcal
                                4. list 79 kcal
                                5. pastrmka 101 kcal

                                Povrće korenasto koje uobičajeno dodajemo
                                1. šargarepa, peršun, paškrnat, celer, luk koren 40 kcal

                                Ostalo povrće koje možete da dodate ili samo da pravite čorbe i potaže od povrća
                                1. kupus, brokoli , prokelj, kelj, karfiol od 32 do 40 kcal
                                2. blitva, spanać, listovi rotkve ili cvekle 19 do 25 kcal
                                3. tikvice i bundeva 15 do 17 kcal
                                5. paradajz svež 22 kcal, sok od paradajza od 22 do 35 (pročitajte na dekleraciji zavisi od dodatka šećera)

                                Pečurke su neutralne možete ih kombinovati sa svim namirnicama i imaju samo 22 kcal

                                Skuvane mahunarke na 100 gr. ne kombinuju se sa mesom radi lakšeg varenja
                                1. skuvani pasulj bez dodataka 96 kcal
                                2. grašak 92 kcal
                                3. boranija 32 kcal

                                Krompir
                                1. u zavisnosti od vrste od 70 do 80 kcal
                                Jaje - protein
                                1. jaje srednje veličine oko 48 g ima 77 kcal
                                Niskomasni sir od 0%mm ili jogurt do 1 %mm - mlečni proteini (ne zamenjujte sa biljnom pavlakom, jogurtom ili sirom)
                                U zavisnosti od proizvođača na 1 dl. oko 50 do 55 kcal
                                Ulje (najbolje hladno cedjeno exstra devičansko)
                                kalorije na 10 g. 2 kafene kašičice 90 kcal supena kašika ima 15 gr. ili 135 kcal

                                ŽIVINSKO MESO
                                Nemasna piletina ili ćuretina je bogata esencijanim amino-kiselinama, B vitaminima i mineralima koji podižu imunitet, moždane i imuno funcije, lako se vare i pomažu da koža bude zdrava. Bogato je mineralima i vitaminima i to:

                                Cink - koji pomaže razvoj imuno ćelija,
                                Gvožđe - u obliku koji se najbolje absorbuje
                                Lizin - koji je odličan za prevenciju groznica - herpes simplex,
                                Niacin - zaduženog za zdrav nervni sistem i varenje,
                                Selen - koji preventivno štiti od raka, katarakte, oboljenja srca i degeneracije žute mrlje
                                Triptofan - koji pozitivno utiče na anksioznost, nesanicu i depresiju,
                                Vitamin B6 - koji ublazava alergije, astmu i depresiju,
                                VitaminB 12 - veoma bitan u borbi protiv anemije, depresije i zadužen za očuvanje kardiovaskularnog sistema i zdravu trudnoću.

                                Bilo je mnogo pitanja kako napraviti obrok koji volite a da bude niskokaloričan, ne mnogo skup, i da se sastojci lako nalaze na pijaci i da se jednostavno priprema. Nadam se da sam vam malo pomogla, da ćete lakše spremati svoje omiljene obroke.

                                 

                                • dijeta
                                • gvozdje
                                • cink
                                • kupus
                                • prokelj
                                • dijeta sa supama
                                • supa
                                • supa zimi
                                • corbe
                                • zimska ishrana
                                • lizin
                                • niacin
                                • selen
                                • vitamin b6
                                • vitamin b12
                                • niskokalorican
                                • kupus dijeta
                                  ]]>
                                  portal@besplatansport.com (Branka Mirković) Ishrana Fri, 27 Jul 2012 14:05:00 +0200
                                  Kako kompanije koje prodaju dijetetske suplemente varaju ljude https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/3821-kako-kompanije-koje-prodaju-dijetetske-suplemente-varaju-ljude.html https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/3821-kako-kompanije-koje-prodaju-dijetetske-suplemente-varaju-ljude.html Kako kompanije koje prodaju dijetetske suplemente varaju ljude
                                  Sama svrha postojanja nekog poslovnog udruženja jeste ostvarivanje profita. Iako moderne teorije marketinga kažu kako je ključ ostvarivanja ovoga upravo u zadovoljenju potreba kupaca, kada se radi o fitnes industriji, svrha poslovanja firme koja prodaje suplemente upravo je u tome da kupac ne ostvari svoje potrebe, nikada.

