Back BesplatanSport.com

Priča o evropskim prvacima Dušanu Bogićeviću i Veselinu Saviću

Dušan Bogičević i Veselin Savić, koji su na Evropskom prvenstvu za seniore u veslanju osvojili zlato u dvojcu bez kormilara, sumirali su utiske o šampionatu, a pričali su i o ciljevima, konkurenciji... – Veselin Savić: Želimo da dosegnemo neprikosnovene Novozelanđane. – Dušan Bogičević: Da nije bilo Savića prošle godine bi najverovatnije prekinuo karijeru
Priča o evropskim prvacima Dušanu Bogićeviću i Veselinu Saviću


Njih dvojica su preko noći postali junaci. Gotovo anonimni momci iz Smedereva na Evropskom prvenstvu za seniore u veslanju, koje je od 30. maja do 1. juna 2014. održano na Adi Ciganliji, podarili su Srbiji jedino odličje. I to najsjajnije. U nezaboravnom finalu dvojaca bez kormilara 24-godišnji Dušan Bogičević i 25-godišnji Veselin Savić izveslali su na Savskom jezeru trku života i poslednjim zaveslajima prokrčili sebi put do trona Starog kontinenta. Kako kažu ovi skromni, radni i uzorni momci zlato iz Beograda doživljavaju kao samo jedan korak ka svom najvećem cilju – Olimpijskim igrama u Riju 2016. S tim u vezi je bilo i njihovo ponašanje posle finala. Bez velike euforije, pribrani i mirni, primali su čestite sa svih strana, davali intervjue i lagano prihvaliti epitet heroja koji su debelo zaslužili u Beogradu.

– Možda još nismo svesni uspeha koji smo postigli u Beogradu, ali ga u svakom slučaju doživljamo samo kao usputnu stanicu ka cilju svih ciljeva – plasmanu na Olimpijske igre. Tome težimo, o tome sanjamo, a evropsko zlato je samo pokazatelj da smo na dobrom putu da se nađemo u Riju – kaže Savić koji je uspeh na šampionatu Starog kontinenta proslavio sa svim kolegama iz reprezentacije u domu štrokera četverca bez kormilara Jovana Popovića.

Finalna trka je bila jedna od najboljih na šampionatu. Bogičević premotoava film i ističe da zlato jednostvano nisu mogli da izgube.

– Pošto sam ja štroker u čamcu pred okršaj za medalju pokušao sam da što više olabavim atmosferu. Rekao sam Saviću da se opusti što više, da uživa i da me prati jer sam znao da ako budemo imali bilo kakav pritisak lako može da se desi da sve krene u pogrešnom pravcu. Od prvog zavselaja uhvatili smo pravi ritam. Sve je išlo kao podmazano i razmenili smo svega dve reči u čamcu. Kada smo se približili tribinama povici „Srbija“, „Ajmo Dule, ajmo Veso“ ulili su nam dodatnu energiju. Obično oko 1.500 metara kod svih veslača nastupa kriza ali je mi nismo osetili zbog ogromne podrške navijača. Najveću krizu smo imali tek pošto se završila trka i kada smo morali da doveslamo do obale. Tih dvadesetak metara mi je mnogo teže palo nego celo finale – kazao je Bogičević i nastavio. – Kada smo prošli kroz cilj nisam bio siguran da li smo prvi ili drugi. Posle nekog vremena Savić mi je rekao da smo evropski prvaci. Kroz mislim su mi proletele mnoge slike. Treniram više od 10 godina i za to vreme gotovo svakog dana sam zamišljao sebe na pobedničkom postolju nekog velikog takmičenja. San se ostvario i ne mogu da opišem koliko sam bio srećan i ushićen zbog toga.

Obojica se nisu razmetali sa izjavama pred i u toku šampionata. Ipak, iz njihovog pogleda i stava se osetila samouverenost i vera da mogu do kraja.

– Već na završnim priprema na Srebrnom jezeru čamac je išao odlično. Rezultati koje smo postigli dali su nam ogromnom samopouzdanje. Ipak, tek posle kvalifikacione trke bili smo načisto da možemo do medalje. Iako smo izgubili od osvajača svetske bronze prošle godine u Južnoj Koreji Holanđana Blinka i Stinmana, koji su u Beograd važili za najozbiljnije favorite za titulu, nismo forsirali a osetili smo da možemo da se takmičimo s njima. I u polufinalu smo odveslali jednu taktičku trku. Nismo jurili pobedu, a već tada su nam misli bile ka finalu. Tu smo zagrizli koliko smo mogli i epilog je poznat – ističe Savić.

Bogičević i Savić su krajem prošle godine prvi put zajedno seli u dvojac. Sa trenerom Dejanom Guslovim odlučili su da u ovom čamcu pokušaju da se domognu mesta u reprezentaciji bez obzira što su imali konkurente u, tada aktuelnim evropskim prvacima, Nikoli Stojiću i Nenadu Beđiku.

