SOKOLI U VAZDUHOPLOVSTVU

(1 Glas)
SOKOLI U VAZDUHOPLOVSTVU

Savez Sokola je u međuratnom periodu sarađivao sa Aero-klubom “Naša Krila”. Sokolsko društvo je 12. juna 1932. priređivalo Javni čas u Buljkesu, srez Bačko–Palanački, na koji su pozvali i Aero–Klub. Piloti Aero–Kluba Boža Pibernik i Bata Brunsvik su sa avionom Fizir–Valter učestvovali na Javnoj vežbi (1)  Na jednomesečni tečaj Aero Kluba Sokolska župa Sarajevo uputila je 1938.  5 sokola-tečajaca. Tečajci su položili ispite “A” i “B” a preostalo im je da polože ispit “C” da bi mogli pohađati pilotski tečaj. . Župa je pripremala organizovanje jedriličarskog tečaja za članove svoje župe. Pokrenula je akciju za nabavku sopstvenih jedrilica. Nabavila je 100 brošura “Plavi sport” i uputila svim društvima na čitanje. Župa Sarajevo je među svojim jedinicama raspisala konkurs za najbolji rad o vazdušnom jedriličarstvu, na osnovu studije “Plavi sport”. Nagrade su bile 1. besplatno jednomesečno letovanje u sokolskoj koloniji; 2 i 3 besplatan prijem na kurs za vazdušno jedrenje. U članku u  „Sokolskom glasniku“ ističe se nada da će, ako bog da do stupanja na presto kralja Petra II 1941, biti veliki broj sokola-pilota sposobnih za odbranu zemlje.(2) Po ugledu na susedne zemlje Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije uveo je jedriličarstvo (bezmotorno) u svoj sistem telesnog vaspitanja. Načelništvo Saveza SKJ. osnovalo je pri svom stručnom odboru sekciju za jedriličarstvo. Na čelu sekcije bio je Selimir Radovanović. Župe su osnovale jedriličarske odseke. Sokolska župa Beograd uvela je 1939. jedriličarski odsek (3).

Sokolska društva su osnivala svoje jedriličarske sekcije (Beograd-Matica, Beograd I, Beograd III). Sokolski tečaj za padobranstvo Župe Beograd od 26. juna do 26. avgusta 1940. okupio je 250 naraštajaca. Tečaj je pripremio Stručni odbor župe, a vodio zamenik načelnika župe Milan Roksandić. Predavanja su održavana u vežbaonici Saveza Sokola na Terazijama, uveče svakog dana, od 19 do 21 čas, a praktična obuka je vršena na padobranskom tornju na Starom Sajmištu (Novi Beograd). Uvežbavalo se skakanje sa padobranom (4). Kompanija Škoda podigla je za Aeroklub 1938. padobranski toranj visok 74 metra. Padobranski toranj bio je najviši u svetu u to vreme. Platforme za skakanje nalazile su se na visinama od 40 i 60 metara (5).



 U Beogradu je održano zasedanje plenuma Savezne uprave u svečanoj dvorani Saveza Sokola 9 juna 1940.  Posle sednice Savezne uprave, pošli su svi učesnici sednice na beogradski aerodrom, gde su im, zahvaljujući Aero-klubu, prikazane vežbe spuštanja padobranaca iz aviona. Na aerodromu je bila prisutna i jedna grupa iz četničke organizacije, pa su svi pratili spuštanje naših padobranaca. Nakon toga su pošli do padobranske kule, na sajmištu, gde su im pokazane vežbe u spuštanju padobranom. Tom prilikom se spuštalo i više članova Savezne uprave, sa saveznim načelnikom Ivanom Kovačem na čelu.  Posle su pošli u prostorije Aero-kluba u Beogradu gde su bili dočekani od predsednika ing. T. Sondermajera i ostalih članova uprave Aero-kluba. Sondermajer je u svom govoru istakao važnost avijacije  za odbranu zemlje i pozvao da porade na tome da se što veći broj sokola prijavi u avijaciju. Kapetan Dolanjski, stari sokolski radnik, održao je predavanje o padobrancima, a poručnik Vuković predavanje o odbrani od padobranaca. Dr. Belajčić je zahvalio predsedništvu Aero-kluba i predavačima, na ukazanoj pažnji, i obećao da će sokoli razviti što življu propagandu u svojim redovima za jačanje avijacije. (6)  U članku „Sokolstvo za čuvanje našeg neba“ štampanom u „Sokolskom glasniku“ od 12 aprila 1940. navodi se: „Savez Sokola K. J. je uputio okružnicu svima sokolskim župama, društvima i četama, u kojoj ih, u vezi sa proglasom Kraljevskog Aero–kluba „Naša krila“, poziva da se sva omladina odazove na ovaj apel za najplemenitiju službu svom Kralju i otadžbini. Neka uprave upute omladinu, koja želi da se svrsta među čuvare našeg neba, kako da izvrši prijavu za školu. „Očekujemo da će naše jedinice shvatiti važnost ovog apela i sve preduzeti da se sokolstvo dostojno oduži i ovoj dužnosti!“ (7). Prikazivanjem filmova o vazduhoplovstvu u sokolskim domovima, sokoli su se trudili da zainteresuju omladinu za jedriličarske škole Aerokluba. Aero klub “Naša Krila” ustupao je svoje filmove o vazduhoplovstvu sokolskim društvima. Sokolska društva u Beogradu dobijala su filmove u palati Aero-kluba u Uzun Mirkovoj ulici. U sokolskom društvu Beograd III održano je predavanje sa filmom o jedriličarstvu u kome je prisustvovalo oko 120 slušalaca (8). Svi prijavljeni članovi sokola upućivani su preko leta u jedriličarske škole Aero-kluba. (9).
Sokoli su u saradnji sa ostalim nacionalnim društvima  težili da se što više njihovih članova  dobije vojnu obuku.  Zahvaljujući Aero-klubu 30 mladića, od kojih 22 člana sokola, učilo je u pilotskoj školi u Novom Sadu. Komandir škole bio je  kapetan Marko Nikolačić. Na kursu je bilo pilota iz svih krajeva zemlje. Profesije su im bile različite ali su svi bili  “jedna duša – jedna guša”.  Borivoje  Čotrić pisao je u „Sokolskom glasniku“ o sokolima u pilotskoj školi. Može se reći da je to bila sokolska eskadrila. (10)

