Back Baza znanja Zdravlje Svrsishodnost i metodologija sistematskog pregleda u sportskoj medicini

Svrsishodnost i metodologija sistematskog pregleda u sportskoj medicini

Svrsishodnost i metodologija sistematskog pregleda u sportskoj medicini

Stručni rad

Zoran Đurđev1,  Miroslava Mileusnić2, Mica Bujošević1

1 Dispanzer medicine sporta, Dom zdravlja Pančevo
2 Opšta bolnica Pančevo

SVRSISHODNOST I METODOLOGIJA SISTEMATSKOG PREGLEDA U SPORTSKOJ MEDICINI

1. UVOD

Najkraća i najjednostavnija definicija sportske medicine je da je to multidisciplinarna grana medicine čiji je cilj očuvanje zdravlja učesnika u sportu i fizičkim aktivnostima  prvenstveno  kroz  prevenciju,  a  zatim  i kroz terapiju i rehabilitaciju povreda kao i unapređenje psihofizičkih sposobnosti neophodnih za ostvarenje dobrih  takmičarskih rezultata. Sem medicinskog to je bitno i u socio-ekonomskom pogledu jer sportske povrede učestvuju u ukupnom broju povređivanja sa 10 - 15%, a najzastupljenije su i najteže u dobu pune takmičarske zrelosti, a to je između 20. i 30. godine života te u više od polovine slučajeva povlače za sobom i privremenu radnu nesposobnost a retko i trajnu.
Periodični sistematski pregledi su najmoćnije oružje u prevenciji i ranoj detekciji povreda i oboljenja izazvanih sportskom aktivnošću. Razvojem i omasovljavanjem sporta učestalost i ozbiljnost zdravstvenih problema u znatnom je porastu. Zato vodeće stručne asocijacije medicine sporta nastoje da osmisle što racionalnije modele pregleda koji bi bili efikasni u proceni zdravlja, a istovremeno ekonomični po pitanju materijalnih troškova i utroška vremena.

2. DISKUSIJA

Kao sekretar Sekcije sportske medicine Društva lekara Vojvodine i borac za mesto i ulogu struke, osećam profesionalnu i moralnu odgovornost da se osvrnem na problem zdravstvene zaštite u sportu jer na žalost, trenutno važeća zakonska regulativa ne reguliše u potpunosti problematiku zdravstvene zaštite sportista, odnosno svih učesnika u fizičkim aktivnostima, te je u ovom predavanju poseban akcenat  stavljen na svrsishodnost sportskomedicinskog sistematskog pregleda. Zahvaljujući nedorečenosti Zakona o sportu, sportiste i pored 102 specijaliste u Srbiji, pregledaju i daju im saglasnost za bavljenje sportom i lekari koji nisu stručno osposobljeni, van stručne metodologije sportskomedicinskog pregleda, a čest je slučaj da se takmičarske knjižice overavaju i bez  izvršenog pregleda. Problem je još više produbljem skidanjem sportske medicine sa fonda zdravstvenog osiguranja 2005. godine i prevođenjem na sistem samofinansiranja čime je dat alibi za rešavanje problema po sistemu „ko se kako snađe”. Dakle uloga medicine u sportu je, u većini slučajeva, svedena na puko potpisivanje takmičarskih knjižica. Naučne kategorije kao što su fiziologija sporta, higijena ishrane sportista i druge, su na taj način još udaljenije od primene u praksi, odnosno u svrhu poboljšanja psiho-fizičkih sposobnosti sportista pa samim tim i poboljšanja sportskih rezultata. Proizvod ovakvog načina rada je i sve veći broj akcidenata na sportskim terenima i borilištima u svim starosnim kategorijama učesnika u sportu, od dece do rekreativaca. Stoga se specijalisti sportske medicine i sportski radnici svesni ovog problema nadaju da će što pre biti izglasan novi Zakon o sportu koji u svom predlogu, u članu 16, konačno tačno formuliše mesto i ulogu sportske medicine.
Greška je nedostatak tegoba proglasiti zdravljem. Fizička aktivnost i sportski rezultat su podložni nizu endogenih i egzogenih faktora koji značajno mogu uticati na zdravlje, kako trenutno tako i dugoročno. Iako ne može da se napravi idealan model pregleda, svrsishodan i dobro uradjen sportskomedicinski pregled je onaj koji je urađen uz što bolju simulaciju napora za zadatu fizičku aktivnost. Tako simulaciju opterećenja treba prilagoditi starosnom dobu, fizičkoj konstituciji, polu i sportskoj grani tj. disciplini ispitanika. Na taj način se stvara mogućnost ispoljavanja potencijalnih tegoba u laboratorijskim uslovima. Ukoliko se otkrije neki nedostatak zdravlja, zadatak sportske medicine je ne samo da zabrani dalje bavljenje (ukoliko je to neophodno) već i da uputi ispitanika na fizičku aktivnost koja je u saglasju sa njegovim zdravstvenim stanjem.