– Zaključili smo da nam ovaj čamac najviše odgovara a to što smo na putu ka reprezentaciji imali prošle godine neprikosnovene Stojića i Beđika bio je dodatni izazov. Znali smo da ako u jako konkurenciji dvojaca u zemlji budemo najbolji možemo da se nadamo i dobrom rezultatu na međunarodnoj sceni – rekao je Savić kojem je veslanje trenutno jedina preokupacija u životu – U ovaj sport sam ušao zbog braće koji su već trenirali veslanje. Prošao sam mlađe kategorije u Smederevu i onda napravio dužu pauzu. U tom vakumu trenirao sam i rukomet. Lampica mi se ponovo upalila 2010. Posle gotovo tri godine pauze u dogovoru s trenerom 18. decembra te godine vratio sam se veslanju s namerom da se potpuno posvetim treninzima. Imao sam dobru osnovu iz mlađih kategorija, ali i razvijenu svest o tome da je za uspeh u ovom sportu neophodna ogromna upornost i maksimalan trud. Braća su u međuvramenu odustala, a ja sam ostao „zaražen“ ovim sportom kojem sam se potpuno predao.

Inicijalna ideja da pokušaju da se takmiče u dvojcu došla je od trenera Dejana Guslova.

– U 2013. sam bio na putu za završim karijeru. Jednostavno bio sam zasićen svega. Treninzi mi više nisu predstavljali zadovoljstvo, s mukom sam odlazio na njih i odlučio sam da napravim pauzu. Gotovo devet meseci sam trenirao van kluba. Individualno, više zbog sebe. U tim trenucima bio sam na velikoj prekretnici – da li potpuno da odustanem ili da se vratim ozbiljnim treninzima. Moj veliki prijatelj Savić me je bodrio i nagovarao da ne stavljam tačku i da zajedno pokušamo da uradimo nešto veliko. Krajem prošle godine trener Guslov je predložio nama dvojci plan narednu godinu. Smatrao je da možemo mnogo u dvojcu. Prelomio sam i potpuno se vratio veslanju. U mom povratku najveću podršku sam imao od Veselina koji je jedan od najzaslužnijih što nisam rekao poslednje zbogom ovom sportu. Bilo je mnogo uspona i padova tokom priprema ali smo verovali u sebe. Šampionat u Beogradu je najbolji pokazatelj da smo pravi tim, kadar za velika dela – istakao je Bogičević kojeg veslanje možda nikada ne bi upoznalo da nije bilo mlađeg brata:

– Počeo sam da treniram 2001, dan pošto je moj mlađi brat krenuo na veslanje. Pomislio sam „ako može on mogu i ja“. Prevashodan motiv mi je bio da dokažem da sam bolji od njega i želja da mu to to pokažem na stazi. Posle nekog vremena on je odustao od veslanja, iako je imao ogromni potencijal, dok sam ja evo već 13 godina. Inače, cela moja porodica je sportka. Otac je 22 godine aktivno igrao fudbal u Smederevu i okolini dok se majka dugo bavila rukometom.

Bogičević i Savić će samo kratko da uživaju na lovorika. Za dva dana počinju gde su stali i nastavljaju sa paklenim priprema za izazove koje slede – Svetski kup u Lucernu sredinom jula i Svetsko prvenstvo u Amsterdamu krajem avgusta.

– Recept je jednostavan. Ako želimo nove uspehe moramo da nastavimo u istom ritmu i sa istim pristupom svakom treningu. Put do Amsterdama će biti trnovit. Moramo prvo opet da budemo bolji od jakih konkureneta u zemlji ukoliko hoćemo „vizu“ za Holandiju gde su nam Blink i Stinman već zakazali revanš. Mi smo u Beogradu dokazali ogroman kvalitet ali još moramo da se dokazujemo – smatra Savić – Na Evropskom prvenstvu na Adi Ciganliji nedostajala su samo dva dvojca bez kormilara da bi konkurencija bila najjača. To su svetski viceprvaci iz Južne Koreje Francuzi Šardi i Mortele, koji su u Beogradu veslali u osmercu, i Novozelanđani Marej i Bond, godinama unazad potpuno neprikosnoven čamac u ovoj disciplini. Njih dvojca su recimo u Čungjuu trijumfovali u finalu s gotovo sedam sekundi prednosti u odnosu na Franzuce. Želimo i radimo na tome da dostignemo najbolji svetski dvojac i da pokušamo da mu konkurišemo u Riju. To je cilj kojem ćemo podredite sve.

Osvajanjem evropskog zlata Bogičević i Savić su postali najuspešniji takmičari u istoriji Veslačkog kluba Smederevo.

– Pored toga što je ovo veliki uspeh za nas lično ništa manji nije ni za klub i ceo grad. Nadam se da će zlato iz Beograda doprineti da Veslački klub Smederevo, koji mislim da jedini u ovom gradu ozbiljno radi kada je u pitanju vrhunski sport, dobiti još veću pažnju i još veći vetar u leđa – napominje Savić.

Izvor: www.serbian-rowing.org.rs

Posted: 02 jun 2014
Pin It

Ostavi komentar

Podrži i ti naš rad u stvaranju besplatnog sporta u Srbiji. Klikni na dugme Like Page

X Zatvori