Uvek kada se povede priča o “ženskom” pitanju u bilo kojoj oblasti života, postavlja se pitanje da li je opravdano izdvajati jedan pol od drugog i tražiti “razlike” koje bi ovo učinile rezonskim potezom. Trčanje nije nikakav izuzetak. Dakle, da li je opravdano pričati o “ženskom trčanju”?

Pored nego što iznesem par stavova, ovo je pre svega poziv na diskusiju, ali i poziv da se priključite jednoj izvorno ženskoj trkačkoj ideji.

Trkačica, ne trkač

Nije nikakava novost da je jezik ostao patrijarhalan. Većina imenica nam tako tavori u muškom rodu, i kada pričamo o trčanju, u tekstovima ćemo mahom naletati na trkača, trkače, skoro nigde na trkačicu i trkačice. Rodna osetljivost, koliko god pokušavali da se njom ne bavimo,  ima smisla u situaciji kada zaista imamo više trkača nego trkačica. Po brojevima nismo ravnopravni. Mnogo više trkača završava polumaraton, a kada je reč o maratonu – trkačica ima oko 9 puta manje.

Ovo je posebno zanimljivo kada pogledam koliko devojka se prijavilo u Školu trčanja – više od 50%! Dakle, motivacija da se počne je prisutna, ali na tom putu, slično kao i na karijernom, žene kao da se se više osipaju.

Katrin Švicer, 1967. Boston

Manje od 70 godina posle čuvene fotografije koja je obišla svet, na Konferenciji Volim trčanje, održanoj u novembru 2013. postavili smo ambiciozan cilj – 20.000 ljudi na Beogradskom maratonu 2020. Moj dodatak je bio: sa najmanje 50% žena. Žene su potrebne rekreativnom trčanju, ne samo zbog prazne priče o ravnopravnosti, već zbog osmeha, zdravlja, porodice, raznolikosti.

Sve te fine razlike

Različitosti su ono što nam daje boju, a žensko trčanje svakako ima svoje specifičnosti, ovo je letimičan pregled tema koje su jedinstvene za žene i na osnovu kojih možemo da pričamo o potrebama ženske trkačke zajednice.

• Trčanje u trudnoći – svaki put kada vidimo trudnu trkačicu na stazi pokreće se pitanje sebičnosti, zdravlja, dušebrižništva, potrebna nam je podrška i činjenično potkrepljenje opravdanosti ovakve kritike
• Trčanje i menstruacija – ženama jedna četvrtina trkačkog meseca pada teže
• Bezbednost – koliko bih volela da obučem patike u ponoć i izađem u park, ali …
• Brzina – uglavnom smo čuvarke leđa našim muškim partnerima, avaj :)
• Povrede  - nisu iste kod oba pola
• Druželjubivost – već smo pisali da trčanje u paru kod žena budi povezanost, a kod muškaraca kompetativnost
• Napredovanje – iako napredujemo podjednako, zbog specifične građe žene sporije mršave i ne dobijaju mišićnu definiciju
• Specifična građa, patike, brushalter – malo morfoloških razlika koje nisu zanemarljive…

Ideje, ideje…

Ovaj post je nastavak inicijative sa Fejsbuk stranice Beogradskog trkačkog kluba, da se ispita koliko je devojaka i žena raspoloženo da se uključi u umrežavanje trkačica u regionu. Ispod se nalazi kratka forma koja će nam služiti da mapiramo koliko nas ima i koliko smo raspoložene da se bavimo temom trčanja iz ženskog ugla. Tu je, naravno i fejsbuk grupa.

Minimalna ideja je da se jednom mesečno organizuje žensko trčanje, sa ciljem popularizacije rekreativnog trčanja, posebno među damama.  8. marta u Beogradu, imaćemo Roze trku na Adi, praznik žena će biti dobra prilika da se trči za jednu tipičnu žensku stvar, podizanje svesti o borbi protiv raka dojke.

Šta dalje?

• Spisak i mejling lista sa novitetima
• Ženski događaji, okupljanja i razmena iskustva
• Ženske trke po meri žena
• Sve što poželimo :)

Upiši se na mapu i ostavi nam u komentaru šta vidiš kao najveći izazov ženama u rekreativnom trčanju