Back BesplatanSport.com

Sokolsko obeležavanje Kosovske bitke

(0 glasova)
Sokolsko obeležavanje Kosovske bitke

Inicijativom oficira 22. pešadijskog puka počelo je podizanje spomenika palim junacima na Kosovu.  Zbog nedostatka novca, ideju je prihvatio Odbor. Spomenik je dovršen i  1924. osvećen na Vidovdan. Prvo je održan pomen palim borcima na Kosovu 1389. Zatim je osvećen spomenik, čije je osvećenje propraćeno pucanjem topova. Osvećenju je prisustvovao župan Aca Savić, u ime vlade, a u ime ministra vojske  komandant  Kosovske divizije  đeneral Obradović. Bilo je prisutno mnoštvo naroda iz okoline. Prisustvovalo je 30 učenica iz Podgorača iz Slavonije. Jedna učenica  pozdravila je generala i istakla kako naše jedinstvo niko neće moći da razjedini  i da će sa Kosova poneti pozdrav  lepoj  Slavoniji. (1)
Od 5 do 9 septembra 1928. održan je u Skoplju VI pokrajinski slet Jugoslovenskog Sokolskog Saveza. Sletu je prisustvovalo mnoštvo članova  JSS, čehoslovački sokoli, delegati Lužičkih Srba, poljskog i ruskog sokolstva. (2) Tom prilikom izvršen je pohod Sokolstva  na  Kosovo polje 7 septembra 1928, gde je izvršena zakletva Sokolstva i pročitana deklaracija  Sokolstva u kojoj se isticalo : „ ... Svih tih dugih, teških, burnih pet stoleća teče u istoriji našeg naroda jasna i moćna besprekidna struja idealizma i požrtvovanosti, koji su nam dali Mladu Bosnu, koji su nam rodili silne junake i doprinosili ogromne žrtve, koji su proživeli tragediju  Albanskih Gora, koji su pre deset godina prodrli i slomili solunski front ...”. Sve te sokolske svečanosti i priredbe pratilo je stanovništvo u velikom broju. (3)



Predlog o organizovanju proslave 550-godišnjice Kosovske bitke 1939. dali su sokoli iz župa Skoplje i Cetinje. Proslava bi ostala samo sokolska, da nije, u poslednji čas, Udruženje Kosovaca u Beogradu stvorilo plan o proslavi na široj osnovi, i time omogućili i širim slojevima naroda da učestvuju. Stizali su predstavnici i članovi četnika, dobrovoljaca, Narodne odbrane, Kola Srpskih Sestara, ... . U najvećem broju stizali su sokoli, u sokolskim odorama iz varoških društava i u narodnim nošnjama iz seoskih četa. Sokoli iz župe Skoplje, u velikoj povorci sa muzikama, došli su s  voza u stanici Kosovo Polje, dok su iz župe Cetinje stigli peške sa juga. Iz Crne Gore došlo je 2.000 članova svih kategorija, sa deset društvenih zastava a iz skopske župe oko 3.000 članova. Pridružili su im se sokoli iz ostalih župa. Iz župe Beograd bilo je oko 60 sokola. Mnogobrojna izaslanstva stigla su iz župa Split, Novi Sad, Petrovgrad, Tuzla, Kranj, Maribor, Kragujevac, Ljubljana, Zagreb, Niš, Sarajevo, itd.
 Svečanost je počela liturgijom u Gračanici, na kojoj je činodejstvovao patrijarh Gavrilo. Proslava je održana pred spomenikom. Pošto su predstavnici vlasti i udruženja stigli na Gazi Mestan, dotrčale su sokolske štafete, lučonoše, iz skopske i cetinjske župe, koji su doneli plamen iz Gračanice i Samodreže. Plamen su predali starešinama župa Branovačkom i Miloševiću, a ovi su ga predali izaslaniku Saveza Sokola Smiljaniću, da ga uruči patrijarhu. Patrijarh Gavrilo je na tom plamenu upalio voštanicu, ističući značaj kosovske vatre za srpski narod. Na proslavi su govorili predstavnici crkve, vlade i vojske, Udruženja Kosovaca, sreza vučitrnskog i Saveza Sokola. Svi govornici isticali su značaj Kosovske bitke za razvijanje nacionalne svesti u narodu i odali poštu palim herojima. Posle govora izveden je defile vojske i sokola. Učestvovali su sokoli iz svih župa, sa starešinstvom Saveza na čelu, i sa svim sokolskim zastavama, i tri  sokolske muzike. U defileu su učestvovali i četnici, Narodna odbrana, ratnici, itd. Kad su završene glavne svečanosti, članovi sokolskih četa iz župe Skoplje, pod vođstvom Mirka Jovanovića, prikazali su narodu južno-srbijanske narodne igre, Rusalije itd. U blizini Muratovog turbeta održana je slava pešadijskog puka „Miloš Obilić”. Priređen je svečani banket, trke, vatromet, bakljada ... .  Uveče je Sokolsko društvo Priština priredilo svečanu sokolsku akademiju. Na Kosovu Polju narod se zadržao duboko u noć oko muzika, narodnih kola, vašarskih šatora i u razgledanju istoriskih mesta i spomenika. Uveče je u Kosovskoj Mitrovici održana bakljada sa vatrometom i sokolskom akademijom. (4) U nezavršenom dugometražnom filmu „Kosovski boj” Mihajlo A. Popović (Kosta Novaković film) snimio je dolazak sokolske štafete koja je nosila plamen upaljen za vreme jutarnje liturgije u manastiru Gračanici, da bi se njime zapalile sveće na Gazimestanu i defile sokola u paradi viteških organizacija. (5)
Sokoli su učestvovali u obeležavanjima događaja značajnih za srpski narod, od kojih je najznačajniji bilo obeležavanje 550-godišnjice Kosovske bitke 1939.
                                                                                          
