Sokolsko društvo u Kikindi

(0 glasova)
Sokolsko društvo u  Kikindi

             Sokolsko društvo u  Kikindi

   Na Četvrtoj omladinskoj skupštini 1869. u Velikoj Kikindi koja se održala pod vedrim nebom u prisustvu 3.000-4.000 omladinaca i ostalog srpskog naroda prisustvovao je i izaslanik čeških Sokola, Valerije Hibšman. Predsednik skupštine Hadžić pozdravio je naročito brata Čeha, koji je doneo pozdrav srpskoj omladini od Praškog Sokola. Zalaganjem Ujedinjene omladine srpske Srpsko gimnastičko društvo „Venac” osnovano je 1879. u Vršcu. Rad društva ubrzo je zamro. (1) U Banatu pre Prvog svetskog rata madžarske vlasti dozvoljavale su osnivanje društava u strogo gimnastičkom smislu. Čim bi društvo htelo da pruža otpor, vlasti su zabranjivale dalji rad društva. U Banatu osnovani su 1908. devojački Soko u Kikindi, 1908. Vranjevo, 1910. osnivanje srp. gimnastičkog društva u Vršcu, 1907. „Snaga” u Mokrinu, 1911. Srpski Soko u Pančevu, Srpski Soko u Velikoj Kikindi, 1914. Bečkereku. Srpski soko održao je u Velikoj Kikindi slet Banatskih sokola na Vidovdan 1914. Nakon toga dana bila su sokolska društva ukinuta, a viđeniji predstavnici internirani. Vođe Srpskog sokola u Velikoj Kikindi Branko Roler, Slavko Laković, Milutin Jakšić i drugi bili su zatvoreni i osuđeni od suda u Segedinu.
Posle oslobođenja i ujedinjenja 1918. obnovljen je rad sokolskih društava. Banatska župa 25. maja 1920. imala je 19 društava. Gradska društva bila su : Velika Kikinda, Bečkerek, Pančevo, Vršac, Bela Crkva. Seoska društva bila su : Dolovo, Crepaja, Čenta, Perlez, Orlovat, Tomaševci, Botoš, Melenci, Turski Bečej, Vranjevo, Dragutinovo, Bašaid, Turska Kanjiža, Mokrin i Kovin. Društva su tokom nedelja i praznika polazila u okolinu u sela da drže vežbe i predavanja. (2) Prvi župski slet Banatske župe u Bečkereku održan je na Vidovdan 1920. U Bečkerek je došlo 7.000 ljudi iz raznih delova Banata. (3)

U Vršcu je 28. i 29. maja 1927. održan VI slet Banatske župe. Na sletu je razvijena zastava vršačkog sokolskog društva. Sletske svečanosti počele su 28. maja utakmicom muškog i ženskog naraštaja. Istog dana posle podne stigli su izaslanik JSS Đura Paunković sa Brankom Živkovićem, podstarešinom beogradske župe.  Dočekani su vojnom muzikom, a u ime sletskog odbora pozdravio ih je Ante Tadić. Posle njih stigla su društva iz Gornjeg Banata sa župskim starešinstvom. U 8 sati u veče priređena je serenada  kumu zastave vršačkog sokola  Đuri Paunkoviću. U 9 sati počela je akademija vršačkog sokola u gradskom parku. U jutro 29. maja stigao je Soko iz Velike Kikinde, a iz Bele Crkve  Soko i Ruski kadetski korpus. Održana je svečana sednica župe  zajedno sa Đurom Paunkovićem. Povorka od 1.400 učesnika krenula je u 10 sati.  Osvećenje zastave izveo je vršački vladika Ilarion Radonjić.  Govorili su vladika  Ilarion Radonjić, gradski načelnik Svetolik Jovanović, Đura Paunković,  Branko Živković, starešina društva Vladimir Glišić i starešina župe Nikola Bešlić. Priređen je svečani banket. Posle podne bila je javna vežba . U 11 tačaka vežbalo je 3.200 vežbača : sokola, vojnika, đaka gimnazije, preparandije, građanske i osnovne škole. Priredbama je prisustvovalo 8.000 gledalaca. (4)

