Fejsbuk prijatelj

(1 Glas)
Fejsbuk prijatelj


Povod za kontakte između mog vršnjaka i mene je bila fotografija. Ni on a ni ja nismo na njoj bili, međutim obojicu nas je za nju nešto vezivalo: likovi na davnoj novinskoj fotografiji.

Tako je između nas dvojice započela prepiska. Istovremeno, dok smo razmenjivali imejlove, ja sam listao fotografije na njegovom profilu. One su govorile o uspešnoj sportskoj karijeri mog novostečenog fejsbuk-prijatelja, kao i o njegovim davnim fudbalskim počecima.
Ono što je meni bilo zanimljivo jeste da su njegovi fudbalski počeci doticali vremenski period kada sam se i ja bavio fudbalom. Otkrio sam da smo obojica trenirali u istom klubu, imali iste drugove, saigrače… Možda i igrali jedan protiv drugog? Na fotografijama sam prepoznavao dečake sa kojima sam svakodnevno trenirao. Bili su godinu-dve stariji i delimično izmenjeni.
Priznajem da me jedino zanimao taj segment sportske karijere mog vršnjaka. Vreme kada smo delili iste svalčionice, nosili iste dresove…
Fotografije su predstavljale ekipu na fudbalskim turnirima širom SFRJ. Naravno, na njima mene nije bilo, a nije ni trebalo da me bude! Bio sam dve-tri godine stariji od mog fejsbuk-prijatelja. Ali, znao sam da su postojale i fotografije nastale u istom vremenu na kojima sam i ja mogao da budem.



Iskoračio sam iz tog idiličnog sveta nesvestan da on i dalje nastavlja da funkcioniše, da njegovo funkcionisanje ne zavisi od mene: moje prisutnosti ili odsutnosti. Slično kao kada posekotina na koži zaceli ne ostavljajući nikakve posledice. Možda samo jedva vidljiv ožiljak? Teško primetan ožiljak na koži koji je vremenom sve manje vidljiv. Eto, to sam ja bio: ožiljak koji je što pre trebalo da nestane.
Ali, ti dečaci, tinejdžeri na fotografijama ozbiljnih izraza lica! Bezbrižno su tekli njihovi dani. Za njih je to davno vreme imalo kontinuitet, kao što je za mene imalo potpuni diskontinuitet.

Nekoliko dana je prošlo, i ja sam sredio utiske, oporavio se od šoka koji su na mene ostavile davne fotografije. Vratio sam se svakodnevnom životu.
Međutim, nisam imao hrabrosti da ponovo listam fotografije na profilu mog Fejsbuk-prijatelja. Trebalo ih je što pre zaboraviti.

Autor: Zoran Ilić

Pin It
Zoran Ilić

ZORAN ILIĆ (1955, Kragujevac). Završio je Prirodno-matematički fakultet u Beogradu (matematika). Objavio je sledeće knjige priča: Jednostavna i druge priče (1997), Virtuelna devojka (2003), Nedovršene priče (2005) i Trči zeko trči (2008), kao i romane Repriza reprize (2009), Megalomanija (2009. - koautorsko delo), Isečci (2010) i Nepoznati i grad (2013). Sa svojim pričama prisutan u srpskoj i eks-ju periodici od 1989. godine. Bio urednik u „Književnoj reči“ i gostujući urednik u „Albumu“ (Sarajevo). Jedno vreme bio zamenik glavnog i odgovornog urednika onlajn časopisa Balkanski književni glasnik. Trenutno uređuje veb-sajt za književnost posvećen autorima sa prostora bivše Jugoslavije Prozaonline. Na zagrebačkom…

Adresa sajta www.prozaonline.com Email

Najnovije od Zoran Ilić

K2_среAMCETE_фебруар+0100RфебAMCET_0C12
уторак, 04 фебруар 2014 16:39

Ostavi komentar

nazad na vrh