Zavisnost od hrane i kako se suprostaviti

Zavisnost od hrane i kako se suprostaviti


Zavisnost od hrane nije urođena, ona je “naučena”. Radi se o zavisnosti pa tako ona ima iste simptome kao svaka druga zavisnost. Počinje tako što neka supstanca (alkohol, nikotin, marihuana ili kolač) gotovo odmah olakša, naravno privremeno – neki diskomfor kao što je stres, anksioznost... Ako ovo prvi put “upali” proces se ponavlja… Kada to postane ustaljeni mehanizam – čovek je “navučen”. Taj mahanizam postaje prečica za privremenu kontrolu stresa. Kada je neko zavisan od hrane znači da je zavisan od tog mehanizma i da je stvorena prečica koja se sada okreće protiv nas.
Radi se o prečici na „više nivoa“. To je najbrži način da se osećamo bolje. Ali istovremeno to je prečica kojom se zaobilaze neke ključne stvari (problemi), ili neke druge načine koji bi možda (kada bi im dali šansu) pomogli da se bolje osećamo I da se rešimo stresa na drugi način.

Što više jedemo sve više izbegavamo da uradim ono što je zaista neophodno da bi se rešio stres, anksioznost, depresija. Što više izbegavamo pak, sve je manje načina da zaista rešim prave probleme da pomognemo onim delovima ličnosti da potpuno odrastu i tako zapravo ulazimo u magični krug iz kojeg je teško izaći. Vremenom stabilizacija raspoloženja (hranom) postaje važnija od racionalnog i smisaonog rukovođenja sopstvenim životom.

Ponekad se čini da je ovaj obrazac (nastao još u ranom detinjstvu) toliko snažan da se ništa ne može učiniti, ali nije tako. Svaka navika ima svoju odviku, shvatiti da je to moguće je prvi korak.

Ipak, to ne znači da je odvikavanje od te zavisnosti pitanje obrazovanja. Jednom kad se hrana instalira kao primarni regulator raspoloženja i emocija ona postaje značajan deo načina na koji mislimo i funkcionišemo, hrana prestaje da bude hrana. Čak i ukus postaje nevažan ili bar ne tako važan kao što je mentalni efekt koji ona izaziva – efekat jedenja recimo tople kifle jer intenzivniji i važniji od samog ukusa ili kalorija.

Neko opisuje taj odnos prema hrani kao ljubavni odnos. Ipak problem nije u emotivnoj dimenziji već u činjenici da je odnos prema hrani postao deo ličnosti. Zato je veoma teško odučiti se od zavisnosti od hrane, teško je ubediti emotivnu izjelicu da odustane od tog mehanizma unutrašnje kontrole. To je kao da treba da odustane od dela sebe.

Zavisnost od hrane je zavisnost kao i svaka druga! Ona je jednakog intenziteta kao što je želja za dozom kod narkomana ili želja za čašom kod alkoholičara. Za mnoge ovo poređenje može izgledati preterano, ali ako smo iskreni i setimo se svih ljudi koje znamo koji ugrožavaju svoje zdravlje svojim navikama u ishrani – onda poređenje i nije neprimereno… I još više - zavisnost od hrane je teža i dublja od zavisnosti od nikotina, alkohola, droge jer moramo da jedemo da bi smo opstali, znači ne možeš da se odvikneš jednostavnom apstinencijom. Odviknuti se od te zavisnosti ili još bolje redefinisati svoj odnos prema hrani nije jednostavan proces. To nije stvar čitanja jednog članka ili neke knjige. Na racionalnom nivou – znamo da nam hrana nije potrebna da bi se nosili sa stresom, frustracijama, sa svojim unutrašnjim kritičarem, nema potrebe da se prejedamo da bi imali osećaj da upravljamo svojim životom, nema potrebe da se najedemo da bi se osećali OK.

Vi znate, ali zapravo ne znate. Živimo sa velikim unutrašnim protivrečnostima oko pitanja zavisnosti od hrane. Neko to zove negiranje, nepriznavanje. Vi znate da postoji problem i svesni ste ga. Ali istovremeno znate da vas je strah da kopate dublje tražeći uzroke plašeći se šta će te naći ispod površine... Iz tog razloga ljudi ne priznaju sebi da imaju problem.

Razmislimo o sopstvenom nepriznavanju. Kojeg dela vašeg odnosa prema hrani ste svesni, ali ga nerado otkrivate? Nemojte dozvoliti da vas ova vrsta razmišljanja dovede do očajanja. Samo pokušajte da neke tajne donesete na svetlo dana. Pomoćiće…

Svako ko je zavisnik je u nekoj formi nepriznavanja jer nepriznavanje prikriva još gori osećaj – osećaj bespomoćnosti i beznađa koji najverovatnije baca nevidljivu ali jaku senku na vaš život. To nepriznavanje ima iskrivljenu logiku koja otprilike zvuči ovako:“Zašto uopšte otkrivati nešto što je nemoguće promeniti”
Naravno cela priča je u tome da je moguće nešto učiniti , da je moguće odvići se , a prvi korak je prevazići osećaj nemoći i nepriznavanja.

