BesplatanSport.com

Gojaznost predstavlja narastajući problem savremenog društva. Procenat osoba koje boluju od ovog oboljenja izgleda da rastre iz godine u godinu uprkos svim akcijama svetskih i nacionalnih institucija na globalnom i lokalnom nivou. Opšte je prihvaćena činjenica da gojaznost dovodi do čitavog niza drugih zdravstvenih poremećaja koji povezani utiču na značajno povećanu opasnost od prevremene smrti.

Veliki značaj fizičke aktivnosti na zdravstveni status dece i odraslih je opšteprihvaćena naučna istina. Redovna fizička aktivnost umerenog intenziteta pozitivno utiče na veliki broj organskih sistema i značajno smanjuje verovatnoću od nastanka oboljenja na uzorku zdravih odraslih osoba. Praktično isti efekat je u poslednje vreme utvrđen i u narastajućem broju istraživanja na uzorku dece...

Popularni časopisi su prepuni informacija o potrebi promene savremenog načina života.Veliki broj tekstova ukazuje na značaj pravilne ishrane i povećanog nivoa fizičke aktivnosti odraslih osoba. U poslednje vreme se u naučnoj literaturi ukazuje i na značaj povećanog noivoa fizičke aktivnosti dece i adolescenata, i negativnih efekata koje nekretanje ima čak i na ovu populaciju stanovništva.

Već duži niz godina je poznat pozitivan uticaj fizičke aktivnosti na kardiovaskularni sistem. Sada već veoma veliki broj istraživanja nedvosmisleno pokazuje da osoba koja redovno upražnjava fizičku aktivnost ima značajno manju šansu za oboljevanjem od većeg broja kardiovaskularnih oboljenja.

Šećerna bolest tipa 2 predstavlja metaboličko oboljenje pri kome osoba ima povećanu koncentraciju šećera u krvi, nastalo kao posledica insulinske rezistencije, tj. nesposobnosti organizma da iskoristi insulin na pravilan način. Šećerna bolest udvostručuje rizik od nastanka kardiovaskularnih i čitavog niza drugih oboljenja i stoga predstavlja ozbiljan faktor narušenog zdravstvenog statusa.

Svedoci smo sve većeg broja obolelih od kardiovaskularnih oboljenja na svetskom nivou sa podjednako lošom a negde i lošijom (Vojvodina) situacijom na lokalu. Osobe koje dožive infarkt miokarda imaju veoma dobre izglede da ostanu sa značjno smanjenom radnom sposobnošću do kraja života. Već nekoliko decenija osnovna preporuka osobama koje su doživele infarkt miokarda jeste da se jedan duži vremenski period izbegava bilo kakav vid fizičke aktivnosti

Dobrobiti fizičke aktivnosti u smislu savremene nauke poznati su već nekoliko decenija, još od čuvene Londonske studije koja je pokazala da kondukteri u javnom prevozu imaju daleko manje šanse da prevremeno umru od vozača iz jednog jedinog razloga - fizički su aktivniji! Od tada do danas mnogo se saznalo o pozitivnim efektima fizičke aktivnosti na različitim populacijama stanovništva...

Opšte je prihvaćen značaj optimalnog nivoa fizičke aktivnosti u detinjstvu. Veći broj naučnih publikacija je u prethodnim decenijama nedvosmisleno utvrdio pozitivan uticaj fizičke aktivnosti na smanjeni rizik od niza kardiovaskularnih oboljenja, poboljšanje mentalnog zdravlja i socijalnog statusa dece. U skladu sa tim saznanjima, najveći broj zemalja uključio se u nacionalnu kampanju povećanja nivoa fizičke aktivnosti dece i adolescenata.

Svedoci smo globalne popularnosti joge. Iako o njoj često razmišljamo pre svega sa duhovnog aspekta, u samom značenju reči Joga (što u bukvalnom prevodu sa Sanskritskog znači veza  duha i tela) jasno je da ovaj vid aktivnosti podrazumeva i određeni nivo fizičke aktivnosti. akođe, iako joga predstavlja aktivnost za koju se duži vremenski period zna da ostvaruje pozitivne efekte na mentalno zdravlje

Izgleda da pozitivni efekti aerobnog treninga nisu lako merljivi i da ga treba sprovoditi čak iako ne dovodi do poboljšanja fizičke forme, naročito kod specifične populacije. Evo jedne potvrde! Baroreceptorni refleks srčanog mišića predstavlja prvi mehanizam za kontrolu krvnog pritiska. Reagujući na promene krvnog pritiska koje se detektuju receptorima osetljivim na istezanje u luku aorte i karotidnom sinusu