                                  Sama svrha postojanja nekog poslovnog udruženja jeste ostvarivanje profita. Iako moderne teorije marketinga kažu kako je ključ ostvarivanja ovoga upravo u zadovoljenju potreba kupaca, kada se radi o fitnes industriji, svrha poslovanja firme koja prodaje suplemente upravo je u tome da kupac ne ostvari svoje potrebe, nikada.
                                  Da uprostimo stvari: prosečna osoba koja razmišlja o kupovini dijetetskih dodataka spada u jednu od dve kategorije: debela osoba koja želi da smrša, ili mršava koja želi da se ugoji. Tek na marginama ovih ciljnih grupa nalaze se sportisti koji znaju koji suplement im je potreban i zbog čega. Oni su unapred informisani i odlaze da kupe određeni proizvod za koji su iz pouzdanih izvora saznali da funkcioniše. Ostali nemaju toliko sreće. Konkurencija na svetskom tržištu suplemenata je ogromna, a njime dominiraju kompanije bazirane u Sjedinjenim Američkim Državama. U cilju maksimalnog rezanja troškova, neke od ovih firmi ne prezaju od toga da proizvodni proces prebace u azijske zemlje, gde je radna snaga jeftinija, manje stručna i radi na nekvalitetnijim mašinama. Takođe, sirovi sastojci dijetetskih proizvoda kupuju se na veliko i po što manjoj ceni. Jasno je da ovo dovodi do finalnog prizvoda koji je nižeg kvaliteta nego što bi mogao da bude. A kako bi se proizvod bolje prodavao, neke firme puštaju u javnost marketing koji preuveličava efekte nekog proizvoda ili čak iznosi lažne tvrdnje u vezi sa njegovim sastojcima.
                                  Sve ovo ne bi trebalo da začudi ako se ima u vidu da živimo u jednom monetarnom sistemu gde varanje, laganje, podmićivanje i izravno narušavanje zdravlja krajnjeg korisnika predstavljaju legitimna sredstva u cilju ostvarivanja profita. Zbog svega ovoga, evo nekoliko načina na koje se mogu prepoznati vešte marketinške manipulacije koje koriste skoro svi poznati brendovi suplemenata. Zapamtite, cilj svake marketinške aktivnosti jeste višestruki povratak uloženih sredstava kroz prodaju. Dakle, proizvođačima i distributerima dodataka ishrani nije cilj da debela osoba zaista smrša koristeći njihov proizvod. Njihov cilj jeste da ona nastavi da ga kupuje u nedogled. I tako dolazimo do prvog marketinškog trika:

                                  1.    Nova ambalaža istog proizvoda
                                  „Od sada u prodaji novi, poboljšani Xtra Fat Burner, sa 243% jačim efektom*. Mi smo usavršili naš proizvod i želimo to da podelimo sa vama.“
                                  Budite veoma, veoma pažljivi kada su u pitanju tvrdnje, statistike i studije koje se navode u reklami za neki dodatak ishrani. Dobri trgovci znaju da ambalaža može da proda proizvod, i zato koriste psihološki efekat novine da održe konstantan nivo prodaje. Reći, primera radi, kako je novi proizvod 243% efektivniji od starog jeste u najmanju ruku generalizovana tvrdnja. Za koga je efektivniji? Da li su studije rađene na ljudima ili miševima? Da li su ljudski subjekti trenirani sportisti ili penzioneri? Da li se koristi u sklopu sa izvesnim planom iskhrane i treninga? Nemoguće je za jednu reklamu da odgovori na sva ova pitanja. Američka Administracija za hranu i lekove u teoriji reguliše istinitost ovakvih tvrdnji, ali u praksi je poznato da velike firme podmićuju službenike Administracije kako bi verifikovali sve njihove tvrdnje kao legitimne. Industrija suplemenata je relativno mlada, postoji tek pet decenija. Za to vreme, na tržištu su se pojavljivali i bivali sa njega povlačeni veoma skupi proizvodi koji nisu imali nikakav efekat.  Sve to su platili potrošači.

                                  2.    Proizvod je na prirodnoj bazi i reklamira se uz sliku osobe koja očigledno koristi sintetičke anabolike
                                  Ovo je najpoznatija taktika koju koristi više od dve trećine svih kompanija u industriji. Iako je vrlo, vrlo sitnim slovima u reklami napomenuto da je Mr X profesionalni sportista koji je koristio dati prizvod u sklopu svog režima pripreme, na podsvesnoj bazi, kupac pravi povezanost između proizvoda i određenog izgleda. Ovo je vrlo prljav trik, i nema nikakvu osnovu u realnom svetu. Ipak, potrošači kojima je decenijama ispiran mozak društvenim idealima fizičkog izgleda, padaju na ovu prevaru.

                                  3.    Naš proizvod će učiniti da smršate bez promena u ishrani ili fizičkih vežbi
                                  Ovde je u pitanju jedna od dve stvari. Ili proizvod ne radi ništa, a reklama je bezobrazna laž, ili sadrži stimulanse koji nisu navedeni na etiketi iz razloga što je njihova prodaja zakonom zabranjena. Nema puno stvari na svetu koje će izazvati gubljenje na težini same od sebe. Ono što prodavac očekuje da kupac zaključi jeste da je firma koju reklamira došla do epohalnog otkrića za koje znaju samo oni – razvila je zdrav, bezbedan proizvod koji magično topi salo. Ovako nešto ne samo da još uvek ne postoji, nego je prvo sledeće veliko otkriće na koje čeka cela industrija.