Drugi korak u borbi protiv emotivne gladi je prepoznati 12 tipova emotivne gladi. Ideja je da što više “prepoznajemo” svoje razloge zbog kojih produžavamo sa zavisnošću od hrane, sve jasnije će biti da je moguće nešto učiniti.

Svaki od ovih 12 tipova emotivne gladi imaju različite tipove motivacija. Ovi različiti tipovi emotivne gladi su gorivo koje hrani obrazac emotivnog prejedanja. Neke od njih će te lako prepoznati, ali neke ne.

Tip 1. Ako ste gladni kad ste ljuti, depresivni, anksiozni, dosadno vam je ili ste usamljeni onda patite od tip 1 emotivne gladi i koristite hranu da bi umirili bol koji izazivaju ove emocije.

Tip 2: Ako se okrećete hrani kad se osećate potcenjeni, iskorišćeni, kad vas neko uzima zdravo za gotovo onda patite od emotivne gladi tipa 2. Jedete da bi ste izbegli konfrontaciju.

Tip 3. Ako vam nedostaje hrana kada imate teškoća u odnosu sa partnerom patite od emotivne gladi br. 3 . jedete da bi izbegli bol zbog odbačenosti ili besa.

Tip 4. Ako ste prekritični prema sebi, ako sebe častite recima “glupa” “lenja” “luzer” onda imate emotivnu glad br. 4 . Jedete da bi “pojeli” mržnju prema sebi.

Tip 5. Ako vam se glad aktivira ako vaš intimni odnos ne zadovoljena neke bazične potrebe kao što je poverenje ili bezbednost onda je u pitanju glad tipa br. 5. Emotivna glad gde se hrana koristi da ispuni prazninu

Tip 6. Ako “punite sebe” hranom da bi nadoknadili njen nedostatak koji ste iskusili u detinstvu onda je to glad tipa br. 6..

Tip 7. Ako jedete da bi ste naglasili svoju nezavisnost jer niko nema prava da vam govori šta da radite onda je to tip 7. emotivne gladi.

Tip 8. Ako vam se javlja apetit kad se suočite sa novim izazovima - ili koristite hranu da bi ste izbegli izazov ili da bi se zaštitili, izolovali od straha od neuspeha – imate br. 8 emotivnu glad.

Tip 9. Ako jedete da bi izbegli svoju seksualnost, bilo da je to da bi ostali debeli i da vas niko ne poželi ili da držite partnera na udaljenosti – onda je to emotivna glad br. 9

Tip 10. Emotivne izjelice ovog tipa jedu da bi kaznili druge koji su ih povredili često u dalekoj prošlosti. Oni koriste svoje telo kao bojno polje za rešavanje starih sporova.

Tip 11. Ako jedete da bi se osećali bezbrižno, kao dete onda je to emotivna glad br. 11. Jedete da bi ste sprečili sebe da se suočite sa izazovima odrastanja.

Tip 12. Ako jedete zato što se bojite da budete mršavi (svesno ili nesvesno) imate emotivnu glad broj 12.

TEST:
1. Možete li da se setite kada ste i zašto počeli da posežete za hranom kao utehom? Šta se događalo u vašem životu u to vreme? Ako ne možete da se setite vremena kad je hrana počela da vam služi kao uteha probajte da opišete kada je ta navika postala intenzivnija.

2. Kako bi se osećali ako bi morali da se odviknete da jedete kada ste emotivno uznemireni? Opišite kako bi ste se osećali. Deo vas sigurno kaže da bi to bilo OK, ali šta kaže onaj drugi deo? Šta kaže onaj deo vas koji se plaši odvikavanja od emotivnog odnosa prema hrani.
3. Koji deo odnosa prema hrani vi još ne priznajete? Za koji deo tog odnosa bi radije da ne znate? Kako bi ste to izbacili iz sebe? Šta bi se desilo ako bi ste to uradili?
4. Koji od ovih 12 tipova emotivne gladi se najviše odnosi na vas? Šta mislite na kakav bi način trebali da počnete da menjate navike u ishrani kada se suočite sa emotivnom gladi kao što je ta za koju mislite da imate?

www.bolnica-gm.org

Ostavi komentar

Označena polja sa znakom zvezda(*) su obavezna. Osnovni HTML je dozvoljen.


Pomerajuci delove slike iz levog ugla, sklopite slagalicu tako da napravite sliku istu kao i u gornjem desnom uglu.
Zavisnost od hrane i kako se suprostaviti Review Avg. Rating: 5 1 Reviews 1 Pregleda