Saša Nedeljković                                                                               
član  Naučnog društva  za  istoriju  zdravstvene  kulture  Srbije
 
 Napomene  :
1.    „Spomenik na Gazi Mestanu”, “Srpsko Kosovo”, Skoplje, 1 avgusta 1924, br. 14 i 15, str. 13;
2.    „Jugoslovenski sokolski kalendar 1930”, u Ljubljani 1929, str. 80;
3.    „Deklaracija Jugoslovenskog Sokolstva na Kosovu Polju 7 septembra 1928”,„Sokolski glasnik“, Ljubljana, 15 septembra 1928, br. 18, str. 1;
4.    „Sokolske svečanosti u Jugoslaviji”,  „Sokolski glasnik“, Beograd, 16 juna 1939, br. 24, str. 4; D.M. „Proslava 550-godišnjice Kosovske bitke”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 9 oktobar 1939, br. 7 i 8, str. 105; „Svečanosti na Kosovu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 30 juna 1939. br. 26, str. 1,2;
5.    Dejan Kosanović, „Filmska snimanja na Kosovu do 1945 godine“,  Novi Filmograf, Beograd, br. 5/6, god.3/4, 2009/2009, str. 61;

Pin It
Saša Nedeljković

Saša Nedeljković, istoričar, rođen je 1962. u Beogradu. Diplomirao 1998. na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na Grupi Istorija. Naslov diplomskog rada bio je ,,Oko sokolovo 1936-1941”. Saradnik Srpskog biografskog rečnika Matice srpske. Član Prosvetnog odbora Sokolskog saveza Beograd od 2001, član Uredništva časopisa ,,Oko sokolovo” i Sokolske biblioteke. Učestvovao 2002. kao član Organizacionog odbora u pripremi izložbe “Svi naši jubileji telesnog vežbanja-sporta 1857-2002 g”. Od 2005. izvršni urednik projekta digitalne kolekcije “Sokolska knjižnica” na Internetu (Projekt Rastko, Global Cultural Network) www.rastko.org.rs Član društva ,,Sveti Sava”, Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije i Udruženja za negovanje vazduhoplovnih tradicija. Učestvovao…

2015-02-18
sreda, 18 februar 2015 00:00

Ostavi komentar

Podrži i ti naš rad u stvaranju besplatnog sporta u Srbiji. Klikni na dugme Like Page

X Zatvori