                                  4.    Slike „pre i posle“
                                  Ovde postoje mnoge manipulacije. Osobama koje se pojavljuju u ovakvoj reklami je za to plaćeno. Osoba možda jeste, a možda i nije koristila isključivo dati proizvod. Nema načina da se ovo proveri. Slike se retuširaju, doteruju programima za vizuelni dizajn, koriste se položaji tela, povoljniji uglovi slikanja, bolje i gore osvetljenje. Dešava se da se „pre“ napravi istog dana kad i „posle“, što košta mnogo manje i teško je dokazati da se radi o prevari.

                                  5.    Veličina jedne doze
                                  Prodavci suplemenata su svesni da njihovi proizvodi imaju relativno visoke cene. Iz tog razloga, na tržište izbaciju „ekonomične“ verzije proizvoda koji sadrže veći broj doza koje su preporučene. Većina proizvoda koji su praškastog sastava standardno dolaze uz takozvanu mericu, plastičnu kašiku kojom se određuje doziranje. Nepošten proizvođač će zajedno sa veličinom pakovanja povećati i veličinu merice, kako bi korisnik istim tempom trošio „jeftiniji“ proizvod. Ili će veoma sitnim slovima napisati na etiketi da je jedna doza jednaka dve ili četiri pune merice praha. Prosečan kupac ovo neće ni primetiti.

                                  6.    Proizvod podseća na anaboličke steroide
                                  Vrlo kompleksna obmana. Koristeći to što je tržište potrošača suplemenata delimično upoznato sa cnim tržištem nedozvoljenih sredstava, firme prave proizvode koji podsećaju na ova sredstva, uz tvrdnju da su njihova potpuno prirodna. Ime proizvoda se često u jednom slovu razlikuje od imena nedozvoljenog sredstva. Na slici je krava ili konj, što asocira na veterinarske steroide. Dolazi u pakovanju koje izgleda kao pakovanje leka, a ne suplementa, ili sa špricem uz koji se obavezno napominje da je za oralnu upotrebu. Postavlja se pitanje, čemu takav špric? Samo zbog asocijacije na nedozvoljena sredstva. Sastojci su navedeni u vidu hemijskih formula koje liče na neke druge formule, ali samo osobe sa poznavanjem hemije mogu videti da su u pitanju izmišljeni sastojci.

                                  7.    Preterane tvrdnje
                                  Gubljenje ili dobijanje na težini u iznosima od jednog kilograma po danu ili više se u medicini karakteriše kao štetno po zdravlje. Ako neka reklama iznosi sličnu tvrdnju, ona udara na niske porive koje ima većina ljudi – trenutno zadovoljstvo. Rezultati odmah. Manekenska figura za mesec dana. Veliki mišići za petnaest dana. Trbušnjaci za pet minuta. Lista je nepregledna. Iskustvo marketinških agencija pokazuje da je prosečnog čoveka lako zavarati ako mu se kaže ono što želi da čuje. Proizvod je jeftin i dovešće ga do ostvarenja njegovih ciljeva po pitanju fizičkog izgleda. Ide se sa tim kako su ljudska sujeta i osećaj niže vrednosti jači od zdravog razuma. Pogledavši industriju suplemenata koja svake godine obrće milijarde na globalnom nivou, ova postavka se pokazuje kao tačna.

                                  8.    Naš prizvod je dokazano duplo efikasniji od najpoznatije marke.
                                  Ovaj manevar koriste mlade kuće na tržištu. One pokušavaju da preuzmu deo potrošača „najpoznatije marke“. Drugim rečima, koriste već postojeće ime kako bi na njegovu štetu izgradili svoje. Sve to nema nikakve veze sa proizvodom niti njegovim učinkom. Kako bi dokazali svoje tvrdnje, proizvođači upošljavaju svoje laboratorije za testiranje i svoje stručnjake za pisanje „naučnih studija“. Jedino što ih deli od izravnog kršenja zakona jeste činjenica da ne spominju ime konkurentske firme.

                                  9.    Doziranje aktivnih sastojaka ispod navedene količine
                                  Uprkos ovoj neverovatnoj mreži obmane, na tržištu se zaista mogu naći proizvodi koji su legitimni. Problem nastaje kada proizvođač shvati kako je neki od sastojaka skup za nabavku, ili zahteva uvoz, ili zahteva poseban proces prečišćavanja, ili veoma brzo degradira u kontaktu sa kiseonikom te mu je neophodna sinteza sa nekom vrstom konzervansa. Sve ovo predstavlja dodatni trošak. Kako bi narednu fiskalnu godinu ipak dočekali sa pozitivnim bilansom, oni režu troškove tako što stavljaju manje aktivnog sastojka u proizvod pošto je prva tura rasprodata. Ljudi će nastaviti da kupuju proizvod za koji su videli da funkcioniše, ali to više neće biti isti kvalitet ni isti rezultati. Ova taktika je poznata kao „uzmi pare i beži“.