Sokolsko društvo Velika Kikinda preuzelo je od 1. oktobra 1930. nastavu   gimnastike u Državnoj osnovnoj školi. Po sokolskom sistemu radilo se u 36 odeljenja, od kojih je svako imalo, prema nastavnom planu, po jedan čas nedeljno gimnastike. Prosečan broj dece sa kojom se vežbalo iznosio je 1.900. Za svoj rad sokoli su imali odobrenje od svih nadležnih vlasti, uključujući Ministarstvo prosvete. Društvo je održalo svoju svečanu sednicu 6.septembra 1930. Na sednici je govorio starešina društva Stojan Jakšić. Posle sednice priređena je povorka, u kojoj su osim predstavnika vlasti, vojske i sokola učestvovali i ostali građani. Uveče je bila priređena igranka. Šumadijski seljaci su došli 5. oktobra 1930. da vrate posetu Banaćanima. Sokolsko društvo je korporativno sa svojom muzikom dočekalo goste i otpratilo ih u grad. Na banketu priređenom u čast  gostiju 7. oktobra 1930. svirali su naizmenice sokolska muzika i sokolski tamburaši.  Sokolsko društvo je 5. oktobra 1930. dočekalo Kruševljane, pevačko društvo „Obilić” u Velikoj Kikindi. U ime grada i zanatlijskog zbora pozdravio ih je starešina društva Stojan Jakšić.  Na zabavi istoga društva priređenoj istog dana uveče, među tačkama svirala je sokolska muzika, a na igranci svirali su sokolski tamburaši. Na svečanoj sednici Sokolskog društva 12. oktobra 1930. povodom Koruškog dana bilo je prisutno preko 120 članova. Predavanje je održao starešina sreskog suda Paja Klinovski, zamenik starešine sokolskog društva. Na sednici su bili prisutni i predstavnici vlasti.    
Veliku Kikindu posetili su 13. oktobra 1930. ministri Kumanudi, Srškić i Demetrović. Ministre je sa ostalim građanstvom   dočekalo   i  sokolsko društvo  sa svojom muzikom. (5)    



Sokolski dom je bio izgrađen 1931. i nosio je naziv Jugoslovenski dom Kralja  Petra I Oslobodioca. U gradnji doma isticali su se  dr. Petar Bojanić, ing.Mita Trifunac, Čeda Bogojević, Mladen Đukin, Milivoj Ćirilov. Projektant doma je bio Đorđe Tabaković. Između dva rata starešine su bile : Stojan Jakšić, Vjekoslav Gonjev, Jovan Sremac,  Milivoj Ćirilov i  dr. Petar Bojanić. (6)

 Sokolsko društvo u Velikoj Kikindi priredilo je decembra 1939. sokolsko veče u okviru Petrove petoletke. Bilo je preko 150 članova društva  na priredbi. Prvo je govorio starešina društva dr. Bojanić. Pročitano je pismo čehoslovačkog poslanika u Parizu Osuskog, koje je uputio sokolima i građanima u Velikoj Kikindi, zahvaljujući na gostoprimstvu ukazanom izbeglicama iz Čehoslovačke, u martu 1939.  Član sokolskog društva Ćirilov govorio je o Nedelji sokolske štampe i o prosvetnom radu. Diletanti su prikazali komad   „Moravku” od M.Sretenovića. (7)

O položaju sokola koji su 1940. putovali kroz Banovinu Hrvatsku u članku „Piše nam jedan brat iz Velike Kikinde“ : „Pre kratko vreme putovao sam u Zagreb, pokazao sam na željezničkoj stanici, zbog identiteta, sokolsku legitimaciju, ... međutim kad je činovnica videla da je to sokolska legitimacija, bacila mi je kroz prozor, izjavljujući da to „ništa ne vredi“. Isto mi je izjavio i kondukter u vozu, a kad sam se požalio jednom višem činovniku, taj mi je izjavio, da Soko u Banovini Hrvatskoj više ne postoji i da sokolska legitimacija nema značenja. Blizu Novske prišao mi je jedan gospodin i izjavio mi, da skinem sokolsku značku, dok ne dođe „Zaštita“ i dok gore ne prođem“. (8)

Sokolsko društvo u Velikoj Kikindi proslavilo je svečano Dan Ujedinjenja 1940. Posle blagodarenja održana je svečana sednica, kojoj su prisustvovali predstavnici vlasti i veliki broj građana. Starešina  dr. Petar Bojanić istakao je sokolsku i narodnu veru u vojsku. Dr. A. Petrović  održao je predavanje o značaju Dana ujedinjenja. Sestra V. Budišin  i brat Ž. Arsić recitovali su dve Šantićeve pesme. Oko 70 novih članova položilo je sokolski zavet. Uveče je održana svečana sokolska akademija. Izvedena je scena  “Čuvajmo Jugoslaviju”. Uz pratnju pevačkog društva “Gusle” đački ženski naraštaj izveo je sastav “O more duboko” od J. Dopuđe, a muški naraštaj “Iz bratskog zagrljaja” od Bl. Strajnića. Vojska je nastupila u vežbi “Naprej” od Frane Žica. Posle programa bilo je veselje i igranka. Program akademije trebao je biti ponovljen 8. decembra 1940. za učenike svih škola. Na akademiju je trebao da dođe i načelnik Saveza Sokola Ivan Kovač. (9)

