Back BesplatanSport.com

Bojana Vulić:,,Ljudi, i mi žene znamo da igramo košarku kao muškarci’’!

Igra na poziciji četiri i nosi broj pet na leđima. Nastupala je za mnoge evropske timove u njenoj karijeri, koja traje već 18 godina: U Srbiji je igrala za Voždovac, Beopetrol, Crvenu zvezdu, Partizan, Spartak iz Subotice, Jagodinu, u BiH za Čelik iz Zenice, u Sloveniji za Merkur, u Rumuniji za Targu Mureš, u Turskoj za Edremit, Burhanije, Čankaju, Kajzeri, Samsun, Ordu, u Izraelu za Makabi iz Ašdoda, u Jermeniji za Hatis, u Rusiji za Rostov, u Francuskoj za Šarlevil i Lil, a prošla je i sve reprezentativne selekcije.
Bojana Vulić:,,Ljudi, i mi žene znamo da igramo košarku kao muškarci’’!


Naš portal će imati danas čast da vam predstavi jednu od junakinja nedavno završenog Evropskog prvenstva u košarci za žene, koji se održao u Francuskoj, a u pitanju je Bojana Vulić. Igra na poziciji četiri i nosi broj pet na leđima. Nastupala je za mnoge evropske timove u njenoj karijeri, koja traje već 18 godina: U Srbiji je igrala za Voždovac, Beopetrol, Crvenu zvezdu, Partizan, Spartak iz Subotice, Jagodinu, u BiH za Čelik iz Zenice, u Sloveniji za Merkur, u Rumuniji za Targu Mureš, u Turskoj za Edremit, Burhanije, Čankaju, Kajzeri, Samsun, Ordu, u Izraelu za Makabi iz Ašdoda, u Jermeniji za Hatis, u Rusiji za Rostov, u Francuskoj za Šarlevil i Lil, a prošla je i sve reprezentativne selekcije. Nedavno je iz Jagodine pronašla novi angažman, i to ponovo u Turskoj. Radi se o istanbulskoj ekipi Ordu. Osvojila je tri kupa i dva nacionalna šampionata.

Vrlo prijatna, šarmantna i duhovita devojka, uvek nasmejana i spremna za akciju i druženje. Spremna za razgovor, ponosita, veliki borac na terenu i van njega, pograbila je sve simpatije gde god je igrala. Sa ruskih i turskih tribina su joj uzvikivali ime i posvećivali parole. Da vidimo šta je imala da nam kaže:

Sa koliko godina si počela da treniraš košarku i čime bi se bavila danas, da se nisi opredelila za ovaj sport?

Košarku sam počela da treniram sa svojih jedanaest godina i evo već punih 18 godina je i igram. S obzirom da sam od malih nogu trčala za loptom i skoro ceo život sam u sportu, još tada sam negde sebe videla kao sportistu, jer sam uvek bila tog nekog takmičarskog duha i željna dokazivanja, a ako bih morala da izaberem neko drugo zanimanje koje nije vezano za sport, verovatno bih to imalo sigurno veze sa nekim javnim poslom, šou biznisom, jer znam da u meni čuči talenat za tako neke javne, i najpre, komunikativne poslove.

Igrala si zaista za mnogo klubova, stekla mnogo iskustva, ali u kom klubu i u kom gradu ti je bilo najlepše?

Jeste. Pošto sam igrala nekoliko puta u najjačim ligama Evrope, ako bih morala da izdvojim gde mi je bilo najlepše, odlučila bih se za Tursku, gde sam se osećala kao kod kuće. Naravno, moram da napomenem i Jermeniju gde mi je takođe bilo fantastično!

 Nedavno je završeno i Evropsko prvenstvo. U Francuskoj ste ispraćene skoro kao autsajderke, a vratile ste se sa četvrtim mestom. S obzirom da su u Srbiji svi ,,generali posle bitke”, pa vas sada svi hvale i prate, šta biste hteli da poručite javnosti posle velikog uspeha, a imajući na umu kako vam je bilo pruženo malo medijskog prostora pre odlaska na Evropsko prvenstvo?

Jedino sto želim da im poručim je: ljudi, i mi žene znamo da igramo kao muškarci, pa čak i više da se borimo i željne smo dokazivanja (smeh), a isto tako bih preporučila medijima i novinarima da se malo ženska košarka digne na veći nivo, kao i ženski sport uopšte, jer verujte nam, mi izuzetno umemo da budemo zanimljive (smeh). Što se tiče samog ispraćaja na EP, to je normalno, jer ovo je zemlja gde ljudi ne praštaju poraz i autsajdere.

