Back BesplatanSport.com

Poligon za razvoj specifične motorike mladih džudista

(5 glasova)
Poligon za razvoj specifične motorike mladih džudista


Tatjana Trivić1, Slavko Obadov1, Sandra Vujkov1, Jovan Pejčić1

1 Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Novi Sad, Srbija.



POLIGON ZA RAZVOJ SPECIFIČNE MOTORIKE MLADIH DŽUDISTA


1. UVOD

Razvoj specifične motorike u sportovima sa polistrikturalnim acikličnim kretanjima predstavlja osnovu za lakše i uspešnije usvajanje tehničkih karakteristika tog sporta. Tehničke karakteristike džudo sporta ogledaju se u velikom broju osnovnih tehnika (100 bazičnih tehnika) i još većem broju varijanti osnovnih tehnika. Da bi se makar jedan deo ovako velikog broja tehnika uspešno usvojio, neophodno je da se od samog početka trenažnog rada, pored razvoja opšte motorike, radi i na razvoju specifičnih motoričkih pokreta.
Vežbe specifične motorike je potrebno tako konstruisati da u svojoj strukturi kretanja više ili manje oponašaju, ili imitiraju strukturu pokreta određenih tehničkih elemenata džudo tehnika, kako bi imale pozitivan transfer na učenje složenih džudo tehnika.

U trenažnom procesu džudisti veoma često u pripremnom delu treninga koriste vežbe specifične motorike, ali kao zasebne individualne vežbe. Ovakav način primene vežbi specifične motorike je dobar, ali veoma često se vežbe izvode automatizovano, bez velikog angažovanja centralnog nervnog sistema i mogućnosti da sami izvođači i treneri znaju sa kakvim intezitetom se izvode vežbe. Iz ovog razloga veoma dobro je raditi na razvoju specifične motorike primenom specifično motoričkog poligona, u okviru koga je postavljen kompleks od desetak specifično motoričkih vežbi koje se izvode u kontinuitetu.

 

2. KARAKTERISTIKE  POLIGONA ZA RAZVOJ  SPECIFIČNE MOTORIKE

Konstrukciju poligona može da uradi samo dobar poznavalac tehničkih karakteristika džudoa i lice koje poznaje metodičke osnove i zakonitosti sportskog treninga mladih džudista. Prilikom konstrukcije poligona posebno se mora voditi računa da svaka vežba mora, u većem ili manjem procentu, da oponaša neku od tehničkih  karakteristika džudo sporta, da svaka vežba koja sledi redosled ima logičan i kontinuirani nastavak kako se ne bi gubilo vreme na prelaz sa jedne na drugu vežbu i da su vežbe jednostavne i bezbedne od povreda prilikom njihovog izvođenja. Takođe,  kontinuiranim prolaskom kroz ceo poligon vežbač ne sme da uđe u anaerobnu fazu, to jest ne smeju se angažovati previše velike mišićne grupe, kako bi vežbač otišao u kiseonički dug.
Poligon ima za cilj da „prolaskom kroz njega“ vežbač mora da razmišlja o redosledu vežbi koje slede, što ima uticaj na razvoj kognitivnih sposobnosti, da se trudi da u optimalnom ili što kraćem vremenu prođe poligon i da se svaka vežba izvede na korektan način.
Vežbe u poligonu su tako postavljene da se u strukturi pokreta ostvaruju zadaci koordinacijske sposobnosti, sposobnosti repetitivnih pokreta, fleksibilnosti, ravnoteže, okretnosti, brzine i funkcionalnih sposobnosti.
Poligon može da posluži treneru da uz pomoć merenja prolaska džudiste kroz poligon utvrdi da li džudista pokazuje napredak u razvoju specifične motorike.