                                  10.    Blaćenje konkurencije
                                  Razvoj masovnih komunikacija u 21. veku omogućio je lakše i jeftinije puštanje štetnih glasina u javnost. Više nego ikada, pojavljuju se strašne anonimne priče o štetnosti ili neefikasnosti konkurentskog proizvoda. Uglavnom dolaze u dva oblika: proizvod ne radi ono što bi trebalo ili, mnogo dramatičnije, proizvod radi ali sadrži nedozvoljenu hemiju. Veoma je teško pod ovim uslovima odvojiti činjenice od izmišljotina. Moguće je, ipak, voditi se logikom: cene pravih anabolnih preparata mnogo su veće od cena sportskih suplemenata. Ispada, dakle, da se skup proizvod tajno prodaje po niskoj ceni, što nije logično.
                                  Bitno je shvatiti jednu stvar: čitava fitnes industrija (koja nije ograničena na suplemente) radi zahvaljujući neuspešnim pokušajima većine pojedinaca koji traže sledeću čudotvornu pilulu, tajni metod treninga, novu super – hranu, instant rezultate i sve to po niskoj ceni uz malo ili nimalo truda. Marketing, nepošten kakav je, jeste takav jer se prilagodio ovakvoj filozofiji prosečnog potrošača. U pitanju je prirodna evolucija jednog poslovnog sistema. Istina je ostala zakopana ispod brda laži i prevare: jedini dodatak ishrani koji je istinski potreban svakome od nas jeste običan multivitamin. I to je izuzetan početak na putu ka zdravijem, boljem telu.

                                  Autor:
                                  Veljko Petranović

                                   

                                  • mrsavljenje
                                  • za mrsavljenje
                                  • dodaci ishrani
                                  • suplementi
                                  • dijetetski preparati
                                  • dijetetski suplementi
                                  • prevara
                                    ]]>
                                    portal@besplatansport.com (Veljko Petranović) Ishrana Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100
                                    Vežbanje i upotreba vitaminskih i mineralnih dodataka u ishrani https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/4215-vezbanje-i-upotreba-vitaminskih-i-mineralnih-dodataka-u-ishrani.html https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/4215-vezbanje-i-upotreba-vitaminskih-i-mineralnih-dodataka-u-ishrani.html Vežbanje i upotreba vitaminskih i mineralnih dodataka u ishrani
                                    Ljudi koji vode aktivan stil života često su na meti reklamnih oglasa koji navode na potrebu konzumacije vitamina i mineralnih dodataka u njihovoj ishrani. Ovi oglasi se vezuju za pretpostavke da su sportisti, počevši od onih profesionalnih do rekreativaca, pod rizikom da razviju deficit u ishrani i usled toga određena oštećenja u funkcionisanju organizma i njegovog zdravstevnog stanja.

                                    Ljudi koji vode aktivan stil života često su na meti reklamnih oglasa koji navode na potrebu konzumacije vitamina i mineralnih dodataka u njihovoj ishrani. Ovi oglasi se vezuju za pretpostavke da su sportisti, počevši od onih profesionalnih do rekreativaca, pod rizikom da razviju deficit u ishrani i usled toga određena oštećenja u funkcionisanju organizma i njegovog zdravstevnog stanja. Ankete koje su vršene među sportistima ukazuju ne veliki uspeh ove reklamne propagande; rasprostranjenost upotrebe vitamina i mineralnih dodataka u ishrani je veoma široka. Procenjuje se da više od 50 % vrhunskih, izdržljivih sportistkinja i oko 40 % redovnih sportista svakodnevno koristi u svojoj ishrani vitamine i mineralne suplemente.

                                    Upotreba ovih suplemenata je takođe rasprostranjena i među drugim grupama sportista, kao što je npr. slučaj kod 56 % muškaraca i 33 % žena u srednjim školama i na univerzitetima. Ipak, upotreba ovih preparata nije ograničena samo na grupe aktivnih sportista i profesionalaca, što pokazuju i rezultati Nacionalne zdravstvene i nutricionističke studije (1796-1980) gde značajan deo ženske populacije (25 %) i muškaraca (16%) koristi vitamine i mineralne dodatke i svakodnevnoj ishrani. Zagovorenici upotrebe vitaminskih i mineralnih kompleksa tvrde da konzumacija ovih suplemenata poboljšava učinak, pruža izvore energije i sprečava bolest i povrede. Naučni dokaz koji bi potvrdio ove navode nedostaje.

                                    Fizička aktivnost može povećati potrebu za nekim vitaminima i mineralima. Međutim, povećana potreba se u globalu može podmiriti sprovođenjem balansirane ishrane bazirane na raznovrsnim namirnicama. Pojedinci koji su pod rizikom smanjenja količine vitamina i minerala u organizmu su oni koji u dužem vremenskom periodu koriste dijetu sa niskom energetskom vrednošću. Ovi pojedinci rizikuju da razviju granični, podklinički nutritivni deficit. Iako upotreba vitaminskih i mineralnih dodataka ishrani može poboljšati nutritivno stanje pojedinca koji unosi granične količine hranljivih materija u organizam i može poboljšati fizičko stanje i rezultate kod onih sportista koji imaju nutritivni deficit- ne postoji naučni dokaz koji bi podržao opštu upotrebu vitamina i minerala u veštačkom obliku kao razlog poboljšanja sportskih performansi. Povećan energetski unos fizički aktivnih pojedinaca treba da pruži dodatne potrebne vitamine i minerale ukoliko je širok spektar raznovrsnih namirnica uključen u ishranu.

