BesplatanSport.com

Već duži niz godina je poznat pozitivan uticaj fizičke aktivnosti na kardiovaskularni sistem. Sada već veoma veliki broj istraživanja nedvosmisleno pokazuje da osoba koja redovno upražnjava fizičku aktivnost ima značajno manju šansu za oboljevanjem od većeg broja kardiovaskularnih oboljenja.

Šećerna bolest tipa 2 predstavlja metaboličko oboljenje pri kome osoba ima povećanu koncentraciju šećera u krvi, nastalo kao posledica insulinske rezistencije, tj. nesposobnosti organizma da iskoristi insulin na pravilan način. Šećerna bolest udvostručuje rizik od nastanka kardiovaskularnih i čitavog niza drugih oboljenja i stoga predstavlja ozbiljan faktor narušenog zdravstvenog statusa.

Ženska sportska trijada predstavlja  sindrom koji se javlja kod sportistkinja koje su angažovane u sportskim aktivnostima u kojima postoji naročita potreba za održavanjem minimalne telesne mase. Ovaj sindrom karakteriše poremećaj u načinu ishrane, oligomenoreja i smanjena mineralna gustina kostiju. Takođe, sindrom izaziva veći broj neželjenih efekata po zdravstveni status i smatra se veoma nepoželjnom posledicom učestvovanja u pojedinim sportovima.

Veoma veliki broj istraživanja ukazuje na nedovoljan nivo fizičke aktivnosti ljudske populacije generalno. Prava epidemija nekretanja utvrđena je na različitim uzrastima, od osoba zrele dobi, preko osoba treće životne dobi pa sve do škoslke dece i adolescenata. Međutim, u odnosu na ukupan broj istraživanja, relativno je malo njih utvrđivalo nivo fizičke aktivnosti na uzorku predškolske dece!

Opšte je prihvaćeno da je fizička aktivnost veoma važna za očuvanje i unapređenje zdravstvenog statusa. Poboljšana klinička slika osoba obolelih od šećerne bolesti tipa 2, kao posledice primene redovne fizičke aktivnosti, predstavlja jedan od češće spominjanih pozitivnih efekata fizičke aktivnosti. Međutim, izgleda da se ovde ne završava uticaj fizičke aktivnosti na nivo šećera u krvi.

Savremena tehnologija (kompjuteri, televizija) zahteva sve intenzivnija i dugotrajnija naprezanja očnog aparata, što uz ostale faktore dovodi do slabljenja vida u kasnijoj životnoj dobi. Iako nošenje naočara može da ima i pozitivnu socijalnu (intelektualni „look“) ili estetsku konotaciju (setite se samo prelepe „cvikerašice“ Džulije Roberts u filmu „Američka mlada“), slabljenje vida izaziva veliki broj neželjenih efekata.

Nivo fizičke aktivnosti na svetskom nivou je zabrinjavajuće nizak, sa trendom koji nagoveštava da će osobe koje zadovoljavaju minimalni preporučeni nivo fizičke aktivnosti za očuvanje zdravstvenog statusa uskoro biti «endemska vrsta».

Već duži vremenski period je poznat pozitivan uticaj fizičke aktivnosti na čitav niz oboljenja, od dijabetesa i hipertenzije, preko većeg broja kardiovaskularnih oboljenja pa sve do nekih oblika maligniteta i mentalnih bolesti.

Postoji narastajući broj dokaza koji potvrđuju davno pretpostavljenu vezu između aerobne sposobnosti i kardiovaskularnog zdravlja. Izgleda da aerobna sposobnost izražena preko maksimalne potrošnje kiseonika (maksimalne količine kiseonika koju organizam može da utroši prilikom rada velikih mišićnih grupa) predstavlja najbolji pojedinačni prediktor kardiovaskulranog zdravlja i smanjenih zdravstvenih rizika.

Savremeni način života predstavlja uzrok mnogobrojnih negativnih promena po zdravstveni status jedinke. Pri tome, osim u strukturi i funkciji različitih organskih sistema, evidentne su i sve izraženije promene psihičkog statusa savremenog čoveka. Tako, istraživanja pokazuju da će jedna od 75 osoba na svetu makar jednom u životu doživeti napad panike...

Regulisanje telesne težine nije cilj joge, koja je, ipak, stekla reputaciju efikasnog načina rešavanja problema gojaznosti. Joga nudi odgovarajuću „dijetu“ u originalnom grčkom značenju reči: način života. Ona harmonizuje življenje u skladu sa našim potrebama i našom prirodom. Joga se ne koncentriše na masno tkivo, nego na vas same. Gledajući na vas kao na ličnost, ne samo kao na telo, joga daje praktične tehnike koje ne samo da omogućuju slobodu od gojaznosti i „zatvora“ dijeta za mršavljenje, već razvija zdravlje i ravnotežu u svakom aspektu vašeg života.

U visokorazvijenim zemljama sportista ima status „običnog proizvoda”, dok u manjim zemljama taj status prerasta u idolatriju.Na organizaciju sportskih takmičenja troše se ogromna sredstva. Sve to stavlja sport u centar pažnje, i sve poglede ljudi fiksira na pobede, rekorde i medalje.

Zdravlje je stanje potpunog fizičkog, psihičkog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti. Savremena nauka kvantitativno definiše zdravlje kao sumu "rezervnih kapaciteta" osnovnih funkcionalnih sistema. U tom smislu treba da razmislimo da li svojim načinom života samo trošimo i samnjujemo rezerve zdravlja i da li dovoljno činimo da očuvamo i unapredimo svoje zdravlje.