3. PREDLOG STRUKTURE VEŽBI U POLIGONU I NJIHOVO DEJSTVO

Prva vežba koju džudista izvodi je pad u napred, sa amortizacijom pada. Kako je nakon ove vežbe džudista u inerciji pokreta i kako nakon završetka prve vežbe dolazi u početni stav, džudista pravi okret za 180°, odlazi u duboki čučanj i pravi pad u nazad sa amortizacijom obema rukama i okretom preko jednog ramena.
Nakon završetka druge vežbe džudista dolazi u stojeći stav, pravi ponovo okret za 180° i prilazi do prvog suvežbača oko koga pravi u desnu stranu bočne dži- go-tai korake ceo krug, a zatim iste korake u levu stranu ceo krug.
Nakon završetka treće vežbe džudista jednom nogom pravi preskoke preko 6-8 kartonskih kupica.
Džudista zatim dolazi do drugog suvežbača, koji je u raskoračnom stavu, telom  u pretklonu,  oslonjen  rukama o kolena i okrenut leđima i izvršava vežbu preskoka preko suvežbača i provlačenja ispod nogu.
Nakon završetka pete vežbe džudista dolazi u položaj ležeći na leđima i počinje kretanje na leđima (glavom u napred) dužine 5 metara.
U šestoj vežbi džudista ima zadatak da iz stava klečećeg trzajem rukama dođe u stav čučeći i da se ponovo vrati u stav klečeći na obe noge. Ova vežba može da se izvede i više od jednog puta.
Nakon završetka šeste vežbe, iz stava klečećeg na obe noge džudista ponovo trzajima obema rukama okreće telo za 180° i ponovo se vraća u početni položaj.
Nakon završetka ove vežbe, da bi džudista najbrže ustao, iz stava klečećeg kolutom preko desnog ramena (pad na desnu stranu sa kolena) dolazi do stojećeg stava i u poslednjoj vežbi pravi pokret ulaska tehnike Uči Mata, sa velikim zanože- njem noge koja ga dovodi do pada na strunjaču. Da bi se pad ublažio, pravi se klasičan pad u napred.     

4. DEJSTVO VEŽBI:

Prvom i drugom vežbom (pad u napred i u nazad) ostvaruju se zadaci okretnosti u ublažavanja padova.
Trećom vežbom usavršava se pravilno kretanje po strunjači za vreme borbe, koje zahteva da džudista stav bočno kretanje tako da se noge ne ukrštaju, previše ne priblizavaju jedna drugoj i ne pravi previše raskoračan stav.
Četvrtom vežbom se usvršava repetitivna snaga stajne (insistirajuće) noge, što je neophodno prilikom obuke insistirajućih tehnika.
Peta vežba, preskok preko suvežbača i provlačenje ispod nogu ima zadatak usavršavana koordinacijskih sposobnosti.
Vežba kretanja po strunjači leđima ima zadatak jačanja i pokretljivosti ramenog pojasa. Ovi pokreti naročito su važni kod obuke odbrana  od napada u parteru (Ne-Waza).
Vežba ustajanja trzajem iz klečećeg stava, ponovno vraćanje u klečeći stav i okret za 180°, ima za cilj usvršavanje eksplozivne snage više mišićnih grupa i usavršavanje koordinacije pokreta.
Poslednja  vežba,  Uči Mata do pada ima cilj  usavršavanja  fleksibilnosti određenih pokreta, a naročito pokreta najdominantnije tehnike bacanja Uči Mata.
Ceo poligon, kada se izvodi sa određenim intenzitetom ima uticaja na razvoj funkcionalnih sposobnosti.

5. ZAKLJUČAK

Trenažni proces mora da bude dobro isprogramiran, da sadržaji treninga imaju svoj cilj i da budu raznovrsni i interesantni. Rad sa mladim džudistima mora da ima što više raznovrsnih i zanimljivih sadržaja i da vežbe imaju u svom sadržaju takmičarski karakter. Dobro osmišljen poligon, koji za svoj cilj ima razvoj specifične motorike, može da ima takmičarski karakter i kao kompleks vežbi ima svoju specifičnu zanimljivost. Primena ovako konstruisanog poligona u trenažnom procesu ima za cilj da razvija specifičnu motoriku, da prikaže treneru koliko sportista ima motoričku inteligenciju i da utvrdi nivo motoričkih sposobnosti.
Treneri treba da konstruišu što više sličnih poligona za razvoj specifične motorike, kako bi obogatili trenažni proces i kako bi u planovima svoga rada što više koristili nove sadržaje.


LITERATURA

1.   Dragić, B. (1996). Džudo za obrazovanje trenera. Novi Sad. Fakultet fizičke kulture Novi
Sad. Novi Sad.
2.   Vujkov, S. (2008). Antropološke karakteristike džudista i karatista dečijeg uzrasta. Magi- starska teza. Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Novi Sad. Novi Sad
3.   Obadov, S. (2005). Džudo. Univerzitetski udžbenik. Novi Sad. Fakultet fizičke kulture Novi
Sad. Novi Sad.

 

Časopis "Aktuelno u praksi", Pokrajinski zavod za sport

 

Pin It
2012-03-19
sreda, 03 mart 2010 13:05

Ostavi komentar

Podrži i ti naš rad u stvaranju besplatnog sporta u Srbiji. Klikni na dugme Like Page

X Zatvori