                                    Procenjene nutritivne potrebe za fizički aktivne ljude su bazirane na standardu celokupnog stanovništva.

                                    Najčešće upotrebljavan indikator-standard za potrebnim količinama unosa vitamina i minerala u organizam jeste RDA (recommended daily allowance- preporučena dnevna doza) ili ESADDI ( procenjena i odgovarajuća dnevna doza u ishrani ). Ovi procenjeni standardi su izračunati  kako bi izrazili potrebu gotovo svih članova stanovništva SAD-a, sa izuzetkom kod trudnica i ljudi sa medicinskim problemima. Bez obzira što ova dva standarda nisu izvedena za pojedince izložene napornim fizičkim aktivnostima, oni ipak pružaju jedan uravnotežen odnos potrebe za vitaminima i mineralima fizički aktivnih ljudi.

                                    Vitamini

                                    Vitamini su osnovna organska jedinjenja koja funkcionišu kao regulatori metabolizma proteina, ugljenih hidrata i masnoća. Iako su vitamini neophodni za pretvaranje potencijalne energije u hrani u hemijsku energiju za obavljanje radnji, oni nisu direktan izvor energije.

                                    Ne postoji naučni dokaz za ergogensku korist vitaminskih suplemenata kod pojedinaca koji sporvode dobro balansiranu ishranu. Čak štaviše, bilo koje poboljšanje u fizičkom smislu pripisano upotrebom vitaminskih dodataka ishrani kod pojedinca koji se hrani na adekvatan način, može se pripisati placebo efektu. Najnovije izdanje na ovu temu jeste upotreba antioksidant vitamina u cilju pojačanja učinka i unapređenja zdravlja.

                                    U ove vitamine spadaju vitamin C i E, zajedno sa beta karotinom (preteča vitamina A). Preliminarni dokazi ukazuju na potencijalni, indirektni, pozitivan efekat dodavanja ovih vitamina u ishranu na smanjenje oštećenja skeletnih mišića i poboljšanje nekih aspekata imunog sistema. Ova provokativna otkrića čekaju medicinsku potvrdu iz testova koji se trebaju sprovesti.

                                    Minerali

                                    Minerali su neorganski elementi i deluju kao kofaktori za enzime koji utiču na sve aspekte energetskog metabolizma. Minerali nisu izvor energije. Nutritivni status minerala bi se mogao narušiti kod onih pojedinaca koji ograničavaju svoj energetski unos iz estetskih razloga. Konkretno, devojke i žene koje se bave baletom, gimnastikom i ekstenzivnim trčanjem mogu biti skloni neadekvatnom unosu kalcijuma i gvožđa. Nizak nivo kalcijuma u ishrani može povećati rizik čestih preloma kod sportista. Iako nije poznato da li bi suplement kalcijuma povećao učinak, dodatni unos kalcijuma, prventsveno iz hrane, može povoljno uticati na dostizanje optimalnog nivoa koštane mase kod devojaka i mladih žena i smanjiti njeno proređivanje u starijem dobu.

                                    Smanjen nivo gvožđa u organizmi može uticati na fizičko stanje. Među ženskim sportistima, smanjen serum ferritin (indeks telesnih rezervi gvožđa) je uobičajen, ali anemija je retka (5%). Smanjene rezerve gvožđa u organizmu mogu biti povezane sa niskim unosom gvožđa ili povećanim gubitkom gvožđa usled menstruacije, gastrointestinalnog krvarenja i znojenja. Dodatak gvožđa ishrani je koristan u poboljšanju nivoa gvožđa kod sportista sa smanjenim nivoom rezervi gvožđa u organizmu, kao i kod poboljšanja izdržljivosti organizma i kod anemije sportista. Efekat suplemenata gvožđa na stanje neanemičnih sportista je već znak pitanja.

