Savez Sokola je u međuratnom periodu sarađivao sa Aero-klubom “Naša Krila”. Sokolsko društvo je 12. juna 1932. priređivalo Javni čas u Buljkesu, srez Bačko–Palanački, na koji su pozvali i Aero–Klub. Piloti Aero–Kluba Boža Pibernik i Bata Brunsvik su sa avionom Fizir–Valter učestvovali na Javnoj vežbi (1)  Na jednomesečni tečaj Aero Kluba Sokolska župa Sarajevo uputila je 1938.  5 sokola-tečajaca.
Objavljeno u Sportske teme
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije radio je na podsticanju veza među slovenskim narodima i očuvanju narodne umetnosti. U tome je sarađivao sa nacionalnim društvima (Kolom Srpskih Sestara, Jadranskom stražom, ... ).  Društva su putem Slovenskih balova i plesova nastojala da narodna nošnja bude prihvaćena od javnosti.
Objavljeno u Sportske teme
U periodu od 1918. do 1941. Savez Sokola podržavao je kako narod u Istri pod vlašću Italije tako i izbeglice iz Istre i njihova udruženja  u Jugoslaviji. Sokolska pesma “Zovi samo zovi” počinjala je  “Istra, Zara, mati nemoj tugovati. Zovi, samo zovi, svi će sokolovi za te život dati.”
Objavljeno u Sportske teme
Inicijativom oficira 22. pešadijskog puka počelo je podizanje spomenika palim junacima na Kosovu.  Zbog nedostatka novca, ideju je prihvatio Odbor. Spomenik je dovršen i  1924. osvećen na Vidovdan. Prvo je održan pomen palim borcima na Kosovu 1389. Zatim je osvećen spomenik, čije je osvećenje propraćeno pucanjem topova. Osvećenju je prisustvovao župan Aca Savić, u ime vlade, a u ime ministra vojske  komandant  Kosovske divizije  đeneral Obradović. Bilo je prisutno mnoštvo naroda iz okoline. Prisustvovalo je 30 učenica iz Podgorača iz Slavonije. Jedna učenica  pozdravila je generala i istakla kako naše jedinstvo niko neće moći da razjedini  i da će sa Kosova poneti pozdrav  lepoj  Slavoniji. (1)
Objavljeno u Sportske teme
Dobrotvorne Zadruge Srpkinja bile su prosvetna i humanitarna udruženja srpskih žena u Austro-Ugarskoj.  Prva Zadruga osnovana je 1867. u Novom Sadu. Svima im je bio zajednički zadatak : organizovanje žena za rad na opštem dobru, osnivanje srpskih viših devojačkih škola i kulturni rad preko novina „Ženski Svet“. List je izlazio jedanput mesečno u Novom Sadu od 1886 do 1914.  (1)
Objavljeno u Sportske teme
Milka Svet. Vulović vraćala je 1899. 4 pitomice Beogradskog ženskog društva, posle završenog školovanja, njihovim roditeljima na Kosovu. U susretu sa nacionalnim radnicima i srpskim konzulom u Prištini, uverila se  o teškom stanju u kome su se nalazili Srbi na Kosovu. Na predlog i uz pomoć konzula pri povratku u Beograd osnovala je Odbor gospođa „Kneginja Ljubica”. Društvo „Kneginja Ljubica” je osnovala uz  saradnju sa Dafinom Protić, Milevom Konstantinović, Katarinom Spasić, Jelenom Stokić, Darinkom Lešjanin, Savkom Panić i Danicom Solarević.
Objavljeno u Sportske teme
Arhitekta Momir Korunović, predsednik građevinsko-umetničkog otseka Saveza SKJ, je 1934. pri obilasku društva Tivat obišao mesto za savezno letovalište pri selu Krtolama, koje je preporučilo društvo Tivat. Smatrao je da mesto odgovaralo jer je imalo osobit pesak i ne duboko more kao i zelenilo. Opština Krtolska bila je spremna da pokloni zemljište Savezu Sokola koliko je bilo potrebno. Sem tog letovališta Savez Sokola je dobio od države na poklon zemljište za letovalište na Ovčanici u Palima kod Sarajeva. (1)
Objavljeno u Sportske teme
 Posle osnivanja pjevačkog društva „Bratimstvo” 1910. u Baru je jula 1911. osnovana „Prva Narodna Muzika u Baru”. Muzika se opredelila  za sokolsko odelo kao svoju uniformu, sa namerom da se vremenom osnuje sokolski odsek u Baru. Muzika je učestvovala kao vojna muzika u balkanskom ratu. Dva društva su se ujedinila 1913. pod nazivom „Barsko Pjevačko Prvo Muzičko Društvo Bratimstvo”. Za društvo je priložila 1914. 28 perpera Karolina Dobrečić, majka arcibiskupa Dobrečića. Po izbijanju Prvog svetskog rata  Muzika je mobilisana u Lovćenski odred.
Objavljeno u Sportske teme
Srpski sokoli su sarađivali sa srpskim zadrugama u Austro-Ugarskoj pre Prvog svetskog rata. Posle rata Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije radio je na osnivanju zadruga. U svom radu sledili su reči kralja Aleksandra: „Danas više nego ikada treba da je svakom jasno, da je zadrugarstvo najzdraviji oblik privrednog održanja i društvenog napretka.
Objavljeno u Sportske teme
Sokolska župa Mostar između ostalog, prostirala se na najzaostalijem delu teritorija Primorske i Zetske banovine. Prosvetni odbor Župe  je u svojoj borbi za preporod sela organizovao  predavanja sa prikazivanjem filmova po seoskim četama. Do 1932. održana su predavanja u četama Vihovići-Rudnik, Žitomislić, Pijesci, Baćevići, Bijelo Polje, Ostrožac i u trećem župskom tečaju za sokolske čete u Mostaru. U predavanjima učestvovali su dr. Lovro Dojmi, Vehbija Imanović, Mehmed Jahić, dr. Mile dokić i Hasan Đikić.
Objavljeno u Sportske teme
Страна 2 од 4