Back Baza znanja Sport Budućnost sporta

Budućnost sporta

Budućnost sporta

Osim tradicionalnih sportova koji će svakako preživeti i XXI vek uz neophodne modernizacije, u prvi plan će izbiti nove adrenalin-discipline za čije će praktikovanje i gledanje biti potrebne pilule za umirenje. Ako je verovati analitičarima “USA Today”, finale NBA lige, recimo, 2028. godine igraće se u dvorani koja ima samo 4000 mesta i čije tribine neće biti pune. U barovima širom Amerike, na najmodernijim video-bimovima koji će imati karakteristike o kojima još ne razmišljaju ni oni koji bi trebalo da ih izmisle, uz pivo i hamburger navijači će pratiti nadmetanje finalista.

Velika većina Amerikanaca ostaće kod kuće da u papučama, na jednom od brojnih kanala koji 24 sata emituju sport (isto kao bilo koji drugi sport ili vremensku prognozu, pecanje ili baštovanstvo) odgledaju događaje koji na kraju ovog odlazećeg XX veka ne bi propustili kada bi im neko ponudio da ga vide uživo.

Grupa stručnjaka koja je radila analizu svoju neobičnu prognozu zasniva na obrnutom procesu od onoga koji se odvijao u XX veku: umesto megolomanije u svakom pogledu, tendencija će biti stvaranje minicentara svake vrste koji će zadovoljavati potrebe čoveka bez velikog kretanja.
Predviđa se da već u drugoj deceniji XXI veka nekih 25 odsto zaposlenih Amerikanaca uopšte neće ići na posao, radiće kod kuće, preko interneta i ostalih tehničkih pomagala. Odlazak na sportski događaj, što je danas još za veliku većinu Amerikanaca porodični događaj, postaće luksuz, ne zbog troškova već zbog vremena koje će biti dragocenije nego danas. Saobraćaj će biti haotičniji, problem parkinga još veći, udobnost kućnog ambijenta i šarolika TV ponuda biće veliki adut da se ostane kod kuće. Istovremeno, američki profesionalni sport sve više će se pretvarati u beskrajne TV sapunice u kojoj svake večeri isti akteri govore i rade isto menjajući samo scenario...

Komercijalizacija sporta biće potpuna, iza svakog koša, gola ili poena slediće reklame, a ako je verovati viziji ili, bolje reći, želji Marka Mek Kormika, oca modernog sportskog marketinga, najveće sportske zvezde takmičiće se na Olimpijskim igrama za Herc, Avis, IBM ili bilo koju drugu svetsku firmu umesto za svoju državu ili naciju...

Naravno, TV programi će biti po sistemu pay per view – kupi pa gledaj. Taj sistem odavno već postoji i stalno se usavršava. Poslednji izum stiže iz Holandije. Firma “Filips” uspela je da “izoluje” loptu. Sve možete da vidite: i igrače kako trče, i sudiju koji presuđuje, i publiku koja zviždi ili se raduje, sve osim... lopte. Da biste je videli, morate da platite. Sistem se vrlo adekvatno zove Pay per ball (plati za loptu).

Sa današnje tačke gledišta ova prilično neobična vizija budućnosti vrhunskog sporta ne izgleda mnogo verovatno, ali ko je verovao Žilu Vernu kada je predviđao čudesa koja će čovek izmisliti?

GDE SU GRANICE?: Posle ove globalne futurističke prognoze ostaje da pogledamo malo konkretnija predviđanja. Od pojedinačnih sportova, kao i uvek, merilo će biti atletika i plivanje kao egzaktne discipline u kojima je najlakše meriti ljudska dostignuća i pomeranje granica. Već danas u pripremama vrhunskih sportista gotovo važniji od sportskog trenera postaju lekari-specijalisti i čitave ekipe naučnika koje rade na poboljšanju fizičkih mogućnosti sportista. Predviđa se da će poboljšanje ishrane omogućiti dalje usavršavanje mišićnih vlakana što će doprineti boljoj i izdržljivijoj muskulaturi, a ona će, naravno, omogućiti bolje rezultate.
Biohemija će imati još značajniju ulogu, a upotreba sredstava poput kreatina biće nešto normalno i neizostavno ako se žele vrhunski rezultati.

Ono što naučnici ne mogu da predvide jeste to u kom pravcu će evoluirati organizmi rasa i nacija koje je priroda obdarila neobičnim spsobnostima. Ni u jednoj analazi pre samo 50 godina nije bila predviđena pojava trkača-dugoprugaša iz Kenije ili srednjeprugaša iz Maroka, a danas ih je gotovo nemoguće pobediti. Genetičari tvrde da, u genetskom smislu, nema razlike među rasama i da niko apriori nije predodređen da trči brže, skače više i dalje. Uslovi života, ishrana, način života i, naravno, tehnologija kao nadgradnja utiču na kasnije stvaranje razlika. Ko može garantovati da za 30 ili 50 godina neki narod sa Anda, Kavkaza, iz sibirskih stepa ili saharske pustinje neće biti brži i izdržljiviji od Kenijaca ili Marokanaca?

Pre 20 godina na listi prvih 100 tenisera sveta bio je 41 Amerikanac, sada ih je upola manje, i to ne zato što se u SAD manje igra tenis, već zato što su drugi napredovali. Stvar je logična, kada se dostignu plafoni, prostor za napredovanje je minimalan ili nikakav, onaj koji počinje od nule ima sve izglede da jednog dana dostigne nivo “nedostižnih”.

NOVI SPORTOVI: Uporedo sa naučnim dostignućima na ljudskom planu nova tehnološka otkrića takođe će doprineti novim rekordima i pomeranju granica. Sportski kostimi svakim danom sve manje liče na običnu sportsku opremu a sve više na odela koja koriste astronauti, sprinterice su svakim danom sve lakše, bicikli brži i takođe lakši, motke savitljivije, materijali otporniji... Amerikanci su od 1992. u svom centru za Olimpijske pripreme u Colorado Springsu potrošili destine miliona dolara na razvoj tehnologije u funkciji sporta. Ta tendencija će se svakako nastaviti u XXI veku, ali klasični, tradicionalni sportovi neće biti dovoljni da zadovolje potrebe gledalaca, bilo direktno prisutnih, bilo posredstvom TV-a.

Predviđa se da će u dogledno vreme u olimpijsku porodicu ući hokej na rolerima, mountain cycling (brdska vožnja bicikla), basket na klizaljkama, surfing, skvoš, bouling, karate...
Još jedna tendencija biće “feminizacija” Olimpijskih igara, predviđa se da će 2020. polovina učesnika biti žene, dok ih je u Atlanti 1996. bilo 35 odsto. Preti opasnost da televizijskoj publici i novim generacijama tradicionalni sportovi postanu monotoni i već sada se izmišljaju novi, naizgled atraktivniji i svakako opasniji, za čije je praćenje ponekad neophodna pilula za smirenje...
Takav će, shodno predviđanjima koja kao i svako proročanstvo “može da bude ali ne mora da znači”, biti sportski XXI vek. Deviza Pjera de Kubertena, osnivača modernih Olimpijskih igara, “brže, više, snažnije” transformisaće se u nešto poput “skuplje, atraktivnije, opasnije”.

Tekst preuzet sa www.vreme.com

FacebookTwitterDiggDeliciousStumbleuponRedditPinterest
Pin It

Ostavi komentar

Budućnost sporta Review Avg. Rating: 0 1 Reviews 1 Pregleda