                                    Hrana sa visokim sadržajem vitamina i minerala

                                    S obzirom da fizički aktivni pojedinci gledaju da maksimalno unose osnovne hranljive materije, vrlo je bitan odgovarajući odabir namirnica. U nekim slučajevima hrana koja ima visok sadržaj minerala može takođe biti i značajan izvor vitamina B. Neke od namirnica dostupnih svima a čije konzumiranje može značajno doprineti zadovoljenju potreba ljudskog organizma za vitaminima i mineralima su:

                                    Minerali
                                    Govedina, krta
                                    Svinjetina, krta
                                    Piletina, bez kožice
                                    Tunjevina, u vodenom saftu
                                    Mleko, obrano
                                    Jogurt

                                    B vitamini
                                    Govedina, krta
                                    Svinjetina, krta
                                    Piletina
                                    Tunjevina
                                    Mahunarke
                                    Mleko, obrano
                                    Jogurt

                                    Vitamini A, C i E
                                    Šargarepa
                                    Mleko, obrano
                                    Kikiriki
                                    Sok od pomorandže
                                    Brokoli
                                    Spanać
                                    Jagode

                                    Upotreba vitaminskih i mineralnih dodataka u ishrani kod pojedinaca koji nemaju deficit može imati štetne efekte. Permanentan unos velikih velikih doza askorbinske kiseline (Vitamin C) može uzrokovati psihološke smetnje. U neke od primera spadaju i stvaranje kamena u bubregu, smanjeno vreme koagulacije, hemoliza eritrocita i gastroenderološke poremećaje.  Nedavno je objavljeno da su tri smrtna slučaja infarkta kod sportista izazvane prekomernom dozom gvožđa, možda bile ubrzane konzumiranjem mega doza vitamina C kod ovih osoba. Prema tome, genetska predispozicija kod nekih pojedinaca da se razvije preopterećenje gvožđem u organizmu moraju ograničiti unos vitamina C na 500 miligrama dnevno. Slično ovome, obilno uzimanje suplementa cinka će ubrzati sekundarnu anemiju i smanjiti visoku gustinu lipoproteina holesterola. Među, inače dobro uhranjenim pojedincima, dugoročna upotreba vitaminskih i mineralnih dodataka ishrani i količinama koje premašuju RDA ili ESADDI mogu imati suprotan efekat na druge hranljive sastojke.  Zbog toga, na konzumiranje vitaminskih i mineralnih suplemenata treba gledati oprezno, ako ni zbog čega drugog a onda zbog zdravlja pojedinaca koji ih upotrebljavaju.

                                    Zaključak

                                    Zbog svoje želje da maksimiziraju svoje sposobnosti, sportisti često pribegavaju dijetetskim suplementima kako bi ovo postigli. Ipak, oni moraju biti svesni sledećih činjenica:

                                    -  Sposobnosti se neće poboljšati kod sportista koji već primenjuju dijetetski uravnoteženu ishranu i pored tog konzumiraju nutritivne suplemente
                                    -  Jedino sportisti sa dokazanim deficitom nekog elementa ili elemenata će imati koristi od konzumacije pomenutih suplemenata i to onih koji su u manjku.
                                    - Ishrana jednog sportiste treba biti analizirana i to od strane stručnog lica, dijetetičara, koji ima iskustva u savetovanju sportista.
                                    - Sportisti bi trebali imati u svojoj ishrani što raznovrsnije namirnice kako bi optimizirali unos vitamina i minerala, a ne da pribegavaju upotrebi suplemenata.
                                    -  Unos ogromnih količina vitamina i minerala nije preporučljiv zbog potencijalnih kontra efekata u ishrani kao i zbog toksičnosti.
                                    -  Fizički aktivni ljudi koji povremeno konzumiraju vitaminske i mineralne dodatke u ishrani u svrhu prevencije, trebaju koristiti samo one preparate čiji sastav ne premašuje RDA ili ESADDI za osnovne elemente.

                                    Napisano za Američki koledž za sportsku medicinu, autori:

                                    dr.  Henry C.Lukaski
                                    dr. Emily Hayems
                                    dr. Mitch Kanter

                                    • sportska ishrana
                                    • ishrana sportista
                                    • suplementacija
                                    • suplementacija u sportu
                                    • vitamini
                                    • minerali
                                    • dodaci ishrani
                                    • suplementi
                                      ]]>
                                      portal@besplatansport.com (Gordana Glišin) Ishrana Wed, 05 Sep 2012 00:00:00 +0200
                                      Fast foods kumuje debljanju https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/5881-fast-foods-kumuje-debljanju.html https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/5881-fast-foods-kumuje-debljanju.html Fast foods kumuje debljanju
                                      Kada se spominje Amerika dobronamerni stranac ne pomišlja na kulturne spomenike i ostale znamenitosti ove bogate zemlje već najčešće misli na – hamburger! I zaista u mnogim kjnigama se spominje kako je to «zemlja hamburgera» što je naravno kriva slika stvorena na bazi medijske reklame. A kada vidite da su za velika sportska dešavanja glavni sponzori McDonalds i Coca cola onda nije teško stvoriti asocijaciju da sportisti moraju jesti zdravu hranu...

                                      Kada se spominje Amerika dobronamerni stranac ne pomišlja na kulturne spomenike i ostale znamenitosti ove bogate zemlje već najčešće misli na – hamburger! I zaista u mnogim kjnigama se spominje kako je to «zemlja hamburgera» što je naravno kriva slika stvorena na bazi medijske reklame. A kada vidite da su za velika sportska dešavanja glavni sponzori McDonalds i Coca cola onda nije teško stvoriti asocijaciju da sportisti moraju jesti zdravu hranu, a to je tamo upravo zdrava hrana i napitak! Apetit Amerikanaca za hamburgerima je velik, a ono što brine jeste da taj apetit i kod ostalih evropskih zemalja postaje sve veći.