Sokolsko pozorište iz Velike Kikinde gostovalo je 16 februara 1941. po drugi put u Novom Bečeju. Pred prepunom dvoranom sokola i građana prikazana je komedija u tri čina “Zec” od Mjasnickog. Pre početka predstave pročelnik sokolskog pozorišta iz Velike Kikinde, Ljubomir Trpković naglasio je vaspitnu moć sokolskog pozorišta. Na kraju je rekao : “…Sloboda nam je draža od svega i za nju ćemo sve žrtvovati … .” Sokolsko pozorište prikazalo je 15. februara 1941. po drugi put Ćorovićevu dramu “Ajša”. Predstavi je prisustvovao veliki broj osoba sa sela koje je privuklo sokolsko pozorište. Prisustvovala su beslatno i lica koja su pohađala analfabetske tečajeve u gradu.(10)

Prvi zamenik starešine Saveza Sokola dr. Vladimir Belajčić posetio je 24 februara 1941. Veliku Kikindu i obišao Sokolski dom i sokolske radove na programu Petrove petoletke. Obišao je vežbače i članove pozorišnog odseka. Na sednici uprave društva Belajčića je pozdravio starešina  dr. Petar Bojanić. Belajčić je u svom govoru istakao sokolsko narodno-odbrambeno spremanje i teško stanje sokola na teritoriji banovine Hrvatske. Na sokolskoj večeri Sokolskog društva u Velikoj Kikindi 1 marta 1941. prisustvovao je kao gost urednik „Sokolskog Glasnika” književnik Niko Bartulović, i jedna grupa sokola iz Novog Bečeja, na čelu sa starešinom Janoševićem. Na večeri je bio prisutan veliki broj zadrugara-zemljoradnika. Niko Bartulović je govorio o značaju i ulozi sokolstva u tom trenutku, ističući da je sokolstvo srž naroda. Istakao je : „Kao što ova zemlja nesme da bude bez sokolstva, tako i sokolstvo nesme da bude bez zemljoradničkog staleža u njemu.” Bartulović je bio burno pozdravljen od svih prisutnih.  Na kraju je priređena igranka, koja je često bila prekidana pevanjem rodoljubivih pesama. U tome je prednjačio hor „Zemljoradničkih zadruga”. O radu kikindskog sokolskog društva u „Sokolskom glasniku“ istaknuto je : „Asanacija t.zv. Stevančeve bare, nekadašnjeg rugla Kikinde, i njeno pretvaranje u park, koji će biti ponos te lepe varoši, pretstavlja jedan od najznatnijih zaveta, učinjenih u okviru Petoljetke, u čitavoj Jugoslaviji. To se najbolje vidi iz činjenice, da se tu radi o čitavih 18 jutara terena, gde je mestimice trebalo nasipati do pet metara u vis, i gde su već udešena veštačka jezera, široke aleje, gajevi crnogorice, lipa, topola, vrba i ostalog stabalja.”
 Dečje sokolsko pozorište u Velikoj Kikindi dalo je 2 marta 1941. dečiju komediju u tri čina “Car Ćira” od od M. Sretenovića u preradi reditelja Radice Rotareva. Glavnu ulogu imao je Đ. Jovičin, učenik gimnazije. (11) Sokolsko pozorište iz Novog Bečeja gostovalo je 9 marta 1941. u Velikoj Kikindi i izvelo u režiji Milorada Majina, ranijeg poznatog pozorišnog umetnika, Nušićevu komediju “Svet”. Glavne uloge igrali su Milorad Majin i Nataša Nešović-Majin. U manjim ulogama igrali su Mara Savić i Milka Lalić. Prilikom odmora su na sceni govorile starešine. Dr. P. Bojanić je izrazio radost kikindskih sokola zbog gostovanja. Dr. Janošević, starešina društva iz Novog Bečeja, istakao je da ova uzajamna gostovanja znače buktinju nacionalne svesti u ovim krajevima. Oni koji ne razumeju jednog junačkog naroda, uveriće se u njegovu snagu. Tradicionalna večera sokolskog pozorišnog odseka, kojoj su prisustvovali dr. Bojanić, Ćirilov, dr. Sindik, dr. Brančić i drugi održana je 6 marta 1941. (12)
Posle Aprilskog rata 1941. sokolska društva bila su zabranjena. Mnogi su posle rata smatrali da su sokoli zauvek nestali. Savez Sokola obnovio je svoj rad 1992. Na svečanoj sokolskoj akademiji u Jugoslovenskom dramskom pozorištu 1995. upravnik JDP, Jovan Ćirilov govorio je o svojim uspomenama iz detinjstva u sokolskoj kikindskoj župi. Istakao je : “Sećam se da se u velikoj zgradi kikindske sokolane odvijala bogata aktivnost. Sve što se događalo može da stoji kao primer celokupnog sokolskog pokreta na tlu Kraljevine Jugoslavije. … U sokolani su se dešavali pozorišni događaji, teatarska amaterska delatnost samih članova, ali i gostovanja uglednih profesionalaca iz jugoslovenskih kulturnih centara (među njima … Rahela Ferari, Milan Ajvaz, bračni par Tanhofer – Ivica i Tomislav, Branka Veselinović tada Andonović, i mnogi drugi), kao i lutkarsko pozorište koje je bilo bajkovit svet za sebe. … . Kad je okupator grunuo u našu zemlju 1941. godine osvojio je i sokolanu, taj ogromni zamak detinjstva moje generacije. … Našem detinjstvu došao je kraj. Došao je kraj mnogo čemu lepom, te i sokolskom pokretu. Trebalo je pola veka da se obnovi.“ (13)