Piloti Miha Klavora, Sava Poljanec i Mato Dukovac bili su pre Aprilskog rata članovi zemunskog sokolskog društva. U Aprilskom ratu i kasnije piloti, članovi sokola borili su se protiv neprijatelja. Pilot Miha Klavora poginuo je u borbi sa nemačkim lovcima iznad Beograda. Sava Poljanec oborio je dva meseršmita, a kasnije je ratovao kao partizan u Sloveniji. Posle rata živeo je u Beogradu. Vežbač Mato Dukovac kao pilot NDH prebegao je Sovjetima i sa njima ušao u Beograd 1944. (11). Pilot Evgenije Radanov, član sokola, završio je Vazduhoplovnu izviđačku školu u Novom Sadu (izviđač navigator). Vazduhoplovnu pilotsku školu u Pančevu upisao je 1. septembra 1939. U Aprilskom ratu bio je ađutant i pilot u 64. vazduhoplovnoj grupi na pomoćnom aerodromu Obilić kod Prištine. Uspeo je da izbegne zarobljavanje i za vreme okupacije živeo je u svom rodnom gradu Pančevu. Posle oslobođenja Pančeva postavljen je od strane svojih bivših drugova iz Sokola, tada partizana, za komandanta pančevačkog aerodroma.  (12)
Savez Sokola je u međuratnom periodu sarađivao sa Aero-klubom “Naša Krila”. Po ugledu na susedne zemlje Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije uveo je jedrilice u svoj sistem telesnog vaspitanja. Načelništvo Saveza SKJ. osnovalo je pri svom stručnom odboru sekciju za jedriličarstvo. Napori sokola bili su usmereni da se što više omladine u sokolskim redovima prijavi u jedriličarske škole Aero-kluba.  Nadali su se da će do 1941. kada je kralj Petar II stupao na presto, biti veliki broj sokola-pilota sposobnih za odbranu zemlje.
                                                                                                         
Saša Nedeljković                                                                                
član  Naučnog društva  za  istoriju  zdravstvene  kulture  Srbije

Napomene  :

1.     „Sokolski javni čas u Buljkesu“, „Naša Krila“, Beograd 16. VI. 1932, br. 98, rubrika „Iz pokreta Aero–Kluba“, str. 3;
2.    „Vazdušno jedriličarstvo u Sokolstvu Sokolstvo na odbrani zemlje”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 25 oktobar 1938, br. 39, str. 2;
3.    „Godišnji izveštaj za XX redovnu godišnju skupštinu 7. aprila 1940“, „Oko sokolovo“, Beograd, br. 4,  str. 15;
4.    „Sokolski život“, „Oko sokolovo“, Beograd, 1940. br. 7;
5.    Dušan Babac, „Specijalne jedinice jugoslovenske vojske u Aprilskom ratu“, Beograd, 2006, str. 25;
6.    „Na sednici plenuma uprave Saveza sokola K.J. doneti važni zaključci za sokolski rad”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 14 juni 1940, br. 24, str. 3, 4;
7.     „Sokolstvo za čuvanje našeg neba !“, „Sokolski glasnik”, Beograd, 12. april 1940, br. 15, str. 6;
8.    „Godišnji izveštaj za XX redovnu godišnju skupštinu 7 aprila 1940“,Oko sokolovo,  Beograd, 1 april 1940, br. 4, God. IV,  str. 24;
9.    „Jedriličarska škola“,”Oko sokolovo”, Beograd, 1940, br. 7, str. 118;
10.    Borivoje V. Čotrić, „Sokoli u pilotskoj školi”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 14 juni 1940, br. 24, str. 5;
11.    Branko Najhold, „Hronika zemunskog sporta“,Beograd, 1989, str. 41;
12.     Evgenij Radanov, „Uspomene jednog letača“,Beograd 1995, str. 19, 44;

Pin It
Saša Nedeljković

Saša Nedeljković, istoričar, rođen je 1962. u Beogradu. Diplomirao 1998. na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na Grupi Istorija. Naslov diplomskog rada bio je ,,Oko sokolovo 1936-1941”. Saradnik Srpskog biografskog rečnika Matice srpske. Član Prosvetnog odbora Sokolskog saveza Beograd od 2001, član Uredništva časopisa ,,Oko sokolovo” i Sokolske biblioteke. Učestvovao 2002. kao član Organizacionog odbora u pripremi izložbe “Svi naši jubileji telesnog vežbanja-sporta 1857-2002 g”. Od 2005. izvršni urednik projekta digitalne kolekcije “Sokolska knjižnica” na Internetu (Projekt Rastko, Global Cultural Network) www.rastko.org.rs Član društva ,,Sveti Sava”, Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije i Udruženja za negovanje vazduhoplovnih tradicija. Učestvovao…

2015-07-22
sreda, 22 jul 2015 00:00

Ostavi komentar

Podrži i ti naš rad u stvaranju besplatnog sporta u Srbiji. Klikni na dugme Like Page

X Zatvori