                                      Čak ni ozbiljna pretnja kao što je bila pojava BSE (bolest ludih krava) nije mnogo suzbila naviku da se koristi fast food. Prema rečima novinara Erica Schlossera ta je navika toliko velika jer TV kompanje drže preko 60% reklamnog prostora upravo za fast food business... I upravo jedan nestručnjak za hranu dakle novinar (Eric Schlosser) objavio jeknjigu pod naslovom «Zemlja brze hrane» (Fast food Nation) koja je ohladila čak i najvatrenije pristalice tzv brze hrane (Fast Food Nutrition). Ono što ovu knjigu razlikuje od ostalih sličnih izdanja jeste da ona nije anti-mesna,anti-masna, anti-holesterolska, a najmanje je uperena protiv multinacionalnih lanaca kao što su McDonalds, Burger King ili TacoBell... To je naprosto dobro argumentovana priča s farmi za produkciju mesa i klanica za njihovu preradu pa sve do stola i tanjira te mrtvačnice.

                                      Naime, Schlosserova stresna priča završava vrlo logično u mrtvačnici! U tekstu knjige on doslovce kaže sledeće: što je veći profit mesne industrije s jedne, to je veći broj mrtvih s druge strane! A komentator uglednog New York Timesa rekao je da njegova knjiga deluje tako fascinantno da će  svako ko je pročita debelo razmisliti pre nego se odluči da pojede sledeći hamburger! Naime, on direktno krivi proizvođače hamburgera dakle lance fast fooda za očajno debelu Ameriku kojoj se rugaju svi ostali narodi. Veštom reklamom TV kompanija, ljudima se bukvalno ušlo pod kožu i uverilo ih da je to najbolje i najbrže rešenje za obrok. Šta njih briga o  «debeloj» Americi, o zastrašujućim statistikama srčanog i moždanog udara! Glavno da se profit gomila i da se ponovno ulaže u nove klanice u nova stada tovne junadi koja će genetskom manipulacijom dati i 30% više mesa... Šta njih briga što je Amerika stavljena pred situaciju koju je isti komentator nazvao «strahom od srećnog obroka» (The horror of the happy meal)? Schlosserova statistika je neumoljiva; gigantska industrija mesa dnevno prerađuje u hamburgere oko 400.000 tona goveđeg mesa što će pojesti u kancelarijama i na ulici najmanje nekoliko miliona ljudi. Od tog broja će se oko 200.000 osoba otrovati tipičnom i opasnom bakterijom Escherichiom coli 0157, oko 900 će biti hospitalizovano a 14 će umreti. To je zaista previsoka cena za ljubav prema hamburgeru! No nije to sve jer se neumoljiva statistika nastavlja i dalje...

                                      Na fast food hranu Amerika godišnje troši fantastičnu sumu od oko 120 milijardi dolara, što je daleko više nego za edukaciju, uvođenje novih tehnologija, informacije, zabavu i knjige zajedno! Ako se uzme u obzir da se iza hamburgera šlepaju prženi krompirići poznati kao «french fries», koji unose dodatne kalorije nije potrebno objašnjavati iole obrazovanom čoveku šta to znači za tzv. kasne zdravstvene implikacije (porast težine, dijabetes, bolesti srca i krvnih sudova itd). Od 1,5 dolara koliko platite porciju prženih krompirića - na ulici New Yorka, samo 2 centa ide farmerima za proizvodnju novog krompira, a sve ostalo vlasnicima lanaca. Istraživanje je pokazalo da 95% školske dece zna za McDonalds ali za mnoge druge stvari – ne zna! Mora se priznati da je Schlosser i više od novinara – on je neumorni istraživač. On lepo kaže da se u svakom zalogaju fast fooda krije i deo dogme koju ima u sebi svaki došljak koji kroči  na tlo Amerike. Ako neko takne u fast food, odmah se spominje da ta industrija zapošljava  4 miliona ljudi!

                                       A sve je započelo poprilično naivno četrdesetih godina u Kaliforniji kada su lansirani hot dog i hamburgeri kao «nov način života». Lanci fast fooda čiji je trend širenja svetom najbrži (svakog dana se otvara po nekoliko restorana) sada gutaju bukvalno sve . A filozofija je jednostavna; otvarati nove restorane na novim mestima koji će prodavati istu hranu i proizvoditi isto tako debele ljude, koji će se jednog dana razboleti i konačno umrieti. Ali bez  brige  jer doćiće novi naraštaji, a to znači nova usta i nove restorane...