Da li ste vi same verovale da možete stići do polufinala?

Naravano da smo verovale! Da nismo, sigurno ne bi stigle do ovde i napravile jednu veliku revoluciju ženske košarke. Jako mi je drago zbog toga i ponosna sam na to, jer naša imena će biti upisana u istoriji ženske košarke. Naravno, dugo će se pričati o nama, ali to ne znači da će se i stati sa pričom.

U Srbiji je ženska košarka u lošem stanju. Ipak, vi ste vratili veru i nadu, pa se sada sve više devojčica ugleda na vas i počinje da se bavi košarkom, sledeći vaš primer. Kakav je osećaj?

Prosto je neverovatno koliko se tih malih devojčica i dečaka odazvalo i odlučilo za košarku. Na primer, razgovarala sam skoro sa dve devojčice iz Zvornika i jako mi je drago što smo im mi postale uzori i što smo im vratile veru i nadu da i one vredno rade i u budućnosti prezentuju našu zemlju, kao i žensku košarku na jakom nivou. Samo trud, želja, rad i naravno, to ne smem da zaboravim, veliko odricanje će dati rezultate. Ako bi me pitali šta imam da im preporučim, to je da, ukoliko žele da budu najbolje, moraju da treniraju i da se turde više od drugih.

Sa kojom igračicom se najviše družiš van terena, a protiv koje igračice ti je bilo najteže da igraš?

Svima je opšte poznato da smo Milica Dabović i ja najbolje drugarice i to je tako već punih 15 godina. Jednostavno, nas dve smo pune energije i slobodnog duha i naravno, dosta se dobro slažemo i razumemo, tako da smo jedna drugoj velika podrška i vetar u ledja. Što se tiče toga protiv koje igračice mi je bilo najteže da igram, iskreno, za mene nema najteže, jer jednostavno ako misliš da me dobiješ, moraćeš dobro da se oznojiš i pomučiš da bi to uradio. Ukoliko me dobiješ, pružim časno i pošteno ruku i čestitam, ali moja crta karaktera mi ne dozvoljava da se lako predam.

Da li si sujeverna i imaš li neke vrste rituala pre utakmice?

U današnjem vremenu ima svega, tako da je svašta moguće. Imam ja svoje rituale, samo, ako baš moram da ih nabrojim, evo ovo su neki: kosa uvek, kao i šiške na svom mestu (smeh), tu je maskara, malo rumenila i labelo, a glavni ritual je oblačenje čarapa i obuvanje patika. Znači, prvo ide desna čarapa i patika, pa onda leva čarapa i patika.

Odlazimo ponovo van terena. Kakva je Bojana Vulić, kada nije u košarkaškoj opremi i koje su tvoje najupečatljivije osobine?

Bojana Vulić je jedna jako komunikativna, vedra i prijatna osoba, sa puno pozitivne energije i naravno, smeha. Moji prijatelji to znaju i ko je imao priliku da bude u mom društvu, video je da tu može da bude mnogo smeha! Kada nisam na terenu, moj stil je šarolik i volim da eksperimentišem, mada sam zadovoljna sobom i smatram da mi sve dobro stoji, jer ukoliko se vi dobro osećate u svojoj koži, onda vam i džak fenemonalno stoji (smeh).

Šta bi za kraj poručila čitaocima našeg portala?

Dragi čitaoci, živite život punim plućima i ne okrećite se nikad u nazad. Ne obraćajte pažnju na zle ljude i komentare, već furajte svoj fazon! Takva sam ja, samo ,,pičim’’ (smeh).

Bojana, hvala ti na izdvojenom vremenu. Bilo mi je veliko zadovoljstvo i izuzetno prijatno sa tobom i želim ti, kako u moje ime, tako i u ime svih iz redakcije, puno sreće i još više uspeha, da te posluži zdravlje i zaobiđu povrede!

Hvala i vama svima puno! Daće Bog da bude sve kako treba. Ljubim vas!

Autor:  Goran Nojić

Izvor: http://ritamgrada.rs

Posted: 10 oktobar 2013
Pin It

Ostavi komentar

Podrži i ti naš rad u stvaranju besplatnog sporta u Srbiji. Klikni na dugme Like Page

X Zatvori