Savremeni sport

(1 Glas)
Savremeni sport

Ono zbog čega smo najviše odbacivani je naš kritički odnos prema savremenom "sportu". Reč je o tome da se fizička kultura danas u potpunosti pretvorila u vrhunski takmičarski sport i time postala nedostupna najvećem broju ljudi koji ili nisu sposobni ili ih ne zanima da postižu vrhunske rezultate tj. da se profesionalno bave sportom (pošto zbog komercijalne konkurencije vrhunske rezultate u nekom sportu može postići samo onaj ko mu se poluprofesionalno ili profesionalno posveti). Iz ovog razloga generacije dece, mladih i odraslih više nemaju mesto na kome se mogu slobodno, zdravo i umereno baviti fizičkim aktivnostima zbog čega psihofizički nazaduju i kržljaju provodeći slobodno vreme spavajući ili sedeći za ekranima televizora i računara, u kafeima ili pijankama ili gluvareći oko sebe i u sebi. Zašto mi smatramo da je savremeni vrhunski takmičarski sport jedna vrsta zastranjivanja i DEGENERACIJE fizičke kulture i u tom smislu veliko ZLO?

»Sport je dobrovoljni i uobičajeni kult intenzivnog mišićnog vežbanja zasnovan na želji za telesnim napretkom, a koji može da ide do rizika« rekao je gotovo pre sto godina Pjer de Kuberten, osnivač modernih Olimpijskih igara.

No, ova definicija, kao i koncepcija sporta, se danas iz korena promenila i iza njenog tako privlačnog svetla se nalazi jedna velika duboka i mračna senka. Pod savremenim sportom se danas nikako ne podrazumeva fizička vežba radi igre, zabava, aktivnost radi razvijanja i ojačavanja tela, relaksacija, rekreacija, čast, poštenje viteški odnos, najzdraviji, najzabavniji ili najpošteniji učesnik – sve one karakteristije svojstvene Kubertenovom klasičnom shvatanju sporta. Sportista danas je jedino vrhunski sportista - pobednik, rekorder ili prvak. Za sve ostale učesnike važe samo reči Henrya Milera: »Niko nije zapazio njihov poraz. Oni kao da nisu ni postojali«.

Sport se pretvorio medaljomaniju, ligomaniju, peharomaniju, navijaštvo, inžinjering stvaranja pobednika, rekordera, šampiona i prvaka koji će posle višegodišnje psihofizičke torture i stresa biti spremni za takmičarske borbe koje se odvijaju sa takvom mržnjom i brutalnošću »pobede po svaku cenu« kao da je reč ne grčkoj već rimskoj areni. Sportom se više ne možete baviti zdravo, umereno i bez rizika jer tada ste obespravljeni, poniženi i odbačeni rekreativac a ne sportista. Sportom se možete baviti samo neumereno, pod pritiskom postizanja rezultata koji su neophodni za sticanje drugih ciljeva koji nemaju nikakve veze sa sportom, prinudno profesionalno - kako bi ste bili rekorder i prvak, što će reći preterano i nezdravo tj. jedino uz manje ili veće degenerativne posledice na sopstvenu psihu i telo.

Sport danas više nije cilj već sredstvo koje u najvećoj meri zloupotrebljava potrebu čoveka da se bavi zdravo fizičkim aktivnostima i pretvara ga u potrošni točkić mreže globalnog mehanizma sportskog profita, robu na sportskom tržištu - sportskog roba. Moderni sport, bez obzira o kom je reč, već više od 50 godina se nalazi u toj mreži sveta biznisa koji je urušio u sunovrat ceo izvorni sistem vrednosti sporta i pretvorio ga u dramatičnu deformaciju i negaciju - antisport.

Tako cela zdrava vizija sporta i takmičenja: osećaj i želju da se bude bolji, vrednoća, upornost, težnja napretku, hrabrost za borbu, spremnost na poraz i trpljenje... se izokreće i dominiraju samo njene suprotne - loše strane. Tada iza onog tako raširenog sportskog osećaja »mi smo prvi, mi smo najbolji!« počinje izranjati na svakom koraku sve zlo samozadovoljstva, gordosti, arogancije, nabusitosti, nadmenosti, oholosti, taštine, prepotencije, bahatosti, agresivnosti, divljaštva, prostaštva, primitivizma... U opijenosti sportskim uspehom takav »pobednik«, pateći od svih posledica kompleksa više vrednosti, trijumfatora potpuno je neumeren i slep za sopstvenu granicu i glupost. Upravo su zato Grci, taj najtakmičarskiji narod na svetu, i izmudrovali jednu kratku izreku koja glasi: »Pobeda je i vrsta slepila«.
No, to nije sve. Najveće zlo koje stvaraju fanatizovani nadmetanjem nije toliko u torbi zala koja sam naveo, a koja su otrovi što truju samo njega, već u zlu koje okreće prema drugima. Reč je o agresiji i agresivnosti kod onih koji ne umeju da kažu »stop« svojoj želji za prestižom i pobede svog demona nadmetanja i takmičenja. Pobednici (i njihovi navijači) su mnogo agresivniji od onih koji gube. Oni stiču dodatno samopouzdanje i oduševljeni pobedom su spremniji da se obračunaju sa gubitnikom »do kraja« - i sa svakim drugim ko im se u tom »adrenalinskom« trenutku našao na putu. Oni su, opijeni pobedom, spremni uvek da piruju u svojoj moći nad pobeđenim. S druge strane pobeđeni gnevni zbog gubitka pobede (do koje im je stalo više no do bilo čega drugog) osećaju neutoljivu žeđ za osvetom. Tako sport koji je i nastao kao zamena za pravu krvavu borbu, koji je maskira i prikriva, kod svih onih koji nisu svoj nadmetački duh nisu ukrotili, našli mu meru - oplemenili i civilizovali, sam postaje povod i uzrok za najkravavija divljaštva u sportu a od duha nadmetanja ostaje samo primitivizam.

Međutim, nije problem samo u savremenom sportu već i u tome što su ljudi počeli i skučeno živeti, estetski i moralno vrednovati sve sportsko-takmičarski. Od malih nogu se uče da je cilj u svemu biti što brži i konkurentniji. Današnje vreme ljude navodi da protrče što pre i što besmislenije kroz svoj kratki telesno, duhovno i duševno zagađeni život. Ta igra jurnjave za vetrenjačama, na koju se gomila uvek lako zavede pod geslom "hleba i igara", je smišljena tako da će malo ko imati vremena da stigne osetiti, promisliti i primetiti da je manipulisan i da sa njegovim životom nešto ozbiljno nije u redu! Do tada će se na njemu već dobro zaraditi.

Škola mačevanja "Sveti Đorđe"

www.macevanje.org

Pin It
2012-03-31
sreda, 03 mart 2010 13:05

Ostavi komentar

Podrži i ti naš rad u stvaranju besplatnog sporta u Srbiji. Klikni na dugme Like Page

X Zatvori