                                      Autor: Dr. sc. Ignac Kulier

                                      • fast food
                                      • hranoholicar
                                      • hranomani
                                      • mrsavljenje
                                      • escherichia coli
                                      • zdrava hrana
                                        ]]>
                                        portal@besplatansport.com (Ivan Aritonović) Ishrana Fri, 12 Apr 2013 09:32:01 +0200
                                        Holesterol https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/1279-holesterol.html https://www.besplatansport.com/sportski-blog/sport-i-ishrana/1279-holesterol.html Holesterol
                                        Ukoliko u orgаnizmu nivo holesterolа u krvi nije urаvnotežen, to može biti uzrok nаstаnkа nekih bolesti srcа i krvnih sudovа. Nije povoljno zа orgаnizаm dа nivo HDL (tаkozvаnog dobrog holesterolа) bude niži od nivoа LDL-а (tаkozvаnog lošeg holesterolа). Nа nivo holesterolа negаtivno utiču: pušenje, аlkohol, fizičkа neаktivnost, neredovnа ishrаnа, prevelikа nаpetost, prekomenа težinа, previše izlаgаnjа hlаdnoći, infekcije, stres, psihofizički zаmor, hronični umor, hormonski poremećаji...

                                        Ukoliko u orgаnizmu nivo holesterolа u krvi nije urаvnotežen, to može biti uzrok nаstаnkа nekih bolesti srcа i krvnih sudovа.

                                        Nije povoljno zа orgаnizаm dа nivo HDL (tаkozvаnog dobrog holesterolа) bude niži od nivoа LDL-а (tаkozvаnog lošeg holesterolа).

                                        Nа nivo holesterolа negаtivno utiču: pušenje, аlkohol, fizičkа neаktivnost, neredovnа ishrаnа, prevelikа nаpetost, prekomenа težinа, previše izlаgаnjа hlаdnoći, infekcije, stres, psihofizički zаmor, hronični umor, hormonski poremećаji...

                                        Štа ne trebа jesti?

                                        Nаmirnice koje utiču nа povećаnje nivoа tаkozvаnog lošeg holesterolа (LDL) trebа izbegаvаti u ishrаni ili njihovo korišćenje trebа svesti nа nаjmаnju meru, а to su:

                                        * Beli hleb, pecivo od belog brаšnа, lisnаto testo, čips, smoki, slаni štаpići nisu preporučljivi, kаo ni drugа pecivа u kojimа preovlаdаvа belo brаšno.
                                        * Jаko, mаsno i zаčinjeno meso i mesni proizvodi moždа nаjviše utiču nа povećаnje holesterolа: svinjsko meso, slаninа, mаsnа govedinа, iznutrice, prerаđevine od svinjskog mesа (suvo meso, šunkа, suvа slаninа, čvаrci, kаvurmа, kobаsice, sаlаme, mesni nаrezаk, pаštete...). Trebа jesti belаnce, а ne žumаnce, jer belаnce ne sаdrži holesterol.
                                        * Od mlečnih proizvodа trebа izbegаvаti: punomаsno mleko, ovčje kiselo mleko, slаtku pаvlаku, kiselu pаvlаku, punomаsni sir, kаčkаvаlj, kаjmаk, mаslаc, mаrgаrin i šlаg.
                                        * Od povrćа ne trebа jesti u većim količinаmа krompir i pirinаč, а pogotovu ovu hrаnu ne trebа kombinovаti sа hlebom.
                                        * Svinjsku mаst, loj i mаrgаrin ne trebа koristiti zа spremаnje hrаne niti kаo mаsnoću zа dodаtke hrаni.
                                        * Jаke i slаtke kolаče trebа izvbаciti iz jelovnikа: torte, sitni kolаči, tulumbe, bаklаve, keks, čokolаde, bombone, med, šećer, slаdoled, pаlаčinke, uštipci...
                                        * Mаjonez kаo zаčin ili preliv sаdrži dostа mаsnoćа pа se zаbrаnjuje.
                                        * Alkoholnа pićа i sokove sа dostа šećerа trebа izbegаvаti: pivo, belo vino, sve vrste rаkijа (žestokа pićа), likeri, kokа-kolа, gаzirаni nаpici, kаkаo, kаfа sа šećerom, kokteli i slično.

                                        Preporukа

                                        Lečenje povišenog nivoа holesterolа tipа LDL trebа sprovoditi premа sаvetimа lekаrа i nutricionistа, а nаvedene preporuke mogu sаmo pomoći u lečenju.
                                        Nikаd nije kаsno početi sа promenаmа u nаčinu životа i promenаmа u ishrаni kаko bismo smаnjili holesterol i očuvаli srce i krvne sudove!

                                        • mast
                                        • belo brasno
                                        • nivo holesterola
                                        • holesterol
                                        • bolesti srca
                                        • fizicka neaktivnost
                                        • loseg holesterola
                                        • dobrog holesterola
                                        • LDL
                                        • HDL
                                        • secera
                                          ]]>
                                          portal@besplatansport.com (Marija Dželetović) Ishrana Wed, 03 Mar 2010 13:05:29 +0100