Atletski klub Crvena zvezda. Atletsko ime poznato ne samo na prostorima nekadašnje Jugoslavije već i atletske Evrope. Šampion Evrope iz 1989. godine, najtrofejniji jugoslovenski i, naravno, srpski atletski klub, dao je u proteklih 60 godina ukupno 421 reprezentativca i reprezentativke u seniorskoj, mlađe-seniorskoj i juniorskoj konkurenciji. Oni su ukupno 2.346 puta startovali u dresu sa državnim grbom na zvaničnim takmičenjima: 170 seniora 1.961 start, 26 mlađih seniora 35 startova, 113 juniora 350 startova; 62 seniorke 520 startova, 5 mlađih seniorki 5 startova i 45 juniorki 151 start. Atletičarke i atletičari Crvene zvezde osvojili su 425 titula prvaka države (SFRJ, SRJ, SCG) u pojedinačnoj konkurenciji (233 muškarci, 192 žene), a i u ekipnoj konkurenciji bez premca su u ovom podneblju. Za 60 godina ostvarili su 62 trijumfa na ekipnim šampionatima (31 seniori, 9 seniorke, 16 juniori, 6 juniorke), a u Kupu, najboljem merilu snage jedog kluba, zabeležili su pobedu više – 63 (32 seniori, 16 juniori, 10 seniorke, 5 juniorke). Ovim trijumfima trebalo bi dodati i jedinu titulu ukupnog pobednika prvenstva države u krosu iz 1992. godine i 13 pojedinač nih titula u seniorskim trkama (seniori, mlađi seniori, seniorke). Ekipnih titula bilo bi i više da nije bilo pauza u održavanju ekipnih šampionata, a dokazi za to su i uspesi atletičara i atletičarki u crvenobelim dresovima na međunarodnoj sceni.
Na prvenstvima Balkana na otvorenom državni reprezentativci iz Crvene zvezde osvojili su 97 zlatnih medalja, uz još 6 na šampionatima u dvorani i 7 na kros-prvenstvima sve u seniorskoj konkurenciji.
Na Mediteranskim igrama osvojeno je 26 medalja: 10 zlatnih, 8 srebrnih i 8 bronzanih, a na Svetskim univerzitetskim igrama 12: 6 zlatnih, pet srebrnih i jednu bronzanu.
Kada se mere učinci na evropskoj sceni valja poći od Dragutina Topića. U Splitu 1990. u poslednjoj godini juniorskog staža postao je evropski seniorski šampion, a dve srebrne medalje na prvenstvima našeg kontinenta, 1974. i 1978. godine, osvojio je Nenad Stekić u skoku udalj. Na evropskim prvenstvima u dvorani atletičari Crvene zvezde osvojili su 6 medalja – 2 zlatne (Vladimir Milić i Dragutin Topić), srebrnu (Nenad Stekić) i tri bronzane (Jovan Mušković, Radovan Piplović i Adam Ladik u štafetnom trčanju i, opet, Dragutin Topić).
Sa evropskih juniorskih šampionata trofeje u Zvezdinu riznicu doneli su Andreja Marinković (srebro) i Jovan Mušković i Nenad Stekić (bronze).
Na svetskim šampionatima na otvorenom, započetim tek 1983, osam finala su značajno ostvarenje „crveno-belih“, a u dvorani u Parizu Dragutin Topić je 1997. osvojio titulu viceš ampiona sveta u skoku uvis, dok je u Barseloni 1995. Dragan Perić bio treći u bacanju kugle.
Topić je Zvezdi doneo još jednu svetsku medalju i to najsjaniju. Na svetskom juniorskom prvenstvu u Plovdivu 1990. godine preskočivši 2,37 m postao je svetski juniorski rekorder i šampion.
Crveno-belima nedostaje samo olimpijska medalja. Najbliži joj je bio Dragutin Topić 1996. na Igrama u Atlanti kada je zauzeo četvrto mesto sa istom visinom kao i osvajač bronzane medalje…
Vrednost u atletici meri se plasmanima, ali i rezultatima i Crvena zvezda je rekorder po broju rekorda među našim klubovima.
Dragutin Topić je jedini jugoslovenski, a dakako i srpski atletičar koji se diči titulom svetskog rekordera. Skokom od 2,37 metara u Plovdivu 12. avgusta 1990. postao je svetski juniorski rekorder u skoku uvis nadmašivši u ovoj aktegoriji i danas važećeg svetskog rekordera u konkurenciji seniora Kubanca Havijera Sotomajora. Njegov rekord još nije nadmaš en (1992. izjednačio ga je Australijanac Stiv Smit).
Nenad Stekić je jedini jugoslovenski i srpski atletičar koji je nosio titulu evropskog seniorskog rekordera. Zaslužio ju je skokom od 8,45 metara postignutim u Montrealu 25. jula 1975. godine i nosio je sve do 28. jula 1980. kada je istočni Nemac Luc Dombrovski preskočio 8,54 m. Stekićev rezultat i trideset godina kasnije je peti na listi najboljih evropskih rezultata svih vremena.
Na domaćoj sceni „crveno-beli“ i dalje suvereno vladaju. Šezdesetu godinu dočekuju kao vlasnici 61 državnog rekorda 36 u seniorskoj i 25 u juniorskoj konkurenciji. Seniori drže 19 rekorda na otvorenom i 8 u dvorani, a seniorke 6 na otvorenom i 3 u dvorani.
Juniori se diče sa 8 rekorda na otvorenom i 4 u dvorani, a juniorke sa 8 najboljih dostignuć a na otvorenim borilištima i 5 na onima pod krovom.
Grad: 