Metodologiju sportskomedicinskog pregleda su donele i usvojile vodeće relevantne međunarodne asocijacije iz ove oblasti. Ona obuhvata:


1.  anamnezu,
2.  fizikalni pregled,
3.  antropometriju,
4.  funkcionalna testiranja,
5.  laboratorijske analize,
6.  zaključak sa procenom sposobnosti.

Anamneza je jedan od najznačajnijih delova pregleda. Ona sadrži podatke o identitetu sportiste, vrsti i disciplini sporta kojom se bavi, dinamici i vrsti treninga kao i podatke o ranijim oboljenjima i povredama. Dobro uzeta anamneza otkriva 60-75% mogućih problema kod sportiste. Ona uz ostale komponente pregleda može otkriti različite faktore koji utiču na radnu sposobnost kao i faktore rizika za nastajanje potencijalnih poremećaja zdravlja kao posledica bavljenja određenom fizičkom aktivnošću.

Fizikalni pregled prikuplja niz podataka o trenutnom stanju i funkciji organa i sistema. Na ovaj način se detektuju znaci oboljenja i deformiteta. Da bi se dobio celokupan uvid radi se po sistemima i obuhvata pregled glave i vrata, pregled grudnog koša i pluća, pregled srca i krvnih sudova (EKG u miru, pri opterećenju i posle opterećenja), pregled abdomena, pregled urogenitalnog sistema, pregled mišićno-skeletnog sistema, pregled kože, neurološki i psihijatrijski pregled. U slučaju potrebe, radi procene trenutnog stanja, traži se konsultacija ostalih specijalističkih grana (npr. ORL pregled kod ronioca, očni pregled kod strelaca...).
Antropometrija je grana medicine koja se bavi merenjem morfoloških i funkcionalnih parametara. Mnoga epidemiološka istraživanja ukazuju na povezanost određenih antropometrijskih karakteristika sa rizikom nastanka i razvoja nekih kardiovaskularnih i metaboličkih oboljenja. U okviru antropometrije radi se merenje visine i telesne  mase,  određivanje  visinsko-težinskog  odnosa  (BMI  –  body  mass  index), procena uhranjenosti i idealne telesne težine, određivanje sastava tela sa  distribucijom telesne masti, procena predviđenog rasta... Sve mere i izvedene vrednosti se upoređuju sa već utvrđenim, opšte prihvaćenim, standardima razvrstanim po starosnoj  dobi, polu, vrsti sporta i disciplini.  Odskakanje  od standarda iziskuje  niz predloga i preporuka u smislu poboljšanja zdravstvenog statusa takmičara kao i poboljšanja takmičarskih rezultata.
Funkcionalna testiranja imaju za cilj procenu trenutne funkcionalne, tj. radne sposobnosti. Od izuzetnog su značaja u proceni sposobnosti za bavljenje određenim  sportom, u proceni nakom dužeg perioda mirovanja nakon povreda kao i u proceni fizičkih sposobnosti u toku samog trenažnog odnosno takmičarskog ciklusa. Treningom se rezultati dobijeni funkcionalnim testiranjem mogu poboljšati. Od testova se rade osnovni motorički  testovi  (dinamometrija  i  merenje  fleksibilnosti trupa),  funkcionalna  ispitivanja respiratornog sistema (spirometrija kroz čitav niz dobijenih i izvedenih vrednosti plućnih volumena) kao i procena anaerobnog praga (merenje nivoa laktata u krvi) i aerobne sposobnosti (direktnim ili indirektnim merenjem maksimalne potrošnje kiseonika Astrandoviim testom opterećenja na bicikl er- gometru ili pokretnoj traci, Balke VO2max Test, Conconi test, VO2 max Step Test, Wingate test, Cooper test...).
Laboratorijske analize  mogu ukazati na zdravstveno stanje i na procenu funkcionalne  sposobnosti. Kroz proveru laboratorijskih vrednosti možemo dobiti uvid u funkcionalnu adaptaciju na vežbe odnosno trening. To ukazuje da, pored primarnog zdravstvenog aspekta, laboratorijska merenja treba da pomognu i u planiranju treninga u svrhu uspostavljanja optimalne sportske forme. Minimum analiza koje treba uraditi za svaki pregled je krvna slika (sa osvrtom na status gvožđa), sedimentacija, nivo glukoze u krvi i pregled urina, a opciono lipidni status (trigliceridi, ukupan holesterol, HDL holesterol, LDL holesterol), bilirubin (ukupan, direktni, indirektni), urea, kreatinin, transaminaze, enzimi, elektroliti  i čitav niz ostalih analiza koje mogu ukazati na trenutno zdravstveno stanje i na stanje funkcionalnih sposobnosti.
Zaključak i procena sposobnosti se izvode na osnovu svih ranije navedenih komponenti sistematskog pregleda te odražavaju trenutno zdravstveno stanje i stanje funkcionalnih sposobnosti ispitanika. Ljudski organizam je mašina kod koje jedan kvar vodi u drugi. Svrha pregleda je u proceni radne sposobnosti sa kvarom ili dok se kvar ne popravi što nameće zaključak da zadatak sportske medicine nije da zabrani bavljenje sportom osobama sa nekim poremećajem zdravlja već, kada god je to moguće, i da ih uputi na granu ili disciplinu koja je u saglasju sa njihovim stanjem.