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za zdravstvenu istoriju Srbije

Napomene :

1. „Dr. Laza Kostić“, „Srpski soko“, Sremski Karlovci, 18 (31) januar 1911,br.2;
2. Dušan M. Bogunović, „Sokolska banatska Župa u Bečkereku”, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1920, br. 6, str. 295-301;
3.„Sokolski slet Banatske Župe”, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1920, br. 8/9, str. 373;
4. „Sokolski slet u Vršcu”, „Sokolski Glasnik”, u Ljubljani, 31. augusta 1927, br. 12-17, str. 193, 294;
5. „Sokolsko društvo Velika Kikinda”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1. novembar 1930, br. 27, str. 6;
6. Dušan Cvetković, „Sokoli i sokolski sletovi”, Beograd, 2007,  str. 44, 45;
7. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 22 decembar 1939, br. 51, str. 2;
8. „Piše nam jedan brat iz Velike Kikinde“, „Sokolski glasnik“, Beograd 15.mart 1940, br. 11, str.6;
9. „Sokolske jedinice u svima krajevima Jugoslavije proslavile su Prvi decembar”,  „Sokolski glasnik“, Beograd, 6 decembar 1940, br. 49, str. 5;
10. „Iz Sokolskog društva Velika Kikinda”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 28 februar 1941, br. 9, str. 5;
11. N.B. „Uzorno Sokolsko društvo”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 7 mart 1941, br. 10, str. 3,4;
12. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 14 mart 1941, br. 11, str. 4;
13.   „Reč Jovana Ćirilova, domaćina svečane sokolske akademije”, „Oko sokolovo“, Beograd, jun 1995. god, br. 2, str. 4;

Pin It
Saša Nedeljković

Saša Nedeljković, istoričar, rođen je 1962. u Beogradu. Diplomirao 1998. na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na Grupi Istorija. Naslov diplomskog rada bio je ,,Oko sokolovo 1936-1941”. Saradnik Srpskog biografskog rečnika Matice srpske. Član Prosvetnog odbora Sokolskog saveza Beograd od 2001, član Uredništva časopisa ,,Oko sokolovo” i Sokolske biblioteke. Učestvovao 2002. kao član Organizacionog odbora u pripremi izložbe “Svi naši jubileji telesnog vežbanja-sporta 1857-2002 g”. Od 2005. izvršni urednik projekta digitalne kolekcije “Sokolska knjižnica” na Internetu (Projekt Rastko, Global Cultural Network) www.rastko.org.rs Član društva ,,Sveti Sava”, Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije i Udruženja za negovanje vazduhoplovnih tradicija. Učestvovao…

2015-07-23
četvrtak, 23 jul 2015 00:00

Ostavi komentar

Podrži i ti naš rad u stvaranju besplatnog sporta u Srbiji. Klikni na dugme Like Page

X Zatvori