Omladinski atletski klub Beograd

Retko u krugu velikih, uvek sa ponekim biserom spremnim za velika dela, Omladinski atletski klub bio je na početku, i do danas ostao oslonac, na čijim se ramenima uzdigla naša kraljica sportova.

Mladost usmeravana iskustvom i silnim entuzijazmom sportskih radnika, najčešće pravo atletsko obdanište i pored silnih bura i promenljiive sreće, zadržalo je sve odlike kluba, koji se uvek oslanjao, pre svega na školski uzrast. U večitoj želji da od silne dece, koja su defilovala kroz klub, jednog dana postanu veliki asovi. U ranim danima, OAK Beograd je iz svojih redova iznedrio i tri rekorderke bivše Jugoslavije.Prvo je zlatnim slovima upisano ime Smiljke Kalušević. Olivera Stankov je druga u atletskoj dvorani slave sa rekordnih 5,280 bodova u sedmoboju, na Balkanijadi u Ljubljani 1986. godine. Nekako istovremeno, pridružila joj se i Samra Tanović, jugoslovenskim rekordom od 193 cantimetra u skoku u vis.U monografiji povodom četiri decenije atletike u Srbiji, zapisano je da su 1949. godine na juniorskom prvenstvu Srbije u Senti, titule osvojili članovi Metalca i to: Trifunović na 100 i 200 metara, omladinkaBjelica u dalju i Pantović u visu, dok su se omladinskim rekordima okitili Trifunović na 200 metara i Popadićna 1000 metara.

Samo godinu dana kasnije, praktično tek formirani klub, ostvario je žetvu republičkih rekorda. Tada su u reprezentaciju ušli: Manojlović, Kalušević i Madžarević. Stručnim radom u to vreme, i godinama kasnije rukovodio je Slobodan Konstantinović. Trenirao je praktično sve discipline osim srednjih pruga, i udario snažan pečat na brojne generacije romantičara sa Karaburme.Sjajan početak vrlo brzo, i pomalo nenadano, zamenila je kriza kluba. Nije bilo dovoljno stručnjaka, novac je stalno nedostajao i dugo se svake godine kretalo ispočetka sa pionirima i pionirkama, koji nisu dobijali priliku da se nametnu boljim rezultatima, bar u matičnoj sredini.Retki su atletičari koji su u dugom periodu, sve do osamdesetih godina, uspevali da isplivaju iz prosečnosti.

Muški deo ekipe je zasenila reprezentativka u sprintu Verica Petrović, juniorska prvakinja države kojoj se po vrednosti rezultata približila Gordana Stojanović u skoku uvis. Ionako oslabljen klub, krajem sedamdesetih godina još više je uzdrman, kada je trener Zvonko Radovanović grupu atletičara poveo sa sobom u Partizan.

Neko bi takvu nepriliku propratio isticanjem bele zastave, ili bar skratio korak na putu do cilja, a u OAK Beograd desilo se suprotno. Upravo početkom osamdesetih godina počeo je veliki uspon, koji traje do današnjih dana.Kao da je trebalo potvrditi koliko su u klubu sve karte bačene na mlade, već 1981. godine oboreno je sedam juniorskih i pionirskih rekorda Beograda, neki stari i po desetak godina. Tada je na scenu prvi put stupila Dejana Rakitić, koja je kao pionirka stekla pravo da učestvuje na seniorskom finalu Kupa Srbije, najavljujući ono što će godinama značiti u našoj atletici.Ekipe su osvojile Kup Srbije za pionirke, Kup Beograda za mlađe juniorke i juiore, Kup Beograda za pionire, a državni prvaci među mladim sportistima postali su Dejan Dejanović, Dejana Rakita, Slavica Živković uz 17 pojedinačnih titula u Beogradu. Te izuzetno uspešne 1982. godine uprava je sezonu završila ocenom: “Pored izvanrednih takmičarskih rezultata, postignut je veliki uspeh u omasovljenju atletskog sporta u idejno-vaspitnom radu.“Omladinske rekorde više gotovo niko nije brojao, jer su se umnožavali meteorskom brzinom. Već na početku 1983. godine na prvenstvu Beograda u višeboju za pionire i juniore, najviše titula osvojio je OAK Beograd, ali ono glavno je tek dolazilo.Ubedljivo osvojeno prvo mesto u „B“ programu za seniore u Srbiji, drugo mesto u Kupu Srbije za juniorke, prva mesta u Beogradu u pionirskoj i juniorskoj konkurenciji.

Olivera Stankov i Dejana Rakita postale su reprezenatativke Jugoslavije, a mlađa pionirka Slavica Živković oborila je republičke rekorde na 60, 100, 200, 300, 400 i 600 metara.Na tako dobro trasiranom putu, sasvim normalno primljena je informacija da je 1985. godine Dejana Rakita stigla na 26. mesto na listama najboljih juniorki sveta na 400 metara s preponama, dok je Olivera Stankov bila na 40. mestu u istoj discilini. Njih dve bile su glavne perjanice kluba, državne prvakinje i reprezenativke, atletičarke po kojima se prepoznavao OAK Beograd na svim velikim takmičenjima, a ekipni uspesi zasnivani su na njihovom učinku.

Već 1986. godine atletičarke su prve u Srbiji, pre favorizovanog Partizana, juniorke treće u finalu ekipnog prvenstva Jugoslavije. Kad su se na kraju godine sabirali rezulati svih delova OSD Beograd, nazdravljalo se Oliveri Stankov, najboljoj među seniorkama i Dejani Rakiti u konkurenciji juniorki. Bilo je to priznanje klubu, ljudima koji su na Karaburmi opet postavili čvrst atletski oslonac.

 

Adresa
Mije kovačevića 10, Beograd-Zvezdara, 11000
Telefon
063/728-55-59
E-mail
Broj pregleda:
985
Selekcija kluba
Mešovita
Facebook page
https://www.facebook.com/oakbg/