3. ZAKLJUČAK

U medicinskoj terminologiji se ne pominju pojmovi kao što su „uvek“, „nikad“ i „sto posto“ što će reći da nema pregleda koji garantuje apsolutnu sigurnost sportisti pogotovo danas kada su zahtevi savremenog sporta svakim danom sve veći i veći. Svedoci smo „evolutivnih” pomaka ljudske vrste što se vidi i u pomeranju rezultata u takmičarskom sportu. Seniorske svetske rekorde od pre trideset godina sada obaraju juniori i to na treninzima. Sport je postao biznis, a biznis ne trpi greške. Profesionalizacijom se u sport ulažu velike količine novca, pa se očekuju i veliki rezultati što iziskuje angažovanje maksimalnih psihofizičkih sposobnosti sportiste. Više nije važno samo učestvovati, već je važno i pobediti. U celu priču se uključuje i priča o dopingu što dodatno otežava zadatak očuvanja zdravlja. Zbog svega toga, dobro obavljen sistematski pregled pre samog početka bavljenja određenim sportom kao i periodični sistematski pregledi tokom celog trenažnog veka sportiste, obavljeni po tačno utvrđenoj metodologiji i rukovođeni doktrinarnim stavovima u sportskoj medicini, mogu u mnogome pomoći građenju dobrih sportskih rezultata uz smanjenje mogućnosti zdravstvenih akcidenata na sportskim borilištima.

LITERATURA

1.   Lyle Micheli i saradnici (2001) F.I.M.S. Priručnik za klupske lekare
2.   Medved, R (1980). Sportska medicina. Udžbenici sveučilišta u Zagrebu. Jugoslavenska medicinska naklada
3.   Ugarković, D. (2001) Osnovi sportske medicine. Beograd: Viša košarkaška škola
4.   Malacko, J., Doder, D. (2008). Tehnologija sportskog treninga i oporavka. Novi Sad: Pokrajinski zavod za sport

 

Časopis "Aktuelno u praksi", Pokrajinski zavod za sport

 

FacebookTwitterDiggStumbleuponRedditPinterest
Pin It

Ostavi komentar

Svrsishodnost i metodologija sistematskog pregleda u sportskoj medicini Review Avg. Rating: 0 1 Reviews 1 Pregleda